Međuvreme

Novogovor: Uvreda za mandata

O bezuspešnim pokušajima da se i parlamentarno saobraćanje upristoji i privede svrsi svedoče nedavna događanja (vidi tekst „Bitka za govornicu“), ali i primer koji smo, kao poučan, više puta pominjali u „Vremenu“:

Poslovnik prve Narodne skupštine Kraljevine SHS iz 1921. je u posebnom aneksu nabrajao neparlamentarne izraze koji ne smeju nekažnjeno da se upotrebljavaju u poslaničkom komuniciranju: „Bezobrazan, bezobrazluk, bitanga, budala, bumbar, vucibatina, gomila, denuncijat, dernjati se, žandarska zemlja, životinjo jedna, živite od varanja, izdajica, izrodi, kalašturo, kandžija vam treba, kačaci, kesaroška posla, klevetnik, kockar, krasti, kučko jedna matora, lažov, lopov, laufer, mangupi, nepošteno, nitkov, ordinarna izmišljotina, ordinarna špijunčina, podrepaši, pokrasti, prodao se za pare, razbojnička banda, sramota, sram vas bilo, tip, fukara, horda, hulja, šumski razbojnici, creva ću ti prosuti!“

Jednu strasnu naviku nije iskorenio ni taj poslovnik ni drugi posle njega…

Jednog davnog dana (20. jun 1928) u Skupštini Jugoslavije:

PREDSEDNIK DR PERIĆ: Ja ne mogu da čujem kad vas trideset lupa o klupe… Molim za mir, gospodo!

POPOVIĆ: Mi ćemo vas naučiti pameti!

DR PERNAR: Mi smo došli u razbojničku špilju, mi nismo u parlamentu!

POPOVIĆ (nastavlja): Gospodin Stjepan Radić je većinu nazvao stokom, a ja vam kažem da je on sa svojim dresiranim i nevaspitanim poslanicima stoka.

(Predsednik dr Perić prekida sednicu. Poslanik Popović biva opomenut pismenom opomenom. Novi prekidi, graja, uzvici, protesti i lupa.)

RAČlĆ (maša se rukom za džep): Ko god bude pokušao da se stavi između mene i Pernara, ubiću ga! (Račić poteže revolver…)

Rečnik skupštinskih uvreda se i dan-danas obogaćuje kletvama i rečima kao što su dripac, veštica, štaka, magarac, šta si digla noge, ali još nije kodificiran.

Milan Milošević

Poruke iz spomen–knjige sa Avale: Neznanom junaku

Jedan od protokolarnih poslova predsednika države je da povodom Dana državnosti položi venac na Spomenik neznanom junaku na Avali i upiše prikladan tekst u spomen-knjigu.

Boris Tadić taj posao radi od 2005, a interesantno je da prve dve godine nije bio posebno inspirisan pa je u spomen-knjigu upisao isti aforizam – „Srbija je večna“. Ove godine je jezgrovitost prvih poruka zamenio davičovskim inspiracijama.

U spomen-knjigu na Grobu neznanog junaka na Avali predsednik Boris Tadić se upisuje od 2005. godine.

2005. „Država Srbija je večna.“

2006. „Srbija je večna.“

2007. „Za demokratsku, mirnu, prosperitetnu, stabilnu i evropsku Srbiju koja drži do svojih nacionalnih i državnih interesa.“

2008. Predsednik je u spomen-knjigu upisao: „Za Srbiju, koja stvara svoju budućnost, čuva svoje Kosovo i posvećena je svom identitetu.“

2009. „Za Srbiju svih njenih ljudi, za Srbiju pesmu među narodima, za Srbiju jednu i jedinstvenu pod evropskim nebom. Slava junacima!“

D. Grujić

Skupština: Bitka za govornicu

Glasovima 127 poslanika vladajuće većine, u odsustvu opozicije, u utorak 17. februara usvojena je Odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Izmene osam članova dosadašnjeg poslovnika usvojene su posle četiri dana rasprave koju su obeležile međusobne uvrede poslanika, jedna tuča u skupštinskom hodniku, jedno udaljenje sa sednice, jedno plakanje, nekoliko opomena, interesovanje javnog tužioca za sadržaj jednog istupanja zbog toga što je do njega dopro glas o uvredi na nacionalnoj osnovi (Ilić o Ljajićevom pozivu na sretenjsku državnu svečanost), prekid TV prenosa, jedna hitna intervencija zbog hipertenzije i jedna bolnička poseta od političkog značaja (Ljajić kod Ilića).

Izmenama je predviđeno i da poslanik na povredu Poslovnika može ukazati samo jednom, a da predsedavajući poslaniku može izreći opomenu ili druge mere, ako zloupotrebljava to pravo. Predsedniku Skupštine na povrede poslovnika može se napisati i pismeni prigovor na koji on daje obrazloženje o kome, ako ne bude prihvaćeno, skupština glasa.

Na povredu poslovnika u poslednje vreme neobično često su se pozivali poslanici SRS-a. Pored toga oni su aplauzom, lupanjem rukama po klupama i nogama po podu često ometali poslanike naprednjaka i potpredsednicu Skupštine Gordanu Čomić.

Opozicioni poslanici su se takođe često pozivali na pravo da dobiju obaveštenja, kada su govorili pored praznog govora i ukazivali i na pojedine afere (slučaj Krišto). Po izmenama to pravo mogu i dalje da koriste, „ali ne na sednicama Narodne skupštine“. Poslanici će, doduše, moći jednom mesečno, i to poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici koja je u toku, u vremenu od 16 do 19 časova, za koje vreme se prekida rad po dnevnom redu, da postavljaju pitanja vladi. Odgovor se mora dostaviti narodnom poslaniku u pisanom obliku u roku od 15 dana.

Uz to, šefovi poslaničkih grupa će utorkom i četvrtkom na početku sednice imati po pet minuta za pokretanje tema koje nisu na dnevnom redu.

Izmenama je predviđeno po pet sati za raspravu o zakonu u načelu i pojedinostima, a po potrebi to vreme može biti produženo na deset sati. To vreme se deli na poslaničke grupe proporcionalno prema njihovoj snazi. Svaki predlagač amandmana ima po dva minuta za njihovo obrazlaganje, a šefovi poslaničkih grupa imaju 15 minuta.

Predlaganje velikog broja amandmana je uobičajena praksa opozicionih poslanika. Vlada Mirka Marjanovića je svojevremeno doskočila poslanicima SPO-a, koji su podneli oko 400 amandmana na budžet, tako što je predlog budžeta povukla i odmah zatim podnela praktično isti predlog, ali opozicioni poslanici se nisu snašli da u vremenskom tesnacu podnesu nove amandmane i budžet je na brzinu usvojen. Druga taktika tadašnje vladajuće većine je bila da isprovocira opoziciju da napusti Skupštinu, na primer omalovažavanjem ili ukidanjem TV prenosa.

Izmene poslovnika smanjuju mogućnost opozicionih poslanika da za nametanje svojih tema koriste proceduralna pitanja. U novijoj parlamentarnoj istoriji bilo je nekoliko opozicionih opstrukcija. Jedna od najzapaženijih je bila 1992, povodom privatizacije „Politike“, kada je ostao zabeležen najduži opstrukcioni govor poslanika Milana Paroškog. Tada u poslovniku nisu postojala ograničenja u pogledu toga šta će i koliko će narodni poslanik govoriti, a nije bilo ni prava na proceduralni prigovor. Godine 1993. radikali su najpre u saveznoj, a četiri meseca kasnije u republičkoj skupštini pribegli opstrukciji tako što su sprečavali skupštinsko obezbeđenje da izbaci iz sale poslanika koga je predsedavajući udaljio sa sednice. Po sadašnjem poslovniku narodni poslanik može biti udaljen sa sednice, a niko ga ne može sprečiti da uđe u skupštinsku zgradu.

Najteži skupštinski incident se zbio u junu 1993, kada je jedan radikalski poslanik nokautirao poslanika SPO-a Mihajla Markovića. Posle toga su izbile demonstracije tokom kojih je poginuo jedan policajac. Posle demonstracija uhapšeni su i u zatvoru prebijeni lider SPO-a Vuk Drašković i njegova supruga Danica Drašković. Pušteni su iz zatvora na pritisak domaće i inostrane javnosti.

Pomenute promene poslovnika su privremene, pošto po ustavnom zakonu postoji obaveza da se donese novi zakon o Narodnoj skupštini. Taj zakon priprema jedna međupartijska radna grupa čiji je rad, čini se, blokiran. Kao i ranije, vlast optužuje opoziciju da je sprečava da radi, a opozicija optužuje vlast da joj uskraćuje prava.

M. M.

Broj nedelje

Od oko 140 plovećih restorana u Beogradu, samo 16 ima upotrebnu dozvolu specijalne komisije Ministarstva za infrastrukturu, a pravo na korišćenje mesta nijedan, piše „Blic“.

Žitorađa: Raj za krštene

Osim kao rodno mesto folk-pevačice i udovice Željka Ražnatovića Arkana, Cece, ili bivšeg gradonačelnika Niša Smiljka Kostića, Žitorađa postaje poznata i kao opština u kojoj će sva deca biti krštena, ako njihovi roditelji žele da dobiju pomoć od lokalne vlasti.

Domaćinska srpska vlast sastavljena od odbornika partija Velje Ilića, Voje Koštunice, Voje Šešelja i grupe građana pod simboličnim nazivom „Da gradimo i radimo“ odlučila je da prekine s antisrpskom i nehrišćanskom praksom i ponudila roditeljima po 20.000 dinara za svako prvorođeno dete – ako je kršteno. Odluka je, doduše, stara nekoliko godina, ali je tek nedavno iznos nagrade gotovo utrostručen.

Vlast je mislila i na one starije: novčano će biti nagrađen svaki mladoženja mlađi od 30 godina. U odluci jedino ne piše da li mora da bude kršten u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i da na dan venčanja iz kubure pogodi jabuku. Mladoženja dobija i 20.000 dinara, a devet meseci kasnije mogao bi da inkasira još toliko – kad krsti dete. Po rečima bivšeg predsednika opštine, ove odluke ne diskriminišu građane po verskoj pripadnosti, polu i starosti.

„Razlog za odluku da novorođena krštena deca dobiju pomoć opštine leži u tome što smo hteli da ispoštujemo zahtev crkvene opštine koja je i predložila da se prilikom krštenja svako novorođenče daruje novčano. Umesto da pare za to prebacujemo na njen račun, tražili smo od crkve da nam dostavi podatke o krštenjima na osnovu čega smo odobravali isplatu porodiljama“, objašnjava bivši predsednik Staniša Đokić, a za novčanu pomoć mladoženjama kaže da u opštini živi veliki broj nevenčanih parova.

Usvajanjem odluka o priznavanju prava na jednokratnu novčanu pomoć za novorođenčad i priznavanju prava na jednokratnu novčanu pomoć za zaključenje braka, predstavnici opštine Žitorađa diskriminišu građane prema verskoj pripadnosti, polu i starosti, ocenjuje Koalicija protiv diskriminacije sastavljena od više nevladinih organizacija i traži od nadležnih državnih institucija „reakciju i stavljanje obe odluke van snage“.

Nova vlast sastavljena od odbornika demokratske stranke i G17 plus, kao i pojedinih samostalnih odbornika najavljuje da će spornu odluku promeniti već na narednoj sednici Skupštine opštine. „To je skandalozno i ugrožava lično dostojanstvo svakog čoveka. Ne smemo deliti ljude i decu po verskoj pripadnosti i ovakvim odlukama omalovažavati ostale građane, koji imaju pravo na svoje versko opredeljenje i koji kao i svi drugi opštini plaćaju dažbine i poreze“, tvrdi sadašnji predsednik Skupštine opštine Žitorađe Zoran Đokić.

Zoran Kosanović

Nagrada „Desimir Tošić„: Proces KP 5/03

Žiri „Službenog glasnika“, Mladen Lazić, Dušan Pavlović i Dragoljub Žarković, nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu u 2008. godini dodelio je autorkama knjige Proces KP 5/03 – Ubistvo Zorana Đinđića Aleksandri Petrović i Dorotei Čarnić. Žiri je ocenio da su autorke, inače novinarke „Politike“, u ovom trotomnom delu izveštaje sa suđenja efektno kombinovale sa događajima mimo sudnice i da je Proces KP 5/03 – Ubistvo Zorana Đinđića dobro opremljena, pregledna i pametna knjiga, koja verno osvetljava jedan proces od ogromne društvene važnosti.

Članovi žirija preporučili su „Službenom glasniku“ da štampa knjigu odabranih stripova Saše Rakezića Zografa, ocenjujući njegov rad kao najuspešniji serijal objavljenom u štampanim i elektronskim medijima u 2008. godini. Zograf stripove redovno objavljuje u nedeljniku „Vreme“, a njegovi junaci su takozvani mali, obični ljudi (i sam autor, njegovi prijatelji i kolege) koji spas od mučne svakodnevice uspevaju da nađu kroz sanjarije ili artefakte iz davnih vremena.

Nagrada „Jug Grizelj„: Priznanje novinaru „Vremena“

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Jug Grizelj“ je Dimitrije Mita Boarov, novinar i publicista. Nagradu „Jug Grizelj“ od 1991. godine dodeljuju Grizeljevi prijatelji, kolege i porodica, „za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima“, sa željom da čuvaju uspomenu na Juga Grizelja i da podstiču istraživačko novinarstvo. Odluku da nagrada ove godine pripadne Dimitriju Boarovu doneo je žiri Fonda „Jug Grizelj“ – Živorad Kovačević, Velimir Ćurgus Kazimir (predsednik žirija), Antonela Riha, Filip Švarm i Elena Krstanović. Dosadašnji dobitnici nagrade „Jug Grizelj“ su Lila Radonjić, Željko Vuković, Predrag Koraksić Corax, Gordana Logar i redakcija „Naše Borbe“, Bojana Lekić i Svetlana Lukić, Stojan Cerović, agencija Beta, Radio Bajina Bašta, Radio Pančevo i požarevački Bum 93, Teofil Pančić, Omer Karabeg, Nenad Stefanović, Ivan Torov, Antonela Riha, Miloš Vasić, Brankica Stanković, Filip Švarm i Vukašin Obradović.

Brisel: Lapsus calami

Prva proslava godišnjice Kosova u Briselu završila je, takoreći, skandalom. Brojni diplomatski predstavnici, među kojima i izvestilac evropskog parlamenta za Kosovo Jost Lagendajk, koji su bili pozvani na proslavu „poljubili su vrata“ svečane sale hotela Hilton. Kako „Vreme“ saznaje, došlo je do greške prilikom pisanja pozivnica – umesto da budu pozvani u hotel Konrad u kome je zakupljena sala za svečanost, evropskim zvaničnicima su poslate pozivnice na kojima je upisano ime hotela Hilton. Albanska misija u Briselu nije umela da odgovori kako je do greške došlo.