Međuvreme

Provizije

Građani Srbije od ponedeljka u menjačnicama mogu da kupe devize po povoljnijoj ceni. Po odluci Narodne banke Srbije provizije za kupovinu deviza, sem dolara, drastično su smanjene: sa 0,8 na 0,15 odsto, dok će se dolar ubuduće kupovati uz proviziju od dva odsto. Kako je rekao guverner Mlađan Dinkić, razlog za ovaj potez je smanjenje razlike između kupovnog i prodajnog kursa, pre svega eura, da bi se suzio prostor rada dilera u sivoj zoni koji svoju računicu nalaze u velikom rasponu između prodajnog i kupovnog kursa. „Veliki dileri igraju na kursne razlike između dolara, eura i dinara. Kada dolar pada, oni prodaju euro i uzimaju dinare iz menjačnica. Tim dinarima kupuju dolar i čekaju da poraste, pa ga prodaju, uzimaju dinare i kupuju euro. Na ovaj način potpuno ćemo neutralisati ekonomsko polje za delovanje dilera. Ako to ne bude dovoljno, onda ćemo pristupiti i fizičkoj kontroli na način koji nije do sada primenjivan u našoj zemlji“, objasnio je guverner.

Smanjene su i provizije za uplatu gotovine, sa dosadašnjih 0,2 na 0,09 odsto. Time će biti smanjeni troškovi učesnika u platnom prometu koji je u prošloj nedelji zabeležio pad od 11,2 odsto sa daljom tendencijom opadanja.

Ponavljači

Demokratska stranka se ovih dana samoocenjivala. Tačnije, 5000 članova ocenilo je 1700 funkcionera u svim strukturama vlasti. Rezultat je antibalkanski: prvih pet mesta zauzimaju pripadnice lepšeg pola. Pobednica je Gordana Matković, ministar za socijalna pitanja, a prva pratilja Ljiljana Lučić, njena zamenica. Prvi muškarac na top listi DS-a je Boris Tadić sa osvojenim šestim mestom. Tadić je objasnio da se vrlo visoke ocene mogu oprostiti jer se radi o prvom ocenjivanju, kao i da su mnogi dobili niske ocene zato što se ocenjivači ne slažu sa njima. Međutim, oni koji bi trebalo da budu najpodložniji kritici (Zoran Đinđić, Čedomir Jovanović, Zoran Živković) nisu ušli u izbor (samo) zato što nisu članovi nijednog upravnog odbora(!). Ovakvo ocenjivanje će u DS-u postati stalna praksa, koja će, kako se tvrdi, ubuduće biti poverena stručnjacima.

U međuvremenu, trend ocenjivanja se proširio i van ove stranke, a rezultat je gomila ponavljača. Velimir Ilić je na popravni poslao Zorana Đinđića, Natašu Mićić, Svetozara Marovića i Mila Đukanovića. Samokritičan i objektivan kao i uvek, Ilić je ocenio i samog sebe: „Peticu ne zaslužuje niko, pa ni ja.“

Majka

Kikinđanka Jelena Avramov (85), u nedelju 2. marta 2003, ispratila je svog stotog vojnika. Naime, ova baka, udovica, do sada je odgajila 159 siročadi i napuštene dece. Dragan Mijuš je njen stoti štićenik kome priređuje ispraćaj. Deca koju je prihvatila raznih su nacionalnosti i veroispovesti: Srbi, Romi, Mađari, muslimani, Albanci…, ali za nju su, kako kaže, jednaki. Budući da joj je prvo dete umrlo na porođaju, a u istoj bolnici je dva dana ranije rođeno dete kome je majka umrla, Jelena je odlučila da svoj život posveti deci. Tako je sve počelo. Zbog starosti i bolesnog srca, prestala je da prihvata decu. Ova humana žena primer je svima koji misle da je „običan“ čovek nemoćan. Ona je uticala na 159 života, podarila je dom i lepo detinjstvo onima kojima je to najpotrebnije. Ti ljudi danas imaju svoje porodice, mnogi žive u inostranstvu, ali nema dana da je neko od njih ne pozove.

Pismo

Tek što su u Opštinskom sudu u Vranju suočeni vladika Pahomije i dečaci koji ga optužuju za seksualno zlostavljanje (ili to beše uznemiravanje), oglasili su se branitelji srpstva i pripadajuće mu crkve. Od trenutka otkrivanja afere, uglavnom oni tihi ili oganičeni na rubrike tipa „pisma čitalaca“, u ponedeljak 3. marta, odlučili su da krenu u konkretnu akciju: branitelji potpisani sa „Srpski oslobodilački otpor“ i „Srpski oslobodilački front“ nisu, međutim, pisali nadležnim organima, crkvenim velikodostojnicima ili nekom sličnom, već „Novinama vranjskim“ – uredniku Vukašinu Obradoviću i novinaru Goranu Antiću, koji je prvi pisao o Pahomijevim zanimacijama. Uz podrazumevajuće pogrdne reči i psovke, „otpor“ i „front“ poručili su Obradoviću i Antiću da su „osuđeni na smrt“, da će im prostorije biti demolirane i zapaljene, optužili ih za saradnju sa Albancima i izdaju. Na kraju, tu je i zaključak: „Pahomije je pošten čovek, a onih pet dečaka su lažovi. Podmitili ste ih“.

U čitavoj priči zanimljivo je da je skoro identične teze u pismu medijima onomad izneo i sam Pahomije. Bilo je tu i izdaje, i Albanaca i podmićivanja, svega izuzev pretnji paljenjem, demoliranjem i ubijanjem. Prepodobni vladika uzdao se tada u božansku pravdu, nadležni organi u zemaljsku, a branitelji valjda shvatiše da od cele te rabote nema ništa. Kao što već ovdašnji red nalaže, proradile su (srećom, samo na papiru) motke, toljage i slični instrumenti. U ime Boga, naroda i svega ostalog.

Plate

Tihi štrajk carinske službe u Srbiji se nastavlja. Ono što je u doba Mihalja Kertesa bilo nezamislivo dešava se u ovo, reformsko doba, jer carinici ne mogu da žive od svoje zarade. Dok je ranije mesto carinika značilo mogućnost lakog bogaćenja i zanimanje kome hrli većina mladih u Srbiji, sa odlaskom pomenutog direktora situacija se promenila i carinski su službenici ostali na goloj plati koja u proseku iznosi oko 8000 dinara (prema podacima od leta prošle godine). Ova važna državna institucija našla se između nadležnosti saveznih i republičkih organa i dok se usvajaju i dogovaraju povelje, službenici na carini ne znaju kome da se obrate. Direktor uprave Vladan Begović podržao je zahteve zaposlenih jer im se niko od „glavešina“ još nije obratio niti je njihov status do kraja rešen. Frustracija za zaposlene je veća kada se zna da su u poslednje dve godine počeli da rade svoj posao po propisima, što je dovelo do povećanja novčane mase koja se sa carine slivala u savezni budžet. Izgleda da su carinike svi počeli da tapšu po ramenima, ali novaca za plate ove važne službe nema, a carinik je vrsta najizloženija korupciji pa bi valjalo da se oni koji o ovome odlučuju malo zamisle. Ili da daju ministru Batiću da i u ovoj oblasti sredi materijalno stanje. Onda će, možda, kamioni koji na granici s Hrvatskom čekaju po dva dana lakše prelazili „granu“.

Napredno

Ugledajući se valjda na svoje beogradske kolege, grupa lopova je na Cetinju opljačkala službenike cetinjske pošte i odnela 250.000 eura namenjenih za isplatu penzija u crnogorskoj prestonici. Kradljivcima je posao bio olakšan pošto službenici pošte nisu imali policijsku zaštitu, pa su se odvezli u nepoznatom pravcu posle obavljenog nepočinstva. Ubrzo je alarmirana policija koja je u pretragu krenula i helikopterima, ali je pronađen samo automobil dok se za pljačkašima još traga. Policija je saopštila da sve ukazuje na brižljivo planiranu akciju i da se nada da će istraga dati rezultate. Učestale pljačke poštara u Srbiji, pogibija poštara u Beogradu i najnovija rekordna pljačka na Cetinju govore da su „predstavnici podzemlja“ počeli da se okreću klasičnim metodama dolaženja do novca, kao i da je čitav sistem obezbeđenja napadnutih institucija pogrešno postavljen ili da ne postoji. Pitanje je odakle će se opljačkana suma namaći da bi se penzije isplatile pošto se još nije dogodilo da policija otkrije počinioce i vrati opljačkani novac.

Rezervista

Andrija Drašković, rezervista Državne bezbednosti koji izdržava kaznu zatvora za ubistvo izvesnog Surčinca usred Knez Mihailove, sedi u Sremskoj Mitrovici. Smešten je u objektu koji se zove „odmaralište“, gde zatvorenici koji nemaju tretman „slobodnjaka“ provode godišnji odmor na koji imaju pravo. Tu imaju kupatilo, kuhinju i posebne sobe; oslobođeni su prozivke i ostalih zatvorskih dužnosti.

Drašković je tamo smeštan odmah, a objekat je ispražnjen i adaptiran za važnog gosta: postavljene su kamere zbog bezbednosti, donesen je televizor, a civili koji rade u KP domu morali su da se pentraju po krovu da postave antenu. Donesen je i DVD uređaj, a mašina za ekspres-kafu dvaput je menjana.

Sa Draškovićem je stalno i njegov telohranitelj koji ga čuva: kad rezervista ide da vežba, fiskulturna sala i teretana se prazne.

Nekako istovremeno i upravniku zatvora je krenulo: za godinu i po dana svog mandata iz dvosobnog stana preselio se u lepu kuću; ranije nije imao auto, a za par meseci na funkciji kupio je BMW 325. Dolazak dragog gosta nekako se poklopio sa kupovinom terenskog „mercedesa ML“. Sve je to, naravno, koincidencija: daleko bila zla primisao!