Međuvreme

Marihuana

Od 713 anketiranih učenika jedne novosadske gimnazije, u uzrastu između četrnaest i devetnaest godina, svaki deseti je prvi put probao alkohol sa dvanaest godina, a 32,5 odsto sa petnaest. U ovom trenutku alkohol konzumira 79,5 odsto njih. Četiri odsto učenika svakodnevno konzumira marihuanu, a 46 odsto ponekad. Trećina je počela da konzumira tablete sa šesnaest godina, a taj broj je sada povećan na 37,5 odsto. Ekstazi je probalo 31,5 odsto učenika, a isti broj konzumira kombinaciju alkohola i tableta. Prema mišljenju anketiranih, „duvanje“ lepka je izašlo iz mode, pa sada povremeno u njemu uživa „samo“ tri odsto.

Ime

U Vojvodini svake godine oko 400 osoba promeni ime, prezime ili i jedno i drugo. Veliki broj njih su Albanci i Goranci, koji sebi smišljaju srpska imena, a prema rečima Gordane Dević Zrnić, više saradnice za građanska prava u Odeljenju matičarske službe u Novom Sadu, kao razlog obično navode uklapanje u sredinu. Na taj način će, smatraju, njihove radnje biti zaštićene od ignorisanja, mrkih pogleda i kamenica. „Ima zaista i neobičnih zahteva“, kaže Devićeva. „Recimo, ‘iks’ osoba je službeno zatražila promenu imena i prezimena u Draža Mihailović. Toga se dobro sećam, čovek je želeo da se tako zove i preziva i udovoljeno mu je, jer pravnih i drugih zakonskih prepreka nije bilo. Drugi je opet želeo ime nekog poznatog španskog fudbalera.“ Promeni imena i prezimena često pribegavaju i žene nakon razvoda, ili gastarbajteri koji rade u Nemačkoj pa žele da se uklope u tu sredinu. Identitet osobe koja menja ime je službena tajna, a za takav poduhvat dovoljni su potvrda o državljanstvu i dokaz da je osoba punoletna i da nije pod istragom. Ne odobravaju se zahtevi podrugljivog, nakaradnog i nemoralnog značenja, na primer „magarac“ ili „stražnjica“.

Točkići

Prema podacima Miloša Kostića, direktora sektora održavanja Gradske čistoće, radnici ovog preduzeća mesečno postave i do 800 novih točkića na kontejnere, s obzirom na to da ih kradljivci koriste za pravljenje kolica za sakupljanje kartona ili kolica za pijacu. Sa uračunatim troškovima ugradnje, svaki košta između 700 i 1000 dinara. Osim točkića sa kontejnera, ali obavezno starih jer novi plastični „nisu dovoljno interesantni“, građani kradljivci svojim kućama odnose i betonske đubrijere. Goran Gnus, direktor JKP Zelenilo Beograd, kaže da je problem nerešiv: „Čovek je betonskim đubrijerama ogradio čitavo dvorište i u njih posadio cveće. Rekao mi je da ih je kupio na buvljaku, iako je očigledno da je reč o betonskim kantama za otpatke koje se nalaze u parkovima, na ulicama… Direktor Zelenila još kaže da svake godine nestane i 3000 klupa, da građani često odnose drveće i sadnice iz parkova, a poslednje mete su bile Karađorđev park i zelene površine oko novobeogradske Arene. Ukradeni poklopci šahtova uglavnom završavaju u starom gvožđu, a kradljivci dobijaju pet dinara po kilogramu poklopca. U poslednjih godinu dana sa Kalemegdana je nestalo 118 reflektora. Prema rečima Slobodana Lazovića iz Elektrodistribucije Beograd, svaki košta oko 13.000 dinara, a vandalizam i krađe godišnje koštaju EDB oko 40 miliona dinara. Prema njegovim rečima, lokalni grubijani uspevaju da polome čak i takozvane antivandal svetiljke otporne na udarce.

Prijave

Nakon najave nevladine organizacije Grupa za promene (GPZ) da će podneti krivične prijave protiv predsednika Odbora direktora podgoričkog Kombinata aluminijuma Mihaila Banjevića, predsednik je odgovorio istom merom: najavio je tužbu protiv Grupe za promene.

Nevladina organizacija je kao razlog podnošenja dve krivične prijave navela zloupotrebu službenog ovlašćenja i nesavestan rad u privredi, i zaključenje štetnih komercijalnih ugovora sa švajcarskom firmom Glenkor i fabrikom anoda Anotek sa Devičanskih ostrva. GPZ je optužio Banjevića da je potpisivanjem ugovora Glenkoru dao neograničeno upravljanje nad Kombinatom, a da zbog ugovora sa Anotekom fabrika gubi između dvanaest i petnaest miliona dolara godišnje kupujući anode po ceni za 217 odsto višoj od cene na svetskom tržištu. Krivične prijave, kako je GAP najavio, biće podnete i protiv predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, koji je u vreme potpisivanja pomenutih ugovora bio na čelu vlade, ali i protiv direktora državnih fondova. Banjević je na optužbe odgovorio podsećanjem na teške uslove poslovanja u vreme sankcija i bombardovanja 1999. godine, kao i da je, s obzirom na to da banke nisu bile spremne da odobre kredit, povoljnije bilo sklopiti ugovor sa Glenkorom.

Visokoletač

Autor knjige Tajne Sunčevog vetra Milan Stevančević, pišući o uticaju temperature na let golubova srpskih visokoletača, naglašava da je početkom prošle nedelje iznad Srbije stigao elektromagnetni front Sunčevog vetra koji je nedavno bio nad Švedskom, i savetuje golubare da narednih dana nikako ne puštaju golubove iz kaveza. Zbog nepoštovanja elektromagnetnih parametara, piše Stevančević, na takmičenju koje je održano u Švedskoj, za samo dva sata nestalo je 1500 od ukupno 2000 golubova.

Jedan od najvažnijih parametara za bezbedan let srpskih visokoletača jeste temperatura vazduha na visini od 1500 metara, a Stevančević je deli na pet opsega pri čemu svaki od njih ima svoj faktor bezbednosti: temperature manje od jednog stepena nisu takmičarske i imaju faktor pet. U intervalu između jedan i dvanaest stepeni jesu takmičarske, ali sa određenim stepenom smanjenih takmičarskih uslova, i imaju faktor četiri. Najbolji uslovi za bezbedan let jesu pri temperaturama između 12 i 20 stepeni (faktor tri), a zbog moguće dehidratacije na temperaturama između 20 i 30 stepeni (faktor pet) Stevančević ne preporučuje golubarima da puštaju srpske visokoletače iz kaveza. Još jedan od rizika po bezbednost golubova jeste pojava atmosferskih jezera sastavljenih od atomskih jonizovanih čestica velike termalne energije. S njihovom pojavom, temperatura s porastom visine raste, umesto da opada, pa prilikom dužih letova golubovi gube orijentaciju i kontrolu visine, a najosetljiviji se odvajaju od jata.

Cigarete

Centar za odvikavanje od pušenja formiran pri Gradskom zavodu za bolesti pluća i zaštitu od tuberkuloze nedavno je proslavio godišnjicu rada. Za taj period, kroz savetovalište je prošlo više od 200 pušača, od kojih je gotovo polovina ostavila pušenje. Prema podacima dr Aleksandre Marjanović iz farmaceutske kompanije „Glakso Smit Klajn“, jedan od tri pušača u toku godine bez ikakve pomoći pokuša da se odvikne od pušenja, 90 odsto njih samo snagom volje. Svaka treća osoba izdrži bez cigareta dva dana, a svega tri odsto iz prve definitivno ostavi pušenje. Međutim, iz petog ili sedmog pokušaja i u periodu između pet i deset godina, polovina pušača uspe da se oslobodi loše navike.

Putarina

Direkcija za puteve sabrala je štetu prouzrokovanu dvodnevnom blokadom puteva radnika RTB Bora kod Pojata. Prema tom proračunu, svakog sata u srpski budžet slivalo se 200.000 dinara manje, a za dva dana blokade 36.000 stranih vozila pronašlo je alternativni pravac kretanja ka moru i inostranstvu. Miloš Jovanović iz Republičke direkcije za puteve rekao je za „Ekspres“ da je moguće da je zbog upozorenja nemačkih medija – „ne idite kroz Srbiju, tamo su blokade, sati i dani čekanja“ – proteklog vikenda kroz Srbiju prošlo samo 20 odsto tranzitnih turista više, pa je tokom petka i subote naplaćena putarina u iznosu od 39 miliona dinara, a prethodnog 32 miliona. Međutim, kao ključni problem zastoja ne navode se samo štrajkači, već gužve na carinskim prelazima. Tako je 2. avgusta na prelazu kod Preševa kolona vozila bila dugačka sedamnaest kilometara.

Provalnik

„Penzionisani obijač stanova“ savetovao je čitaoce „Glasa javnosti“ kako da za vreme letovanja sačuvaju imovinu od provalnika: „Naši ljudi, čini se, jedan deo priprema za odmor posvećuju mojim kolegama. Prvi znak koji ukazuje na praznu gajbu, a mislim da tako nešto radi najmanje 99 odsto ljudi, jesu spuštene roletne. U takav stan ulazim pridržavajući se onoga ‘ovce su za šišanje’. U slučaju da imam i najmanju ‘logističku’ informaciju koja potvrđuje odlazak na odmor, provedem sate kako bih pažljivo pročešljao stan. Jedan od signala su pojačane mere obezbeđenja ulaza u stan. Vlasnici koji prave debela vrata, pojačane brave, rešetke ispred ulaza i slično, kao da poručuju: ‘Čuvam se jer imam.’ Pa to je kao da neko zalepi na čelo 500 evra.“ Provalnik savetuje porodice da ostave ključeve komšiji, jer je dovoljno da povremeno bude otvoren prozor ili upaljeno svetlo. „Sreća je da su kod nas međukomšijski odnosi često loši“, dodaje provalnik, koji je „radni staž sticao kako u našoj tako i u zemljama zapadne Evrope“.