Međuvreme

Pisma

Međuvreme

Na adresu Predraga Markovića, predsednika Skupštine Srbije, stižu stotine pisama građana u kojima se od njega traži pomoć za rešavanje raznih problema, od stambenog pitanja do pomoći za snimanje filma ili objavljivanje zbirke pesama. Marković kaže da njegovi saradnici i on odgovaraju na sva pisma, a ukoliko ne mogu da pomognu, upućuju građane na nadležne institucije. Prema njegovim saznanjima, građane Srbije najviše muče nezaposlenost, nerešeno stambeno pitanje ili izbeglički status. Posebnu grupu čine pisma građana koji traže savet „jer ih porodice kritikuju da nisu uspeli u životu i da se ne trude dovoljno“. Dešava se i da traže razgovor u četiri oka: „Nazovem gospodina odmah i pitam u čemu je problem. On kaže da to ne može telefonom i da će to trajati satima, kaže da je nezadovoljan kako radi parlament, da je nedemokratski… Ja pitam: ‘Dobro, da li se svaki dan dešava da vas neko ko je predsednik parlamenta svakog dana zove?’ On kaže: ‘Bože sačuvaj, niko me nikada nije pozvao, ja svima pišem.’ Ja ga pitam da li možemo sada da porazgovaramo o čemu je problem, a on kaže: ‘Ne, sada sam na pijaci.’ To je sasvim u redu, jer prosto ne stižete da primite sve ljude. Posle se ispostavilo da uopšte nije neki veliki problem i da su u pitanju konceptualne razlike“, rekao je Marković. Tokom zasedanja Skupštine, građani najčešće pozivaju telefonom i traže da se nekom poslaniku oduzme reč ili da predsednik Skupštine bude manje tolerantan. U mandatu Predraga Markovića prvi put uvedena je praksa da građani posećuju Skupštinu.

Dadilja

Majka dvoje maloletne dece i medicinska sestra iz Niša, koja je želela da ostane anonimna, ispričala je za „Glas javnosti“ svoja iskustva sa angažovanjem bebisiterki želeći da na taj način upozori roditelje kakve su sve opasnosti moguće. „Jednom sam se u vreme radnog vremena neplanirano vratila do stana da nešto uzmem i zatekla svoju decu kako se smrzavaju ispred zgrade. Rekli su mi da ih je ‘teta’ koja ih čuva ostavila i otišla kod prijateljice. Uvela sam decu u kuću i sačekala pomoćnicu. Kada sam je pitala: ‘Zašto si decu ostavila ispred zgrade da se smrzavaju na minus deset stepeni’, ljutito mi je odgovorila: ‘Ne mešaj se u moje metode vaspitanja dece!’ Naravno, odmah sam joj dala otkaz.“ Nedugo nakon toga majka je pozvala na razgovor još nekoliko kandidatkinja za bebisiterku: „Jedna od njih mi se svidela na prvi pogled. Delovala je najozbiljnije, a tvrdila je da ima dosta iskustva u tom poslu. Pre konačnog dogovora upozorila sam je da mi je jedno dete mirno i poslušno, a drugo malo nestašnije. Međutim, ona je odmah, ne trepnuvši rekla: ‘Ništa se vi ne sekirajte, sve to može da se reši sa pola bensedina.’“ Sagovornica „Glasa“ kaže da je nakon razgovora s drugim roditeljima saznala šta se dešava i da bebisiterke smiruju i uspavljuju decu pivom ili drugim alkoholom.

Bombe

Radnik vodoprivrednog preduzeća „Sibnica“ Voja Bogatinović je 26. jula, čisteći bagerom kanal Sibnica (koji se proteže od Borče do naselja Vrbovski), kod Kovilova iz mulja izvadio plastični džak sa desetak ručnih bombi domaće proizvodnje. Pored njih, u džaku je pronađeno i stotinak zrna municije i nekoliko okvira za automatsko oružje. „Primetio sam da iz ‘kašike’ viri nešto plavo. Džak je već bio delimično oštećen jer je verovatno istrulio. Čim sam video šta je, obavestili smo policiju. Prava je sreća da ove bombe, verovatno još uvek aktivne ali ‘zadihtovane’, nije izvuklo neko dete koje peca u ritu. Ali, na ovaj kanal dolaze i pecaroši iz drugih delova grada. Trojicu smo zatekli nekoliko stotina metara dalje, bliže naselju, kako nesvesni opasnosti uživaju pored vode. Da se nešto desilo, pitanje je da li bi iko čuo eksploziju koja bi bila prigušena jer su okolne njive pod kukuruzom i rastinjem“, kaže Bogatinović.

Selo

Broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji smanjio se od 1992. godine za oko 20 odsto, a praznih kuća u selima trenutno ima oko 40.000. U svakom od 4300 sela ima nešto manje od deset praznih kuća, iako su, kako pišu „Večernje novosti“, useljive po principu „ključ u ruke“. Đura Stevanović, profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta i rukovodilac projekta „Porodično gazdinstvo, obnova i razvoj sela u Srbiji“, objasnio je da se zbog „socijalne kontrole“, odnosno principa „šta će narod da kaže“ oni koji odu u grad i ne nađu posao retko vraćaju na selo. Prema njegovim rečima, problem je i što na selu postoji sveta veza između čoveka i zemlje, pa iako neće da je obrađuje, seljak ne želi ni da je proda. Takođe, na selu ne postoji funkcionalnost, pa je neophodna obnova infrastrukture, škola, bolnica, tržnih centara: „U mnogim selima veterinarska služba je razvijenija nego lekarska. Nije retko da u nekim selima pošta stiže samo jednom nedeljno, a neka sela nisu čak ni na putokazima“, kaže Stevanović. Za početak, plan projekta je da se detaljno „pročešlja“ svako selo, a nakon toga i napravi koncept obnove i razvoja onih u kojima za to postoji potreba.

Azil

U zoo-vrtu na Paliću u toku je izgradnja prvog skloništa za ugrožene zveri u našoj zemlji – azil za povređene životinje i one koje su carinici zaplenili pri pokušaju ilegalne trgovine preko granice. Dr Gabor Mesaroš, rukovodilac ovog projekta, objasnio je da zoo-vrt godinama dobija pozive od carinika sa Horgoša i Kelebije koji ne znaju šta da rade sa životinjama, a da ih je vrt prihvatao samo ukoliko su bile potrebne. Trenutno u vrtu borave četiri povređene sove, jedan soko i jedan orao belorepan, koji tu verovatno neće dočekati otvaranje skloništa, s obzirom na to da je praksa da se posle lečenja povređene životinje puštaju u prirodu. Samo na auto-putu koji prolazi kroz subotičke zaštićene prirodne zone godišnje se povredi više od hiljadu retkih i zakonom zaštićenih životinja.

Džeparenje

Tokom jula budvanska policija privela je nekoliko osoba koje su krale i džeparile po plažama i turističkim naseljima Crnogorskog primorja. Zbog osnovane sumnje da su počinili tri krivična dela krađe, uhapšeni su Miroslav Milić (20) i Nemanja Šoć (23) iz Bara, koje policija tereti da su na bečićkoj plaži krali torbice s novcem, mobilne telefone, fotoaparate i nakit, a većina ukradenih predmeta pronađena je kod osumnjičenih i vraćena vlasnicima. Miodrag Banišević (26) iz Podgorice okrivljen je pred kotorskim Osnovnim sudom za pet provalnih krađa u hotelskom naselju Slovenska plaža. Sumnja se da je provaljivao u sobe u kojima borave turisti i krao isto što i Milić i Šoć. I kod njega je prilikom hapšenja pronađena gotovo sva ukradena roba. Bez obzira na moguće neprijatnosti, poseta, naročito stranih gostiju kojima se džeparoši sigurno raduju, sve je veća – za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Falsifikat

Na liniji 67 Gradskog saobraćajnog preduzeća, u vozilu broj 482 stoji obaveštenje za putnike da se u autobusu mogu koristiti isključivo karte kupljene kod vozača. Čitateljka „Blica“ je 23. i 25. jula, sledeći obaveštenje, kupila kartu svetloplave boje bez hologramske zaštite i naznačenih brojeva za poništavanje, ni nalik na uobičajene. Takođe, kartu je platila deset, iako na njoj stoji cena od dvanaest dinara, a uobičajena cena karte kupljene kod vozača je dvadeset dinara. Slaven Tica, generalni direktor GSP-a, rekao je da od uvođenja integrisanog tarifnog sistema nije bilo falsifikovanja karata niti markica, kao i da je moguće da je u pitanju propust, ali da ne treba isključiti mogućnost da je u pitanju delo zlonamernog pojedinca. Momčilo Zrnzević, direktor Direkcije za javni prevoz, kome su sporne autobuske karte date na uvid, kaže da je malo verovatno da je u pitanju greška u štampi kompletnih serija karata. S obzirom na to da spadaju u hartije od vrednosti, krivotvorenje karata je ozbiljan prekršaj, pa se ne može reći da će dotični vozač profitirati.

Freske

Četrdeset jedna kopija fresaka iz manastira sa Kosova i Metohije, koje su nestale nakon izložbe u Atini neposredno posle bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. godine, pronađene su i smeštene u našu ambasadu u glavnom gradu Grčke, a nakon nekoliko izložbi biće vraćene u Srbiju. Reč je o kopijama originalnih fresaka iz Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i crkve Bogorodice Ljeviške koja je spaljena u martovskim nemirima na Kosovu pa su ove kopije postale još veća dragocenost. Freske su nestale na neuobičajen način: posle izložbi u Grčkoj izgubljena je celokupna dokumentacija koja je pratila eksponate a time i svaki njihov trag. U Galeriji fresaka, u čijem su vlasništvu freske, znalo se samo da se nalaze u nekom magacinskom prostoru u Atini. Upravo su tamo i nađene, u blizini starog atinskog aerodroma.

Provodadžiluk

Požarevački radio Folk hit prvi se dosetio da emituje plaćene ženidbene oglase po ceni od 60 dinara za jedno emitovanje i na taj način pomogne brojnim neženjama da putem radio-talasa pronađu bračnog saputnika. U sve brojnijim malim oglasima ove vrste momci iz požarevačkog kraja pozivaju neudate devojke da im se jave na određeni broj telefona radi prvog upoznavanja i „begenisanja“. Akcija je, kako piše „Glas javnosti“, već dala prve rezultate – osim nekoliko poznanstava, sklopljena je i jedna veridba.

Džip

Putničko vozilo džip čiroki stajalo je 26. jula parkirano na tramvajskim šinama kod Autokomande punih pola sata, blokirajući tom prilikom linije 9, 10 i 14. Kako „Politika“ saznaje iz Dispečerskog centra GSP-a, policajci su dežurali pored džipa bespomoćno pokušavajući da saznaju gde je vozač, a čak ni „pauk“, koji je na lice mesta stigao posle petnaestak minuta, nije mogao da odnese, čak ni da pomeri statusni simbol bahatog vlasnika. Uz gunđanje, zastoj je prekinut tek pošto se vlasnik džipa smilovao da se vrati po vozilo. Policajci su uzeli njegove podatke, ali da li su ga i kako kaznili široj javnosti nije poznato.

Turizam

Dok se ovdašnja javnost do iznemoglosti bavila blokadama puteva i njihovim posledicama na domaći turizam, daleko od tih puteva, u poslovnoj zgradi Britiš ervejza u Londonu, prvi put je organizovano nešto što se zove Forum istočnih dragulja. A na forumu, održanom 22. jula, predstavljeno je upravo ono za čiju se sudbinu svi nekako plaše: domaći turizam. Na inicijativu beogradske kancelarije britanskog avio-prevoznika, britanskim agencijama specijalizovanim za prodaju turističkih aranžmana prikazani su turistički potencijali Rige, Kijeva, Beograda i Srbije. Pored plana da se ovakvi forumi redovno organizuju, rezultat događaja na kojem smo, kako je rečeno, „divno prihvaćeni“, jeste i poseta zainteresovanih turoperatera Beogradu krajem avgusta. Samo da za čitavu stvar nekako ne dočuju malinari, šljivari, cipelari i rudari…