Međuvreme

Žene

Advokat iz Svrljiga Ljubiša Mihajlović podneo je zahtev za izuzeće dve žene sudije Opštinskog suda. U obrazloženju zahteva Mihajlović je, između ostalog, naveo i da su „sve sudije u sudu žene, te i izvršni sudija, v.d. predsednika je žena, predsednik Okružnog suda je žena, predsednik Vrhovnog suda je žena, v.d. predsednika države Srbije je žena…“ Pošto će, po njegovim rečima, i na mesto ministra pravde doći žena, advokat tvrdi da nam je država postala „rupičasta“. Zbog uvrede na polnoj osnovi, žene sudije Opštinskog suda u Svrljigu podnele su tužbu, a tuženi je istom sudu uputio molbu da ga ne osude.

Šamar

Dopisnik nedeljnika „Hrvatska riječ“ iz Sonte Ivan Andrašić nedavno je napadnut zato što je list u kome radi na naslovnoj strani objavio fotografiju maloletnog Miloša Vodeničara, ovogodišnjeg kneza sonćanskog „Grožđebala“. Jovan Vodeničar, Milošev otac, je prema rečima napadnutog novinara posle šamara koji mu je udario počeo da viče: „Kako smeš fotografiju moga sina objaviti na naslovnoj strani ustaških novina!“ Urednik lista Zvonimir Perušić istakao je da se za događaj iz Sonte ne bi ni znalo da nije tih novina, a da je na naslovnoj strani objavljena prigodna fotografija najlepšeg para, kneza i kneginje, u šokačkoj narodnoj nošnji. Dodao je da od 3000 Hrvata koji su meštani Sonte, nažalost, neki „još žive u svetu mržnje, hajki i ratova“. S druge strane, Jovan i njegova supruga Draga Vodeničar tvrde da je „Hrvatska riječ“ nacionalistička novina u kojoj su kulturni sadržaji prožeti političkom notom. Draga je priznala da je njen suprug udario Andrašića, ali da je on na samoj proslavi bio upozoren da „ni pod tačkom razno“ ne može da objavi Miloševu sliku. Jovan je, prema njenim rečima, odmah nakon napada sam otišao u policijsku stanicu, gde je dobio prijavu za prekršaj remećenja javnog reda i mira.

Stanica

Revoltirani kontradiktornim mišljenjima stručnjaka iz Instituta „Vinča“ o štetnosti-trafo postrojenja izgrađenog u blizini njihovih stanova, žitelji opštine Mirijevo najavili su miting za 26. oktobar, na kome će od nadležnih zahtevati da udalje trafo-stanicu najmanje dva i po kilometra od prve stambene zgrade. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine tvrde da nije njihova obaveza da biraju lokaciju trafo-stanice, već je to obaveza Ministarstva urbanizma i građevine. Kako tvrde, u njihovoj nadležnosti je samo pregled i davanje saglasnosti o uticaju na životnu sredinu, a članovi ekspertske grupe ovog ministarstva mišljenja su da to postrojenje neće imati štetan uticaj na zdravlje stanovnika. Na osnovu tog stava, ministar Anđelka Mihajlov je dala saglasnost na prethodnu analizu uticaja na životnu sredinu, a time su se stekli uslovi za dobijanje urbanističke dozvole.

Put

Vlasnik i direktor pančevačkog Modusa Milan Knežević koji za sada uspešno vodi proizvodnju „jeftine konfekcije“, zavadio se sa Direkcijom za izgradnju i uređenje Pančeva zbog 250 metara neasfaltiranog puta. Knežević kaže da ga „pojede živi sram“ kada stranci dođu u obilazak fabrike i što posle kiše kamioni koji dovoze sirovine a odvoze robu ne mogu da priđu fabrici, već radnici, gacajući po blatu, prenose teret. Predložio je da Modus za privremeno rešenje – posipanje šljunka – uloži novac, a Direkcija znanje, ali već 14 meseci nije dobio odgovor. Pošto su se radnici okupili pred kancelarijom Zorana Mioča, direktora Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva, on im je objasnio da njihova firma ne plaća naknadu za građevinsko zemljište, da se fabrika u zemljišnim knjigama još vodi kao semenski magacin (što je bila pre nego što je Knežević otkupio) i da je regostrovana u Beogradu, a ne u Pančevu. Problem je i to što je Modus u oktobru prošle godine prvo dobio rešenje da je izgradnja puta moguća, ali Zakonom o planiranju (iz maja ove godine) privremena rešenja nisu predviđena. Knežević kaže da razmišlja i o zatvaranju fabrike, a radnici su najavili štrajk za 20. oktobar ispred SO Pančevo. Drago Berginc, član opštinske vlade zadužen za stambeno-komunalnu oblast, objasnio je, možda, pravu stranu spora: on kaže da Knežević u razgovorima nije baš taktičan, što može da izazove „tvrdu“ reakciju druge strane.

Šteta

Na sednici Upravnog odbora Udruženja primarne poljoprivrede Jugoagrar, održanoj u utorak 21. oktobra, zaključeno je da je naša poljoprivreda usled suše i drugih elementarnih nepogoda pretrpela štetu od oko šest milijardi evra. Direktor Jugoagrara i PIK-a „Bečej“ Dragan Satarić apeluje da država hitno preduzme neophodne mere sanacije jer u suprotnom ovoj privrednoj grani preti kolaps. Da problem poprima ozbiljne razmere svedoči i izveštaj Programa UN-a za poljoprivredu po kome je Srbija prvi put za poslednjih trideset godina svrstana u zemlje kojima preti nedostatak hrane. S druge strane, republička vlada se pokazala u Kolubarskom okrugu. Isporukom semena, mineralnog đubriva i goriva po regresiranim cenama setva pšenice u ovom području će, prema procenama stručnjaka u Zavodu za poljoprivredu u Valjevu, sa planiranih 20.000 biti premašena za 2000 hektara.

Sklek

Bodi-bilder Fuad Škrijelj iz Novog Pazara spreman je da uz pomoć sklekova upiše svoje ime u Ginisovu knjigu rekorda. Učenik legendarnog Petra Čelika redovno, za svoju dušu, obara svetski rekord od 62 skleka u minutu, ali pravi izazov je odraditi što veći broj sklekova dlanovima oslonjenim na grliće pivskih flaša. Kako Škrijelj kaže, u ovom poduhvatu pucale su flaše, a pucali su i njegovi prsti. Pući će valjda i rekord.

Predsednik

U Čačku se pojavio još jedan kandidat za predsednika Srbije. Reč je o Vojislavu Đokiću, nezaposlenom metalostrugaru, koji je akciju prikupljanja potpisa za kandidaturu započeo s pozajmljenih 150 evra. Đokić se kandiduje u ime grupe građana pod nazivom „Društvo sanjara o torti“ a obrazloženje njegove namere je da „vidi šansu da se zaposli na mestu koje je godinama upražnjeno“. Potencijalni kandidat za predsednika pozvao je građane koji imaju višak radnog prostora da mu pozajme kancelarije sa telefonom kako bi u njima sakupljao potpise i obećao da će im novac za zakupninu vratiti ukoliko uspe da se kandiduje. Do prošlog ponedeljka prikupio je 12 potpisa.

Zatvor

Do javnosti opet došli događaji u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike „Valjevo“, već poznatom kao mestu kazne izdržavaju Andrej Kovačević Tref i Zvezdan Slavnić. Javio se predsednik Samostalnog sindikata u toj ustanovi Dragan Spasojević, i to iz prostorija Otpora, i optužio upravnika Vojislava Lazića da mu zabranjuje upotrebu mobilnog telefona, njemu, sindikalnom funkcioneru. A ne zabranjuje ostalim službenicima koji su snabdeveni telefonima oduzetim od zatvorenika. Još upravnik vozi „fabiju“, dobijenu od Ministarstva, bez kontrole, kao što bez kontrole zapošljava i vodi načisto pogrešnu kadrovsku politiku. Sindikalac izjavio da ima još argumenata, ali će ih prvo pokazati ministru Batiću. Moguće da se argumenti tiču tretmana pojedinih osuđenika, vele da je Tref nedavno, iz zatvora, položio vozački ispit, da Zvezdan Slavnić, kad hoće kući, o tome mobilnim obaveštava upravnika. Ali, da ne nagađamo, ministar će biti informisan.

Upravnik Lazić, inače predsednik Opštinskog odbora Batićeve partije, od svega se ogradio na lokalnoj televiziji, sindikalac se, kako je rekao, učlanio u DHSS očekujući privilegije i napredovanje u službi, ali je video da to nije način, da to nije put, pa sad blati. Sindikalac, kome je drugi sindikat, odlukom suda, uzeo i pare iz kase, ne javlja se. Stvar načisto komplikovana, teško je izvagati argumente jedne i druge strane, zato je neizvestan i ministrov stav, jeste upravnik predsednik partije, ali i sindikalac ima svojih prednosti – u obližnjim Žabarima redovno brine o majci Aleksandra Stefanovića, Batićevog savetnika, ministrovog čoveka od poverenja, čoveka koji je za radnog veka bio zaposlen u Zavodu za maloletnike i koji je odlučujuće doprineo postavljenju Lazića.

Povlašćeni

Svako ko je ikada putovao British Airwaysom u SAD ili Kanadu (a ovdašnji putnici ka tim destinacijama obično putuju upravo avionima te kompanije) dobro zna da se muke prilikom dobijanja vize ne završavaju dobijanjem američke ili kanadske „šare“: drama je, naime, podrazumevala i pribavljanje britanske tranzitne vize jer su putnici morali da presedaju u Londonu. Ali, bilo nekad… Prošle sedmice Velika Britanija ukinula je tranzitne vize za građane Srbije i Crne Gore koji putuju u SAD ili Kanadu, a imaju važeće vize za jednu od tih država. Uslov je, naravno, da putnik ima kartu sa potvrđenim letom za nastavak putovanja u roku od 24 sata nakon sletanja na aerodrome u Velikoj Britaniji. Ako se ima u vidu da je Srbija i Crna Gora jedna od 37 zemalja za koje od sada važi ublaženi vizni režim, sve izgleda skoro idilično.

Međutim, kako se ublažavanje viznog režima baš nekako poklopilo sa „slučajem Goran Marković“, red je zapitati se ima li gest britanskih vlasti bilo kakve veze s tim. Markoviću je, podsećanja radi, onemogućeno da otputuje u Kanadu i pored intervencije kanadskog ministarstva spoljnih poslova, zato što nije imao tranzitnu britansku vizu – još konkretnije, po prispeću na londonski aerodrom nije mogao da uđe u avion za Kanadu jer je za prelazak iz aviona u avion bilo neophodno da kroči na teritoriju Velike Britanije. Za to nije imao dozvolu tj. vizu. Zvanično, epilog je bio da čovek nije stigao na dodelu prestižne nagrade koju je dobio na filmskom festivalu u Torontu. Nezvanično, čini se da je neko u Londonu, ili neko u Beogradu ko ima veze s nekim u Londonu, konačno stavio prst na čelo i zaključio da je čitava stvar s tranzitnim vizama u najmanju ruku besmislena. Sreća naša da nam režiseri dobijaju nagrade po belom svetu. Inače, ko zna kad bismo se našli među povlašćenih 37.