Međuvreme

Kriminal: Informacije i spekulacije

Hapšenje Luke Bojovića (34), zvanog „Pekar“, i Bojana Banovića (34), zvanog „Votka“, u subotu 22. septembra u popodnevnim časovima, u beogradskom naselju Višnjica, ponovo je podsetilo na neka stara pitanja: gde se kriju odbegli članovi Zemunskog klana, kako su i koliko dobro povezane kriminalne grupe iz država bivše SFRJ i u kakvom su odnosu ove skupine sa drugim kriminalcima u Evropi i svetu? Odgovora je, zasad, malo, proverenih informacija još manje, a nagađanja i previše.

MUP Srbije zvanično sumnjiči Banovića i Bojovića, poznatog po tome što je stariji sin direktora Beogradskog zoo-vrta i što je dovođen (u medijima) u vezu sa raznim teškim krivičnim delima, da su nelegalno držali veću količinu oružja, municije, radio-stanica, snajperskih nišana, falsifikovanih isprava, nešto droge i tako dalje. Kod uhapšenih i u nekoliko iznajmljenih stanova pronađeni su i panciri, maske „fantomke“ i drugi predmeti pogodni za vršenje kriminalnih dužnosti. Policija osnovano sumnja da su njih dvojica pružali logističke usluge neophodne u skrivanju odbeglih članova Zemunskog klana: Milana Jurišića, Ninoslava Konstantinovića, Miloša Simovića, Sretka Kalinića i Vladimira Milisavljevića. Nezvanično se iz različitih izvora u policiji može saznati da su uhapšeni pripremali „ubistvo(a) nekih kontroverznih biznismena“. Najčešće se pominju dva imena: Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, i Andrija Drašković. Prva teorija se svodi na sledeće: jedan od glavnih šefova holandskog podzemlja Vilijem Holeder (nadimak Vim) imao je nesuglasica sa jednim od svojih saradnika, Srđanom Miranovićem (inače dobrim prijateljem Sretena Jocića), pa je nagovorio Luku Bojovića i druge da ga, početkom prošle godine, u Podgorici, „izbrišu iz matične knjige rođenih“. Brisanje je uspelo, pa sad crnogorske i holandske vlasti žele o tome da popričaju sa Bojovićem (postoji i odgovarajuća poternica). Miranović je, navodno, „objasnio neke bitne stvari o Holederu“ holandskim istražnim organima, a dobro obavešteni izvori tvrde da je „znao mnogo“. Ako se tome doda da se Holederu Jocić po mnogim pitanjima nije dopadao, jasno je na šta cilja teza o pripremanju ubistva Jocića. Upućeni pak smatraju da je Jocić „suviše dobro zaštićen“ i da teorija o njemu kao meti „ne pije vodu“. Po svemu sudeći, Miranoviću je „biznis sa Holanđaninom i druženje sa Jocićem“ došlo glave. Što se Andrije Draškovića tiče, neki „obavešteni izvori“ tvrde da je ovaj italijanskim istražiteljima ispričao „nešto zanimljivo o organizovanom kriminalu u Crnoj Gori“, pa ga je zbog toga na zub uzela izvesna „barska grupa“ i, kao uslugu, Bojovića zamolila da i Draškovića uputi u večna lovišta. I u ovoj verziji ima dosta nejasnoća i „rupa“.

U biografiji Luke Bojovića nema ni traga pravnosnažnim osudama za bilo koje krivično delo, što je u koliziji sa pričama o njemu. Priča se da je 1993. godine, na primer, baš on pucao i ranio novobeogradskog „žestokog momka“ Mihajla Divca (kasnije ubijenog u hotelu Putnik), koji ga je „popreko pogledao“. Drugi incident koji se nezvanično vezuje za Bojovićevo ime je pucnjava u vili „Jelena“ na Dedinju pre oko godinu dana. Tom prilikom je ranjen poznati Voždovčanin Vladan Kontić (nadimak „Konta“). Sve u svemu, bez sudskog epiloga. Tvrdi se da je posle pucnjave na Dedinju Bojović „prešao u ilegalu“. Kao destinacije skrivanja Luke Bojovića i njegovih saradnika, ali i nekih od „Zemunaca u bekstvu“, pominju se Španija, Italija, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Luka Bojović je nekada bio pripadnik Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana, drugovao je s njim, kao i s Miloradom Ulemekom Legijom. Ako se uzme u obzir da se i za Legiju smatra da se krio na nekim od navedenih mesta (naročito u Hercegovini), posebno na značaju dobija opservacija jednog stručnjaka za vatreno oružje, koji je na snimcima zaplenjenog oružja ugledao i nekoliko automatskih pušaka tipa „uzi“, čije se veoma verne kopije na ovim prostorima proizvode samo u Hrvatskoj; pa se umesnim čine i pitanja: odakle to njima i da li korene posedovanja ovog oružja treba tražiti u Ulemekovim hrvatskim i hercegovačkim vezama? Za one koji tragaju za eventualnim motivom za ubistvo Jocića, valja se prisetiti i jedne informacije koja se vezuje za Legijino skrivanje. Po ovoj tezi, Ulemek se predao zato što mu je Jocić jako zamerio zbog jednog propalog posla i dojave bugarskim vlastima o kretanju Sretena Jocića.

Jovan Milević

Beograd: Serijski povratnik

U četvrtak 20. septembra, na Adi Huji uhapšen je Igor Milošević (29), zbog osnovane sumnje da je „izvršio više dela razbojništva“ i da je „uz pretnju nožem na protivprirodni blud naterao radnicu jednog butika na Vračaru“. Drugi napad dogodio se u jutarnjim časovima, u sredu 19. septembra, u jednoj optičarskoj radnji. Razbojnik je „oteo pazar i novac koji je prodavačica imala kod sebe, zatim pogledao podatke iz njene lične karte i zapretio joj da ‘sada zna gde živi’ i da će je ‘naći, silovati i ubiti’, ako ‘policiji dâ njegov tačan opis’.“

„Na osnovu načina izvršenja dela, policija je prepoznala da se radi o jednom te istom napadaču, a pošto su i ranije vršena veoma slična krivična dela, imali su veoma osnovane sumnje o tome ko je izvršilac“, objašnjava jedan bivši policajac i dodaje: „Bilo im je jasno da je izvršilac kao tempirana bomba, za koju je samo pitanje kada i gde će eksplodirati.“

Slučaj višestrukog povratnika, policajce, bivše i aktivne (makar i anonimno), naveo je da ukažu na potrebu da se nešto učini. Kaznena politika prilično je jednostavna: silovanje se kažnjava sa dve do deset godina zatvora, ako su kod žrtve izazvane teške povrede tri do 15 godina, a ako je kao rezultat učinjenog krivičnog dela žrtva preminula – pet do 18 godina zatvora. Ako se tome doda nekoliko godina za teško delo razbojništva, relativno mlad počinilac će iz zatvora izaći kao sredovečan muškarac, što ostavlja mogućnost (neki tvrde: „čini neminovnim“) da ta osoba jednoga dana ponovo počini ista krivična dela. Jedno od mogućih rešenja dolazi i iz redova čuvara zakona. Predlog je dosta jednostavan: uvesti u Krivični zakonik još jednu kategoriju najtežih krivičnih dela, koja bi se pre svega odnosila na „posebno uporne ponavljače“. Tako bi osim višestrukog povratnika, to jest ponavljača istih krivičnih dela, postojala i kvalifikacija „serijskog počinioca nekog dela“, koja bi osim povratnika uključivala i one koji zločine (ubistva, silovanja i dr.) vrše u velikom broju. Za njih bi kazne bile znatno više i pružile bi društvu barem malo više sigurnosti. Ako se zna da je Milošević kao mlađi maloletnik usmrtio čoveka, da je potom izvršio 14 napada na žene, dva navođenja na protivprirodni blud i tri silovanja (zbog kojih je osuđivan) i ako se tome doda više dela razbojništva, jasan je jedan od osnovnih problema: nedosledna primena postojećih krivičnih sankcija.

J. Milević

Zdravstvo: Zagarantovano novcem

Zbog polovične, pa i koruptivne zakonodavne regulative, monopola državnog nad privatnim zdravstvenim sistemom, naplaćivanja zdravstvenih usluga bez fiskalne kase, nepostojanja informativnog sistema o stanju zdravlja stanovništva, u Srbiji najveći ceh plaćaju građani. Ovo su samo neka od upozorenja učesnika okruglog stola „Bezbednost javnog zdravlja u Srbiji“ čiji su organizatori, uz podršku Fonda za otvoreno društvo, Helsinški odbor za ljudska prava i nedavno formirano Srpsko udruženje korisnika zdravstvenih usluga – Klub „Zdravlje“. Prisutni lekari – predstavnici državnog i privatnog zdravstva, aktivisti ovih nevladinih organizacija i uvodničari Ljiljana Palibrk, Zorica Marković i Jovan Atanasijević – konstatovali su da zdravstveni sistem u Srbiji ne garantuje u potpunosti prava pacijenata i da su ona daleko ispod evropskih standarda. Ne postoje mehanizmi kojim bi građani Srbije ostvarili i zaštitili svoja osnovna prava u oblasati zdravstva. Srbija je, naime, 2002. godine uvela instituciju zaštitnika prava pacijenata. Ništa se nije učinilo na njihovoj promociji, pa većina građana zapravo i ne zna da oni postoje u zdravstvenim ustanovama. Da stvar bude još gora, zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisni: postavljaju ih direktori zdravstvenih ustanova kojima oni, kao i upravnim odborima i Ministarstvu zdravlja, šestomesečno šalju izveštaje. Srbija nema ni zakon o zaštiti prava pacijenata niti je, za razliku od većine evropskih zemalja, ratifikovala Evropsku povelju o pravima pacijenata (tzv. Rimska povelja).

Za obavezno zdravstveno osiguranje građani Srbije su ove godine izdvojili 1,8 milijardi evra. Dodatno su, preko vanstandardnih usluga, državnim bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama bili prinuđeni da plate još 260 miliona evra. Upravo je zakonskim rešenjima uvedena i lista čekanja i pravo direktora da utvrđuje vanstandardnu uslugu i njenu cenu. Stručnjaci smatraju da su to ključni izvori korupcije u zdravstvu. Ako se tome pridoda i član 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji dozvoljava državnim lekarima da rade i privatno, što je takođe potencijalni izvor korupcije (upućivanje pacijenata zarad novca iz državnih u privatne ustanove), onda ne čudi upozorenje Svetske banke iz juna ove godine: prema njihovim istraživanjima zdravstveni sistem Srbije se po korupciji nalazi na visokom četvrtom mestu. Ispred nas su samo Maroko, Moldavija i Tadžikistan.

Na pomenuti skup uredno su pozvani i predstavnici Ministarstva zdravlja. U jednom trenutku u salu je ušla prof. dr Snežana Simić, pomoćnica ministra. Zadovoljstvo organizatora okruglog stola je kratko trajalo. Dr Simić je ubrzo napustila salu, pošto se ispostavilo da je pogrešila skup.

B. K.

Valjevska eparhija: Trocrkva

U okviru obeležavanja prve godišnjice Valjevske eparhije, na Malu Gospojinu, 23. septembra, u manastiru Ćelije kod Valjeva osveštan je temelj za novu trocrkvu po testamentnoj želji duhovnika ovog manastira Justina Popovića (1894–1979), jednog od značajnijih teologa SPC-a, (Žitija svetih, Pravopslavna dogmatika…). Buduća trocrkva posvećana je svetom Savi, svetom Justinu Filozofu i svetoj Mariji Egipćanki.

Kako bilo, iznad Valjeva, na skretanju za manastir Ćelije, plakat obeležavanja prve godišnjice Valjevske eparhije, na bankini asfaltnog puta plakat DSS, Kosovo i Metohija zauvek Srbija, slika Putina i Koštunice u rukovanju, Snažna podrška Rusije. Dole, u manastirskoj porti, vernika odasvud, Sveta arhijerejska liturgija na otvorenom, služi mitropolit Amfilohije, saslužuje 12 vladika SPC-a, Artemije, Atanasije, Teodosije, Jovan, Joanikije, Pahomije…

Pred natkrivenom, da kažemo, binom, na kojoj je liturgija, izložene slike manastira Valjevske eparhije, s jednog kraja uniformisan vojnik sa svečanom zastavom Srbije, s drugog kraja uniformisan policajac sa svečanom zastavom Srbije, s jednog kraja i ministar vera Naumov sa velikim arhimandritom Petrom. Mitropolit Amfilohije (koji je sa vladikama Artemijem, Atanasijem i Irinejom najpoznatiji učenik ave Justina) uze besedi na temu Ko smo mi hrišćani, pa, između ostalog, reče, Mi smo vidoviti ljudi koji znamo i vjerujemo da božanska promisao proviđa o svemu postojećem, od sažvežđa do crva pod korom grmovom… Mi smo sinovi božiji, a ne ovoga svijeta, izabrani između svih ljudi zemaljskih, izabranici božji smo mi hrišćani, zato je naša odgovornost velika, jer onome kome je mnogo dato, od njega se mnogo traži… Po besedi Amfilohije pričesti one koji se hteše pričestiti, nastavi se liturgija, i završi se liturgija.

Povorka ljudi, sa vladikama na čelu, krenu van zidina manastira, do temelja buduće trocrkve. Bi služba osvećenja temelja, pročita se povelja koja ima da se spusti u temelje, vladika Atanasije viknu ministra, priđe i ministar Naumov, položiše povelju u temelje. Nastavi se osvećenje, svi klekoše, mitropolit Amfilohije reče, Gospodi pomiluj, još se baviše osvećivanjem, vladika Atanasije reče da je prvi prilog za buduću trocrkvu dao grčki manastir, blagoslovi buduće darodavce.

D.T.

Vojna saradnja: Gozba

Prošle nedelje u Srbiji se odvijala veoma živa aktivnost u oblasti međunardne vojne saradnje, preciznije, saradnje sa snagama Nacionalne garde američke države Ohajo (ONG). Delegaciju ONG-a, sa kojom Srbija već oko godinu dana ima sporazum o vojnom partnerstvu, predvodio je komandant general-major Gregori Vejt, a nekih četrdesetak pripadnika ONG-a u više različitih timova posetilo je svoje kolege i koleginice u srpskom sistemu odbrane. Tako su američki specijalci, njih 17, od kojih mnogi sa stažom iz pustinjskih ratova, bili u 63. padobranskom bataljonu u Nišu gde su sa svojim domaćinima pucali iz pištolja CZ99, automatske puške M70, skakali sa padobranom, razmenjivali iskustva iz oblasti orijentacije, preživljavanja i službe traganja i spasavanja.

Gostima, među kojima su pored generala Vejta i general-pukovnika Zdravka Ponoša kao domaćina bili i predsednik Srbije Boris Tadić, ambasador SAD Kameron Manter i ministar Dragan Šutanovac, ponuđeni su razni specijaliteti poput biljne pljeskavice, čajeva i čorbi od raznih divljih trava ali i mesa kornjače i zmije. Vodozemac i gmizavac su na licu mesta platili cenu evroatlantskih integracija – dok su gosti degustirali prvu ispečenu zmiju, Amerikanac i Srbin, svaki u svojoj uniformi su zajenički drali kožu sa drugog zajedničkog „neprijatelja“ – smuka dužine oko metar i po. Za to vreme drugi je par tranžirao na nešto što bi se moglo nazvati ražnjićima kornjaču ulovljenu „negde u krugu aerodroma“. General Vejt, da li iz kurtoazije prema domaćinu ili zato što je to baš tako, rekao je „da je partnerstvo sa Vojskom Srbije jedno od najboljih, od svih 56 partnerstava koje SAD imaju sa drugim državama“, kao i da je „ponosan na tu saradnju čiji je osnovni cilj da pripadnici ONG-a i Vojske Srbije uče jedni od drugih“. Predsednik Srbije, pozdravljajući se sa gostima u prilično neformalnoj i srdačnoj atmosferi (pao je i zagrljaj sa američkim generalom) podsetio ih je da su bili kod „jedne od najboljih vojski u Evropi“. A ministar Šutanovac pojasnio je prisutnima – tj. bar onima koji razumeju engleski – da je to zato što imamo najboljeg ministra vojnog. Pa je predsednik Tadić gostima koji očito nisu shvatili pošalicu posle objašnjavao kako je upravo Šutanovac ministar, a ovaj se opet pravdao kako je mislio na sadašnjeg predsednika dok je ministrovao odbranom ili tako nekako. Što reče neko od novinara koji je načuo razgovor: „Ja tebi serdare, ti meni vojvodo“. Yes, sir!

I. Salinger

Književnost: Nagrada „Astrid Lindgren“

Ove godine svet obeležava sto godina od rođenja Astrid Lindgren, najpopularnije švedske književnice, autorke Pipi Duge Čarape. Jedan od programa posvećenih tom jubileju kod nas bila je i promocija „Astrid Lindgren Memorial Award“ („Alma“), najveće svetske nagrade u oblasti stvaralaštva za decu. Najbolji dečji pisac, ili ilustrator, izdavač, dečja biblioteka, ili neka druga institucija koja promoviše književnost za decu, dobija pet miliona švedskih kruna, što iznosi oko 530.000 evra. Ana Čokorilo, sekretar uprave za dodelu nagrade, objasnila je da je priznanje internacionalno – ove godine je bilo 130 kandidata iz 51 zemlje, da je nagradu osnovala švedska vlada 2002. godine, nakon smrti Astrid Lindgren, da se dodeljuje za životno delo, dobitnika bira 12 članova žirija – svi su Šveđani. Po dva kandidata iz svoje zemlje i po dva iz strane mogu da nominuju nacionalne institucije kulture, udruženja književnika i biblioteke, a ne smeju izdavači ili autori – dakle oni koji su lično zainteresovani za kandidata. „U Srbiji to pravo ima IBBY Srbija. Moram da kažem da, nažalost, Srbija do sada nije bila aktivna, ali verovatno zato što je nagrada još mlada“, rekla je Ana Čokorilo.

S. Ć.

Druga grupa vehabija

Specijalno tužilaštvo zatražilo je u utorak istragu protiv nove, petočlane grupe vehabija osumnjičenih za terorizam i držanje oružja i eksploziva. Tužilašto je 14. septembra za ista krivična dela podiglo optužnicu protiv 15 vehabija, a istragom koju će sprovesti posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu utvrdiće se da li su te dve grupe povezane.

Produžen pritvor

Pritvor Stanoju Glišiću, anesteziologu na operaciji trogodišnje Anje Grahovac, biće produžen za 30 dana, a istražni sudija Okružnog suda u Beogradu tražio je produženje pritvora i za vlasnika klinike Perfekta Dejana Milutinovića, suvlasnika očne ordinacije „Ilić“ Božidara Ilića i servisera aparata za dovod kiseonika Milana Vasiljevića. Podsećamo, devojčici je operisana katarakta 21. maja u privatnoj bolnici Perfekta. Odmah nakon operacije pala je u komu i preminula 4. juna. Obdukcioni nalaz pokazao je da je umrla zbog nedostatka kiseonika tokom operacije, koju su obavili lekari ordinacije „Ilić“.

Pomoć povratnicima

Koordinatorka projekta Grupe 484 Zorica Živojinović izjavila je na okruglom stolu o podršci procesu readmisije i reintegraciji povratnika da tačan broj osoba koje moraju da se vrate u Srbiju jer nisu dobile azil u zapadnim zemljama nije poznat, ali da se očekuje da će biti vraćeno 50.000 do 100.000 ljudi. U centrima za pomoć, koji će biti otvoreni u deset opština, oni će moći da dobiju pravnu, psihosocijalnu i ekonomsku pomoć, a u planu je i podrška izgradnji kapaciteta lokalnih institucija.

Prenos skupštinskih sednica

Na osnovu dogovora postignutog na sastanku predsednika parlamenta, šefova poslaničkih grupa, članova Radiodifuzne agencije i rukovodstva RTS-a, ova medijska kuća prenosiće zasedanja Skupštine Srbije od 10 do 18 sati. Ukoliko Skupština bude radila i posle 18 časova, RTS će u večernjim i noćnim terminima emitovati ceo snimak ili pregled dešavanja u parlamentu nakon tog vremena.

Štrajk rezervista

Predsednik Štrajkačkog odbora bivših rezervista iz Kuršumlije Dejan Milošević kaže da se 14 članova odbora, koji 12 dana štrajkuju glađu, zaključalo u salu Skupštine opštine i neće prihvatiti nikakvu pomoć do ispunjenja zahteva. Bivši rezervisti traže da im se isplate dnevnice i razlike u dnevnicama za vreme boravka na Kosovu tokom NATO bombardovanja. Milošević kaže i da su štrajkači veoma iscrpljeni i da su tokom protekle nedelje u nekoliko mahova primali vitaminske injekcije i infuziju, a zdravstveno stanje trojice veoma je loše i oni su na kućnom lečenju.

Oproštaj

Košarkaš Vlade Divac simboličnim poslednjim košem u rodnom Prijepolju, pred oko 15.000 ljudi, oprostio se od aktivnog igranja košarke, pošto je to u Beogradu uradio dan ranije. U renoviranoj zgradi muzeja u Prijepolju otvorena je izložba trofeja koje je Vlade Divac osvojio, a njegova supruga Snežana na manifestaciji je pozvala sve ljude dobre volje da se priključe akciji „Možeš i ti“. Ovo je prvi projekat Humanitarne organizacije „Divac“, a cilj je trajno zbrinjavanje raseljenih i izbeglih ljudi koji žive na teritoriji Srbije.

IT park

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, vlasnik indijske kompanije Embasi grup Džitu Virvani i predsednik opštine Inđija Goran Ješić potpisali su memorandum o razumevanju za izgradnju tehnološkog parka. Ovo će biti najveći specijalizovani IT park u Evropi i planirano je da se u njega usele najprestižnije IT kompanije sveta. U prvoj fazi, u njegovu izgradnju biće uloženo 60 miliona dolara i zaposleno 2500 radnika. Dinkić je rekao da su za useljenje u park interesovanje već pokazale kompanije IBM i HP. On smatra da su realne mogućnosti izvoza tog tehnološkog parka oko dve milijarde dolara godišnje.

Pogled unazad

Planinarsko društvo „Pobeda“, najbrojnije udruženje planinara i ljubitelja sportova u prirodi koje okuplja preko 3000 članova, proslaviće 27. septembra 60 godina postojanja izložbom organizovanom u Botaničkoj bašti „Jevremovac“. Posetioci će prvi put imati priliku da vide arhivirane fotografije sa putovanja, audio-zapise skinute sa vinil-traka i najnovije filmove koji prate uspone do najviših planinskih vrhova, pod nazivom „Pogled unazad“. Biće prikazana izložba fotografija iz arhive „Pobede“, kao i ličnih arhiva članova društva.

Blokada centra Beograda

Pošto su beogradski taksisti u ponedeljak nekoliko sati blokirali saobraćaj u centru grada i tražili da se smanji broj taksi vozila i onemogući rad neregistrovanim, zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović izvinila se građanima i gostima Beograda koji su doživeli neprijatnosti zbog blokade. Ona je rekla da grad neće menjati Odluku o auto-taksi prevozu kojom je regulisan potreban broj taksi vozila u gradu. „U međuvremenu, pokrenuli smo proceduru za brisanje iz spiska 421 taksi vozača, koji nisu prijavljeni Agenciji za privredne registre, kao i onih koji ne izmiruju poreske obaveze“, navela je Hrustanovićeva. Te mere, kaže, dovešće do smanjenja broja taksi vozila na ulicama Beograda.

Broj nedelje

Beogradski džez festival, kao manifestacija od posebnog značaja, koji će ove godine biti održan od 24. do 29. oktobra, dobio je povećana sredstva iz gradskog budžeta. Grad je za festival izdvojio osam miliona dinara, dvostruko više nego prošle godine, pa ukupan budžet manifestacije sada iznosi 15 miliona dinara. Pojedinačne karte koštaće do 800, a komplet karata 3000 dinara.

In memoriam

Petar Stambolić, bivši funkcioner SFRJ i nosilac ordena narodnog heroja SFRJ, preminuo je u petak 21. septembra, u 96. godini života.

Rođen je 1912. godine u selu Brezovi kod Ivanjice. Osnovnu školu je završio u Brezovi a gimnaziju u Ivanjici. Agronomiju je diplomirao na Beogradskom univerzitetu. Stambolić je primljen u Komunističku Partiju Jugoslavije 1935. godine. Godine 1940. učestvuje kao delegat na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu. Za razliku od većine predratnih članova KPJ koji su imali radnička zanimanja, Stambolić je bio političar po profesiji.

U jesen 1941. godine izabran je u Užicu za sekretara Glavnog narodnooslobodilačkog odreda za Srbiju. Ubrzo postaje član Generalštaba Narodnoslobodilačkih partizanskih odreda Srbije. Krajem 1942. rukovodio je partijskim radom u Beogradu da bi početkom 1944. godine postao komandant Generalštaba NOB-a Srbije. Stambolić je takođe bio član predsedništva AVNOJ-a i sekretar antifašističkih skupština Srbije i SFRJ. U aprilu 1957. godine izabran je za predsednika Savezne skupštine.

Biran je za ministra finansija u Vladi Srbije, saveznog ministra poljoprivrede, predsednika Vlade Srbije, Izvršnog veća Narodne skupštine Jugoslavije. Bio je član Centralnog komiteta KPJ i sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Srbije.

U periodu od 15. maja 1982. godine do 15. maja 1983. bio je predsednik Predsedništva SFRJ.