Međuvreme

Sneg

Evropa je okovana ledom – što se severnije gleda, to je teže. Od početka zime, u Moskvi je bela smrt odnela čak nekoliko stotina života. Hladni talas je jednim okrajkom zakačio i nas: u Subotici je, zbog visine snežnog pokrivača, proglašeno vanredno stanje, a u Beogradu je za dva dana napadalo petnaestak centimetara snega. Komunalci zaduženi za održavanje puteva, pa i za čišćenje snega, hvalili su se, još dok smo imali „neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine“, da su spremniji nego ikada, bar što se tiče mehanizacije i količine soli i kamene rizle za posipanje. Uprkos spremnosti, saobraćaj u Beogradu odvijao se kilavo, a da je tokom vikenda pao najavljeni „veliki sneg“, po svemu sudeći i uprkos spremnosti, ne bi se odvijao nikako. Da se građani ne bi sekirali, obećano je da će se i Vojska, ako ustreba, svojom mehanizacijom priključiti ublažavanju posledica ove velike elementarne nepogode, spremna da pomogne svom narodu, slično kao što je priskočila kad je trebalo iskopati ribnjak vladiki Filaretu kod manastira Mileševa. Mećava je, bar za sada ali i srećom, izostala, ali je zato ovaj sneg, pored toga što je pokrio breg i otežao saobraćaj, kolateralno pokazao i tragove nekih zverki. Što zbog propisane kazne od 500 do 5000 dinara za neuklanjanje snega s trotoara koje je propisala gradska vlada, što zbog lepog građanskog vaspitanja, struganje lopatom po zaleđanom asfaltu čulo se od ranih jutarnjih sati, dok je u ulici koja spaja Slaviju i Terazije baš pod fasadom skupštine grada sneg uklonjen tek za vikend. Ispred nekoliko ambasada u centru grada snega je bilo i kasnije. Kao što sneg tradicionalno u januaru ume da iznenadi putare i berače kukuruza, i topljenje snega može takođe iznenaditi. Posle velikog mraza svakako će ojužiti i sneg će se otopiti, reke će nadoći. Južna Morava se već izlila.

Opklada

Do sada je bilo uobičajeno da se mediji i političari sude, biju, klevetaju. Novina u ovdašnjem medijsko-političkom životu jeste klađenje. Priča počinje tako što gradska vlast u Novom Sadu krajem prošle godine raspisuje tender za nabavku nameštaja za prostorije lokalne uprave, a lokalni mediji istovremeno objavljuju da je pobednik tog tendera unapred poznat – novinari Radija 021 čak su ustvrdili da znaju i njegovo ime što je, prirodno, izazvalo zvanične i nezvanične demantije. Redakcija tog radija zatim izlazi s konkretnom ponudom: radio se obavezuje da neće saopštavati ime kompanije pobednice sve do petka 10. januara, a u međuvremenu poziva lokalne čelnike da prihvate opkladu u vezi s rezultatima konkursa. Propozicije su podrazumevale da redakcija kovertira ime dotične kompanije pred svedocima i da sačeka objavljivanje zvaničnih rezultata – ukoliko se tada utvrdi da je u koverti pogrešno ime, radio se obavezuje da na kraju svake emisije posvećene radu lokalne uprave bude emitovana poruka „Lokalna uprava pošteno sprovodi konkurs“. U međuvremenu, i slušaoci su anketirani o tome da li će se čelnici lokalne uprave uopšte odazvati pozivu.

Rečenog dana – 10. januara oko 10.30 – u studiju Radija 021 pojavljuje se novosadski gradonačelnik glavom i bradom. „Rekao nam je da mu je bilo nejasno da li treba da se kladi i šta uopšte treba da uradi, pa je zbog toga došao lično. Pored toga, rekao je i da smo sve uradili dobro, ali da nam nije bio dobar način“, kaže za „Vreme“ glavna urednica Jovanka Zlatković. Kako bilo, gradonačelnik je objasnio detalje u vezi s konkursom, a predstavnici jedne firme učesnice na konkursu doneli su redakciji dve litre viskija zbog toga što se ponašanje gradske uprave prema njima drastično promenilo posle cele akcije. Epilog: slušaoci koji su tvrdili da se gradski čelnici neće odazvati, od lokalnog kokičara dobiće po pola kilograma kokica, dok čelnicima sleduje po 250 grama kukuruza kokičara. Rezultati konkursa još nisu objavljeni, ali se očekuje da pobednik ipak neće biti „kovertirana“ firma. Jer, kako reče gradonačelnik, „oni koji su i hteli nešto da urade, sada to sasvim sigurno neće učiniti“. Možda na kraju i ispadne da „lokalna uprava pošteno sprovodi konkurs“.

Tisak

Prošle godine gromoglasno najavljen povratak srpske dnevne i revijalne štampe na kioske širom susedne Hrvatske ići će izgleda malo teže jer se ispostavilo da hrvatske dnevne novine u Srbiji gotovo niko i ne kupuje, pa bi trebalo da se obe strane ponašaju po principu reciprociteta. Ipak, srpske dnevne novine odvoziće se triput nedeljno za Hrvatsku, mada su inspektori kompanije Politika ustanovili da se na tamošnjim prodajnim mestima izdanja iz Srbije prodaju bukvalno ispod tezge. S hrvatske strane saopštavaju da slučaj nema političku, već samo ekonomsku konotaciju, dok iz kompanije Politika stiže mišljenje da tamošnji prodavci namerno ne žele da istaknu na svojim pultovima novine iz Srbije. Jedni se pozivaju na veliku remitendu, a drugi na aroganciju i opstrukciju hrvatskog partnera. Opet, prema postojećim podacima, u susednoj Hrvatskoj se najbolje prodaju „Danas“ i „Vreme“, a u Srbiji se standarno dobro drže gotovo sva hrvatska revijalna izdanja. Možda bi jedni i drugi mogli ponešto da nauče od bivše braće iz Slovenije koja dosledno osvaja i jedno i drugo tržište.

Cena

Ministarka energetike i rudarstva Kori Udovički je, kad je struja prošle godine zadnji put poskupljivala, izjavila između ostalog da „ne vidi potrebe za novim poskupljenjem do polovine iduće godine“, ove u kojoj smo sada. Kako je vreme proticalo potreba se, izgleda, ipak našla: po najnovijoj izjavi, već u aprilu, na kraju grejne sezone, možemo se nadati novom poskupljenju od 25 odsto uz obrazloženje da je „obaveza Ministarstva energetike da ne dozvoli da inflacija pojede rezultate napora koje su građani do sada učinili plaćanjem povećane cene električne energije“. Naglašeno je da će se tada s poskupljenjem stati: „S povećanjima cene u poslednje dve godine i s racionalizacijom poslovanja Elektroprivrede Srbije, elektroprivreda je sada u stanju da pokrije osnovne troškove proizvodnje. Međutim, ukoliko ne usklađujemo cenu s inflacijom, to više ne bi bilo moguće i zato bi bilo normalno da u aprilu dođe do usklađivanja. Cena od četiri centa je neophodna da bi uz međunarodnu pomoć i dalju racionalizaciju proizvodnje u EPS-u bile pokrivene razvojne potrebe sistema.“ Godinama unazad, famozna četiri centa su pominjana kao dovoljna samo za prostu reprodukciju elektrosistema, dok je za ostvarivanje akumulacije i minimalnog profita, što jeste pravi cilj, potrebno da cena bude pola centa viša.

Uzor

Eto, baš pred Novu godinu, takoreći novogodišnje, privatizovan i valjevski Uzor, konfekcijsko preduzeće sa šeststotinak radnika. Procenjena vrednost bila 18.000.000 dinara, na prvoj aukciji nije bilo zainteresovanih, na ponovljenoj se startovalo s 9.000.000, prodato za 31.000.000 dinara, iliti milion maraka. Kupac, zvanično, Ljiljana Savić, supruga Predraga Savića, do juče, do 5. oktobra, direktora Uzora, i do juče, 5. oktobra, viđenog člana JUL-a, i jošte republičkog poslanika te partije. Vest o tome u Valjevu izazvala zapanjenje, nije zapanjenost, nego baš zapanjenje, jer se to standardnim jezikom ne može kvalifikovati.

Zašto? Pa, koliko do juče, direktorovanje druga Savića svodilo se na gošćenje druga Milovana Bojića i ostalih Leposava Milićević, o personi Brunclik da se ne govori. Za takav prebačaj norme protiv druga Savića još stoji krivična prijava u sudu “ zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja“. Poslovanje druga Savića, posle kupovine Uzora, analizirala i lokalna kancelarija G17 PLUS. Veli da ovaj ni na šta nije plaćao porez, da mu je firma 1999. izgradila kuću, a da se ne zna da li je ona u zakupu ili je otkupljena, da su „na teret troškova reklame i propagande“ davani konfekcijski proizvodi, Zorica Brunclik primila 40, slovima: četrdeset, kompleta, komleti poklonjeni Miri Marković nisu knjiženi.

A drug Savić, po obavljenom poslu, izjavio da je njegov poslovni partner gospodin Milenkovski, vlasnik firme Vestfra iz Frankfurta, da će se založiti za bolju reklamnu kampanju, te da su u postupku privatizacije radnici Uzora, i ceo grad, imali mnogo sreće jerbo je dobijen vlasnik koji namerava da se bavi osnovnom delatnošću firme. O ostalim pitanjima nije bio voljan da govori, ali rekao da ga „politika više ne interesuje, sad je biznismen“. Na sve to jedan valjevski političar, koji više nije opozicioni, rekao: poniženje, i rekao, da nije Murta zamenio Kurtu, već Kurta i Murta zajedno jašu.