Međuvreme

Život: „Osvajanje slobode“ Mirjani

Mirjana Karanović, glumica, dobitnica je nagrade „Osvajanje slobode“, nagrade Fonda „Maje Maršićević Tasić“, koja se dodeljuje ženi koja je svojim radom doprinela razvoju ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu. „Kao mala učila sam o narodnim herojima i želela sam da i ja jednog dana budem borac za slobodu, a sada sam to zvanično i postala. Kroz život shvatila sam da nije dobro ćutati i da sami određujemo granicu gde počinje tuđa sloboda, a gde se završava naša. Najbitnije je da nikad ne prestanemo da budemo ono što jesmo. Ne treba se plašiti sudara sa sudbinom i teških odluka u životu, jer nas one samo mogu ojačati“, rekla je na nedavno održanoj svečanoj dodeli nagrade.

U žiriju su sve dosadašnje dobitnice ove nagrade: Olja Bećković, Goranka Matić, Biljana Srbljanović, Ružica Đinđić, Borka Pavićević, Hedvig Morvai Horvat i Lila Radonjić. „Želele smo da proširimo sferu iz kojih se nagrađuju laureatkinje, a Mirjana Karanović nije samo glumica, već je uvek bila angažovana i među prvima branila ili davala podršku onima koji se bore za slobodu i demokratsku opciju“, rekla je Ružica Đinđić, jedna od članica žirija.

„Osnovna ideja je da se nagradi ženska hrabrost, a Mira se svojim radom i stavom proteklih dvadeset godina borila za slobodu. Posebno prošle godine, u nekoliko navrata, bila je napadana, ali ona se nikada nije povukla, već je čvrsto stala iza svojih postupaka i jednostavno rekla: „da, to sam ja“, kazala je Olja Bećković, prva dobitnica nagrade.

S. Ć.

Medicina: ECHOS2

U Beogradu će se od 2. do 3. oktobra u Sava centru održati 2. kongres Ehokardiografskog udruženja Srbije (ECHOS 2), uz podršku Udruženja kardiologa Srbije.

Ehokardiografsko udruženje Srbije (ECHOS) osnovano je pre sedam godina i danas predstavlja snažnu strukovnu organizaciju sa više od 400 članova, priznatu od strane Evropskog udruženja za ehokardiografiju, sa kojim ima dugogodišnje bliske partnerske odnose.

Kongres je posvećen „ehokardiografiji u kontekstu kliničke kardiologije“, odnosno ulozi ehokardiografije u rešavanju aktuelnih kardioloških problema. Očekuje se učešće oko 500 kardiologa iz naše zemlje i inostranstva.

„Ehokardiografija je dijagnostička metoda u kardiologiji koja pojedinačno verovatno može da pruži najviše podataka o srčanoj funkciji, srčanim zaliscima i velikim krvnim sudovima srca, i postala je neizostavan deo pregleda većine kardioloških bolesnika. Na osnovu ehokardiografskog nalaza donose se važne odluke o načinu daljeg lečenja, a u određenim slučajevima i o upućivanju bolesnika na hitnu kardiohiruršku intervenciju kojom se spasava život. Pri tom, metoda je neinvazivna, nije štetna za bolesnika, može se ponavljati i pregled se može uraditi na bilo kom mestu u bolnici, pored kreveta bolesnika. Oblast se razvija izuzetno brzo, tehnološkim pomacima se omogućuje sve bolja vizualizacija srčanih struktura, čak i u tri dimenzije, i sve preciznija i finija merenja srčane funkcije“, objašnjava za „Vreme“ docent Aleksandar N. Nešković, predsednik Ehokardiografskog udruženja Srbije i organizacionog i naučnog odbora kongresa.

Na kongresu će, pored uglednih domaćih stručnjaka, učestvovati 16 vrhunskih predavača iz sveta, koji garantuju visok stručni nivo ovog skupa. Među učesnicima je i aktuelni predsednik Evropskog udruženja za ehokardiografiju Petros Nihoyannopoulos, koji će održati predavanje na svečanom otvaranju kongresa, u četvrtak 2. oktobra u 18 časova.

„Ovaj kongres je prilika da naši lekari čuju predavanja najvećih evropskih eksperata iz ove oblasti, razmene sa njima iskustva i uspostave kontakte, čime se trasira buduća saradnja i daje značajan impuls razvoju ehokardiografije u našoj zemlji“, kaže Nešković.

Mediji: Uloga „Vremena“

U delu kritičkih prikaza i reagovanja na godišnji izveštaj za 2007. godinu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kao i u plaćenom oglasu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji osporava tekst izveštaja, u odeljku o manipulisanju pravnom naukom u odbrani „nacionalnog interesa“ pominje se, kao izvor, tekst iz „Vremena“.

Radi se o tekstu koji je objavljen 15. maja 2003. godine.

Četiri godine posle stanje može biti isto, gore ili bolje, a podaci koje smo tada objavili odnose se na stanje 2003, a ne 2007. godine.