Međuvreme

Motokultivator

Industrija motora i traktora IMT iz Boljevca proizvela je prvi domaći motokultivator. Ova mašina će, kako reče direktor Fabrike za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije Zvezdan Milićević, biti znatno jeftinija, ali i kvalitetnija od dosadašnjih. Prvi domaći motokultivator ima jačinu od osam konjskih snaga, deset priključaka i radi na dizel pogon. U toku je sklapanje prve serije od 100, a za ovu godinu planirana je proizvodnja od 1000 komada.

Fakultet

Na Metropolitanskoj biskupskoj konferenciji čelnika i drugih sveštenih lica Katoličke crkve SCG, održanoj u subotu 24. januara u Subotici doneta je odluka da se osnuje Katolički teološki fakultet. Konferencijom je predsedavao beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, koji je za „Glas“ izjavio da po pitanju ovog projekta za sad postoje samo ideja i volja. „Osnovali smo radnu grupu koja će pratiti zakone i propise i koja će proučavati sve u vezi ovog fakulteta“, rekao je Hočevar, istakavši da je želja Katoličke crkve da se fakultet osnuje baš u Subotici. Inače, SO Subotica je na pretposlednjoj sednici, uz predlog jednog od odbornika da odeljenje Učiteljskog fakulteta iz Sombora bude treći fakultet koji će Subotica dobiti, donela odluku da se u ovom gradu osnuje Univerzitet. S obzirom na to da u Subotici već postoje dva fakulteta, Građevinski i Ekonomski, „konstituisanjem“ trećeg, bilo Učiteljskog bilo Katoličko teološkog, bačka prestonica će steći sve kvalifikacije da bude proglašena – univerzitetskim centrom.

Opstrukcija

Direktor Komunalnog preduzeća iz Požarevca Branko Stojaković, izjavio je u petak 23. januara da je obustavljeno hvatanje pasa lutalica u ovom gradu. Razlog broj jedan za obustavu rada požarevačkih šintera je, kako je objasnio Stojaković, ugrožena bezbednost radnika. Kao jedan od najsvežijih primera atakovanja na njihovu bezbednost, naveden je prošlonedeljni napad na grupu zaposlenih hvatača pasa od strane nepoznatih mladića. Dotični „omladinci“ su upozorili šintere da pse ostave na miru, a da bi bili bolje shvaćeni – pripretili su nožem. Samo nekoliko dana pre ovog ekscesa, nepoznata lica su neke od pohvatanih pasa pustila iz vozila JKP-a na slobodu. Kako psi zimi, zbog hladnoće i nedostatka hrane postaju agresivniji nego inače i uz to mogu biti prenosioci raznih zaraznih bolesti i besnila sa nestrpljenjem se čeka rešavanje pitanja bezbednosti požarevačkih šintera.

Nagrada

Dušan Dragosavac (17) iz Odžaka dobio je „jugo tempo“ u nagradnoj igri, koju su organizovala lokalna trgovačka preduzeća AD Bačka i Tipomarket. Porodica srećnog dobitnika, međutim, nema 1000 evra, koliko je potrebno za registraciju i porez na promet. „Pravila igre su jasna“, rekao je direktor AD Bačka Čedomir Miščević za novosadski „Dnevnik“. „Mi, kao organizatori, obezbeđujemo automobil, a troškove za takse i poreze plaća dobitnik“, pojasnio je Miščević. Dušan Dragosavac bi svoju nagradu, ipak, mogao da provoza na proleće, kada postane punoletan, jer su se Snežana i Miloje Lepojić, vlasnici poslastičarnice „Snežana“ u Odžacima, angažovali da prikupe novac potreban za registraciju i porez na promet.

Suspenzija

Niška pivara od nedelje 25. januara ne proizvodi svoje najpoznatije pivo „superior lajts“. Prekid proizvodnje naložen je zbog nepostojanja deklaracija za namirnice i sirovine koje se koriste u proizvodnom procesu. U pitanju su, a to je i zvanično potvrđeno, hmelj, prerađeni ječam, enzimi i kukuruz čija količina nije navedena. Magacini su zapečaćeni, a naloženo je da se i iz prodajne mreže povuče kompletna ranija isporuka sa serijskim brojevima s kraja prošle i početka ove godine, a koja broji čak 544.018 polulitarskih boca. Kako je saopšteno u sedištu nišavskog okruga, prethodnih desetak dana bilo je mnogo pritužbi građana na kvalitet piva koje je posle upotrebe izazvalo „zdravstvene tegobe“. Građani koji su se požalili na kvalitet niškog piva navodno su imali sušenje grla i pečenje na usnama. U Pivari opravdano sumnjaju, pre svega, u prijave građana, za koje se tvrdi da su potpuna izmišljotina. O tome govore i izveštaji iz zdravstvenih ustanova u Nišu. Naime, ni u Domu zdravlja ni u Hitnoj pomoći, a još manje na Infektivnoj klinici niškog kliničkog centra i u Institutu za zaštitu zdravlja, „niko se i nikada od građana nije požalio na tegobe posle upotrebe piva“.

Arsen

Po odluci Pokrajinske sanitarne inspekcije, a na insistiranje zrenjaninske lokalne samouprave, zbog (pre)velike koncentracije arsena vodovodska voda ovog banatskog grada oglašena je nepodobnom za piće i spravljanje hrane, dok se u tehničke svrhe – pranje i zalivanje, rečeno je, može bez bojazni koristiti. Zagađenje izvorišta vode, ističu nadležni, nije delo čoveka, već prirode: nije ekološki incident, već osobina zemljišta cele panonske nizije. O trenutnoj zagađenosti arsenom nadležni u izjavama za javnost iznose različite podatke i tumačenja i tako izazivaju nedoumice u javnosti tvrdnjama da to nije ništa strašno, da je zagađenja bilo i ranije pa niko od toga nije umro, ali da je zabrana pijenja vode opravdana. Različita su i mišljenja zbog čega je tek sada, a ne ranije, jer prilika je i dosad bilo, podignuta ovolika galama iako su stručnjaci zrenjaninskog Zavoda za zaštitu zdravlja, koji vrše redovnu kontrolu vode za piće, duže vremena unazad isticali da se zrenjaninska voda ne može okarakterisati kao zdravstveno bezbedna, naročito po pitanju prisustva arsena. Prema pravilniku o ispravnosti vode iz 1998. godine, koji je usvojen, budi rečeno, u isto vreme kad i u Evropskoj uniji, maksimalna dozvoljena koncentracija arsena iznosi deset mikrograma po litru vode. Sada se detektovano prisustvo ovog metala na pojedinim izvorištima vode u Zrenjaninu kreće od 80 do 120 mikrograma po litru. Ovolika koncentracija arsena, tvrde stručnjaci, podrazumeva i povećan zdravstveni rizik, ukoliko se unosi svakodnevno u dužem vremenskom periodu. Generalno, stav Svetske zdravstvene organizacije je da arsen u pijaćoj vodi predstavlja najveću opasnost po ljudsko zdravlje. Šef laboratorije u zrenjaninskom JKP Vodovod i kanalizacija Živojin Đurin izjavio je da u Zrenjaninu voda do sada „nije pokazala bilo kakve epidemiološke specifičnosti ovog kraja kao posledicu pomenutog hemijskog sastava vode“. Zaista, da je voda koja u Zrenjaninu poteče iz slavine blago rečeno odvratna zna svako ko ju je probao. Takva, međutim, nije od skora, već decenijama unazad. Slobodno se može reći – oduvek, kao i u mnogim drugim banatskim, ali i gradovima zapadne i centralne Bačke. Krajem oktobra prošle godine, analizom vode u Sirigu ustanovljeno je čak 184 mikrograma arsena a u vodovodu Bačkog Jarka „tek“ 47. Tada je javnost umirivana tvrdnjama da je prisustvo arsena, u manjim količinama i na dubljim vodonosnim slojevima na području Vojvodine redovna pojava te da nema mesta strahu. Prof. dr Momir Mikov iz Zavoda za farmakologiju u Novom Sadu je, prema pisanju štampe, objasnio da je „količina arsena koja je nađena u vodi za piće u Sirigu i Bačkom Jarku, iako prelazi količine utvrđene normama, mala i neće izazvati nikakve loše posledice po zdravlje stanovnika“ te da „ovu vodu piju generacije ljudi i nikada se nije desilo da neko do njih ima akutne ili hronične poremećaje zdravlja“. Tada građanima Siriga nije zabranjeno da vodovodsku vodu piju već im je samo preporučeno da to ne čine. Sada je u Zrenjaninu na delu zabrana iz istog razloga. Po čemu je 120 veće od 184, objašnjenja nema.

Krivica

Posle sprovedene istrage povodom trovanja salmonelom dece u zemunskim vrtićima krajem prošle godine, beogradska policija podnela je krivičnu prijavu protiv troje radnika Predškolske ustanove „Dr Sima Milošević“: dijetetičarke u ovoj ustanovi, šefice kuhinje i kuvarice. Po onome što u prijavi piše, svaka od njih je, u svom delokrugu rada, odgovorna za izbijanje epidemije. Prijava je podnesena i protiv sanitarne inspektorke Ministarstva zdravlja koja je, tik pred epidemiju salmoneloze, nesavesno izvršila pregled životnih namirnica u kuhinji i magacinu ove ustanove. Sve su osumnjičene za krivično delo protiv zdravlja ljudi i konačnu reč, ako javni tužilac podigne optužnicu, daće sud. Dok je epidemija bila u punom zamahu, gradska vlada je, smatrajući valjda da je sve jasno, smenila direktorku, njenu zamenicu i dijetetičarku i, povrh svega, uručila im i otkaze. Direktorka i njena zamenica, međutim, u krivičnoj prijavi nisu pomenute.

Računica

Statistika veli da je u prošloj godini najveća neto prosečna nadoknada za mesečni rad, dakle bez poreza i doprinosa, ostvarena je u Beočinu, skoro 19.000 dinara, dok je najmanja u Dimitrovgradu, nešto manje od 3000 dinara. Prosečna plata u Srbiji u 2003. godini u odnosu na prosečnu platu u 2002. godini bila je veća za skoro 25 odsto, ali kada se u računicu uključi porast troškova života, realno je veća tek za za nešto manje od 14 odsto. U prošloj godini, po podacima Narodne banke Srbije, inflacija je bila ispod osam odsto a u Maloj prosvetinoj enciklopediji piše da je inflacija stanje kad se iz bilo kojih razloga u robnonovčanoj privredi nađe u opticaju više novca i odobrenih kredita nego što ima robe a vidljiva posledica toga je porast cena. Iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku može se zaključiti da su cene u prošloj godini porasle za 11 odsto.