Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Zdravstvo: O cveću i tihoj muzici
Lekari zaposleni u državnim medicinskim ustanovama do 11. decembra moraće da se opredele da li žele da rade puno radno vreme u državnoj ili pola radnog vremena u državnoj a drugu polovinu u privatnoj ustanovi. Ministarstvo zdravlja ponudilo je i treću mogućnost: dopunski to jest večernji rad u državnim ustanovama, za koji će lekari dobijati honorare određene prema tržišnim cenama usluga koje pružaju. Prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, to treba da omogući veću bezbednost pacijenata, zadržavanje najboljih lekara u državnom sektoru, ali i priliv novca iz privatnog u državni sektor.
„Time otvaramo konkurentnost državnog i privatnog sektora. Više nema primedaba da je u privatnom sektoru usluga bolja. Kvalitet postoji i u državnom. Pošteno je da građani znaju, ako žele neku vanstandardnu uslugu, gde mogu da je obave, ko tačno to radi i koliko to košta. Moći će da okrenu telefon večernje klinike i da zakažu uslugu kada njima odgovara. Bezbednost pacijenata je bolja jer obaviti uslugu gde se ona inače radi stotinama hiljada puta bezbednije je nego tamo gde se obavlja ređe. Naravno da će ustanove morati maksimalno da organizuju uobičajen rad, da unesu cveće, pozdrave pacijente, da puste tihu muziku. Direktori prvo treba zaposlenima da ponude podelu radnog vremena, u smislu da deo rade u državnom, a deo u privatnom sektoru“, rekao je ministar na konferenciji za novinare.
Lekari koji se opredele za puno radno vreme u državnom sektoru neće moći da rade u privatnom, ali će moći dodatno da zarade u večernjoj klinici svoje ustanove, posle završetka dvosmenskog rada, subotom ili nedeljom. Milosavljević kaže da je to način da se najbolji lekari zadrže u državnom sektoru. Oni koji se opredele za nepuno radno vreme u državnoj ustanovi, neće moći u njoj da budu na rukovodećim mestima. Zdravstveni radnik koji je odabrao nepuno radno vreme u državnoj ustanovi ne može da obavlja dopunski rad u njoj niti u drugim državnim ustanovama. Lekarima koji ne budu poštovali najavljene propise o dopunskom radu, Milosavljević je zapretio otkazom.
Gostujući u emisiji „Prelistavanje“ na Radiju B92, ministar zdravlja je najavio da će u avgustu u „Službenom listu“ biti objavljena uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, koje će moći da formiraju privatne osiguravajuće kuće i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Milosavljević je dodao da je paralelno sa tom uredbom „inicijativa da se tokom 2009. godine uvede fiskalizacija za svaku uslugu u zdravstvenom sistemu, bila ona u privatnoj ili državnoj ustanovi“. On je podsetio da je zakon, donet 2005. godine, predvideo privilegiju zdravstvenih radnika da u svojoj ustanovi rade puno radno vreme i u drugoj državnoj i još u jednoj privatnoj ustanovi, i da će posle 10. decembra, kada ističe prelazni trogodišnji period, biti ukinuta mogućnost dopunskog rada u toj jednoj privatnoj ustanovi. Ovaj način rada, prema Milosavljevićevim rečima, postoji u Grčkoj, Italiji i Izraelu, a omogućiće povratak novca na velikom tržištu zdravstvenih usluga matičnim ustanovama, na kojima su lekari stekli prezime i specifičnu težinu. Ministar je dodao i da će novom organizacijom rada zdravstvenih radnika biti stvoreni uslovi da pacijent bude bezbedniji, jer će veliki broj intervencija koji je do sada obavljan u okviru konsultantskog rada u privatnim, biti rađen u okviru dopunskog rada u velikim ustanovama.
Dakle, razlozi za uvođenje opisanih promena jesu: konkurentnost i omogućavanje slivanja novca u državnu umesto u privatnu kasu. Naravno, tu je i bezbednost pacijenata, ali samo onih koji to mogu da plate iz svog džepa, ili koji uplaćuju dopunsko zdravstveno osiguranje. Iako je, gostujući na B92, ministar Milosavljević napomenuo da je on ministar zdravlja, a ne privatnog ili državnog medicinskog sektora, pacijente koji sebi ne mogu da priušte ni dodatno osiguranje ni plaćanje lekarskih usluga iz džepa, za sada niko ne pominje.
J. Gligorijević
Inicijativa: Beneficije za novinare
Podstaknut nemirima koji su u Beogradu izbili zbog hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, na kojima je pretučeno više novinara, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić predložio je pre desetak dana priznavanje beneficiranog radnog staža za svoje kolege. Ovih dana ta tema je ponovo aktuelizovana.
Na konferenciji za novinare koja je održana u NDNV-u, Gruhonjić je ukazao na to da nije reč ni o kakvoj politizaciji, već da uporište za ovu ideju postoji u odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju: „Da li smo saglasni da novinari rade, kako se precizira u zakonu, ‘na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima’? Nažalost i ne moramo, jer o tome svedoče podaci koji su neumoljivi. O tome koliko je to opasno govore i ubistva, pokušaji ubistva i nerazjašnjene smrti novinara u Srbiji, pretnje, pritisci, prebijanja na raznim demonstracijama. I nije novinarstvo samo opasna profesija, već po život opasna profesija.“
Sa druge strane, u NDNV-u se ne slažu sa predlozima da se novinarima daje status „službenih lica“. „Mi nemamo ništa protiv eventualne izmene Krivičnog zakonika, ali novinar zbog prirode svog posla ne može da bude službeno lice. Pa, on je taj koji radeći svoj posao, pored ostalog, otkriva i mnoge službene tajne, pa ne može istovremeno i da ih štiti, što bi taj status podrazumevao. Novinarstvo je definisano kao slobodna profesija, a status službenog lica značio bi gušenje slobode profesije i izražavanja“, ukazao je Gruhonjić.
NDNV priprema tekst koji bi, zajedno sa svim udruženjima novinara u Srbiji uoči šire javne rasprave, bio usaglašen i potom u državnim institucijama pretočen u izmene ili dopune zakonskih akata kojima bi se regulisao beneficirani radni staž za novinare. Tako bi se definisali i detalji pod kojim uslovima bi novinari sticali to pravo.
Ovu inicijativu podržala je pomoćnica pokrajinskog sekretara za informacije Smilja Maksimović, koja je rekla da je novinarstvo profesija koja iziskuje mnogo više i intelektualnih i fizičkih napora nego druge: „Pored toga, smatram da novinari treba da imaju i uslove da profesionalno obavljaju svoj veoma odgovoran posao, istinito i objektivno informisanje javnosti. Mislim, pre svega, na njihovu bezbednost, dostupnost informacija, tehničke uslove i zaradu. Na moju veliku žalost, svedok sam da je kod nas manje-više sve drugačije od toga. Čak, ako dožive penziju i tada moraju da rade honorarno, jer od nje ne mogu da žive“, rekla je Maksimovićeva. Inicijativu NDNV-a podržalo je i Udruženje novinara Srbije.
J. G.
11/08/2008
Samo u ovoj godini, zbog utaje poreza budžet Srbije oštećen je za 8,83 milijarde dinara, pišu „Večernje novosti“. Kako je za taj list objasnio Boris Batarilo, glavni inspektor Poreske policije Srbije, u poslednjih pet godina taj iznos je – 50,8 milijardi dinara. Ako se posmatra isti period ove u odnosu na prošlu godinu, utaja poreza na dodatu vrednost (PDV) je u porastu, kao i poreza na dohodak građana, a beleži se pad utaje kod akciznih roba. Batarilo je rekao da su poreske utaje često plod organizovane grupe lica koja osniva lanac fiktivnih preduzeća. Obično centralno preduzeće, koje posluje poluregularno, osniva oko sebe brojna fantomska preduzeća, „satelite“, pa ih u lancu bude i po 40. „Zahvaljujući njihovoj umešnosti, PDV se ‘prevaljuje’ sa regularnih na fiktivna preduzeća koja su osnovali, a zatim se na razne načine izbegava plaćanje te obaveze. Na taj način stiču ogromnu korist“, objašnjava Batarilo. U periodu januar–jul 2008. godine podnete su 883 krivične prijave za utaju poreza, a u periodu od 2003, kada je Poreska policija i osnovana, do kraja 2007. godine, podneto je ukupno 5468 krivičnih prijava. Za 1898 prijava donete su konačne pravosudne odluke.
12/08/2008
Akcioni tim za saradnju s Haškim tribunalom saopštio je da je u ponedeljak 11. avgusta oko 15 sati na Batajničkom putu pronađena torba sa laptopom, za koju se sumnja da je vlasništvo Radovana Karadžića. Karadžićeva odbrana čeka da se utvrdi da li pronađene stvari zaista pripadaju njemu. Kako je saopštio Akcioni tim za saradnju sa Haškim tribunalom, „laptop, 55 disketa, članci iz novina i dve knjige pronađeni su u torbi na Batajničkom putu, nakon dojave“. Karadžićev advokat Goran Petronijević rekao je da se mesto na kome je pronađena torba poklapa sa mestom na kojem je, prema tvrdnji odbrane, Karadžić uhapšen. On je dodao da pre svega treba utvrditi da li je to torba njegovog klijenta i da pre toga ništa ne žali da komentariše. „Dok se ne utvrdi da li su to njegovi predmeti, svaka priča je iluzorna. Mnogi detalji se poklapaju, opravdano je da se sumnja da su to te njegove stvari. Upravo odlazim kod njega u Hag i sa njim ću obaviti razgovor i na tu temu. Od njega očekujem da mi da detaljniju informaciju o sadržini svih tih disketa i nadam se, ukoliko su to stvari koje su njemu pripadale, da ćemo lako moći da izvršimo identifikaciju tih disketa i proverimo da li je nešto menjano, brisano ili uništavano“, rekao je Petronijević. Dan nakon hapšenja, Karadžićeva odbrana je tvrdila da haški optuženik nije bežao i da je išao na odmor u Vrdnik, te da je sa sobom imao samo kupaće gaće i kapu za kupanje. Priču o laptopu odbrana je ispričala tek dva-tri dana posle hapšenja. Advokat Petronijević kaže da je, osim što bi se kupao i odmarao, Karadžić u Vrdniku hteo i da priprema odbranu. Da li je stvarno pronađen Karadžićev kompjuter, trebalo bi da se razjasni posle analize DNK, koja je u trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne) još uvek u toku.
Više od tri stotine Srba nalazi se na međunarodnoj poternici Interpola koja važi u 186 zemalja. Najpoznatiji sa tog spiska su Mirjana Marković, Marko Milošević, Stanko Subotić i Bogoljub Karić, kao i petorica pripadnika zemunskog klana Milan Jurišić, Vladimir Milisavljević, Miloš Simović, Sretko Kalinić i Ninoslav Konstantinović, koji su u bekstvu od marta 2003. Zanimljiv je podatak da više ima građana Srbije koje traži Interpol nego onih koji znaju da igraju golf. Prvih je više od 300, a ovih drugih svega – 250.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
