Međuvreme

Zlostavljanje

Opština Leskovac je jedina opština u Srbiji u kojoj se u prvih šest meseci ove godine broj slučajeva nasilja u porodici povećao za tri puta u odnosu na isti period prošle godine. Poređenja radi, prema podacima beogradske policije, broj nasilničkih akata u porodicama u Beogradu povećan je za 100 odsto, dok su u Pirotu, Kikindi i Zaječaru ovakvi slučajevi u znatnom opadanju. Žrtve su, kako navodi „Blic“, najčešće supruge i ljubavnice, potom deca, pa sestre i majke, dok su u ulozi agresora na prvom mestu muževi i očevi, i ređe – braća i sinovi. Za godinu dana u leskovačkoj opštini bilo je čak 13 ubistava u porodici. Poslednje ubistvo dogodilo se 1. septembra, kada je Dragan Stefanović (41) iz vlasotinačkog sela Šišava batinama usmrtio svoju suprugu Jagodu (43). Kako prenosi „Balkan“ Stefanović je uhapšen tek 17. septembra, posle čega je predat istražnom sudiji Okružnog suda u Leskovcu, koji mu je odredio pritvor od 30 dana. Zanimljivo je da je upravo u Leskovcu pre osam meseci otvoreno prvo utočište za žrtve nasilja u porodici van Beograda. No, uprkos drastičnom povećanju broja nasilnika i žrtava i zagarantovanoj tajnosti, pomoć stručnjaka je do sada zatražilo tek četrdesetak žena i dece, dok je samo njih sedamnaestoro zbrinuto u utočištu.

Batinanje

Dvadesetosmogodišnji D.K. i njegova dva brata od ujaka D.Đ. (28) i Z.Đ. (19), podneli su 20. septembra tužbu protiv SUP-a Prokuplje zbog zlostavljanja u službi i nanošenja telesnih povreda u noći između 18. i 19. septembra u policijskoj stanici Prokuplje. Kako D.K., D.Đ. i Z.Đ. tvrde, tukla su ih trojica policajaca, pošto su nekoliko minuta ranije pokupljeni maricom iz centra Prokuplja. Prema navodima „Blica“, trojica mladića su 18. septembra vozeći centrom Prokuplja udarili u automobil marke „fijat“, nakon čega je vlasnik tog vozila, zbog polomljene maske, fara i žmigavca, „nekog pozvao telefonom“. Na lice mesta je ubrzo stigla „marica“ kojom su mladići transportovani u policijsku stanicu. Prema rečima D.Đ.-a policajci su počeli da ih tuku odmah po izlasku iz vozila, a sa batinanjem su nastavili u kancelariji pošto su ugasili svetlo. Premlaćivanje je prestalo tek kada je u kancelariju ušao policajac Miljan Savić, koji je pomogao Z.Đ.-u, inače bubrežnom bolesniku, koji je zbog dobijenih batina pao u nesvest. Savić ih je oko četiri ujutro odvezao u Hitnu službu gde su lekari konstatovali povrede, a potom ih vratio u stanicu gde su bili zadržani do podneva 19. septembra. Od sve trojice najgore je prošao D.K., koji u predelu bubrega, na grudnom košu i po stomaku ima velike podlive kao i modrice na rukma i oko očiju. Pretučenim mladićima niko nije rekao zašto su dobili tolike batine, a D.Đ. i tvrdi da je posle čitave torture čuo razgovor trojice policajaca koji su ih tukli sa još jednom osobom koja ih je upozorila da povedu računa o tome šta će da napišu u izveštaju.

Alga

Caulerpa racemosa, alga poznatija kao „tumor Mediterana“, primećena je 16. septembra u blizini ostrva Sveti Nikola nadomak Budve. Vest o algi koja je fatalna za sav živi svet u moru munjevito je obišla Crnogorsko primorje, ali je, kako pišu „Večernje novosti“, talas panike splasnuo ubrzo pošto su stručnjaci iz Instituta za biologiju mora iz Kotora potvrdili da ova alga – nije opasna za čoveka. Prema rečima Vesne Mačić iz Instituta za biologiju mora, alga se nesmetano razmnožava, veoma brzo širi po morskoj podlozi i guši sve na dnu, sprečavajući prodiranje svetlosti do ostalih organizama. U vodu ispušta materije slične alkaloidima, koji izazivaju truljenje nepokretnih i organizama koji se sporo kreću. Osim morskih stanovnika, na udaru „alge ubice“, našli su se i ribarstvo, sportski ribolov, ronilaštvo i turizam, pa je Institut za biologiju Crne Gore uputio apel u kome se naglašava da ukoliko neko primeti ovu algu ili otkrije gde ona raste, odmah obavesti ovu ustanovu, kako bi stručne ekipe preduzele adekvatne mere, kojima bi se sprečilo njeno dalje širenje. Aktuelni plan je da preko morskog dna bude postavljena crna PVC folija, koja bi trebalo da spreči kontakt alge sa sunčevim zracima i tako je uništi. Ako se ispostavi da je „nalazište“ kod Svetog Nikole jedino, caulerpi racemosi se, kako eksperti obećavaju – piše brza eliminacija.

Dojava

Na dan lokalnih izbora 19. septembra, iz Srbije je na putu za Italiju prošvercovano više od 10.000 ubijenih ptica: 8300 prepelica, 1500 gugutki i grlica i jedan broj golubova. Kamion sa obrađenim tovarom (bez perja, glava i nogu) teškim oko jedne tone i vrednim preko 50.000 dolara, prekriven ogrevnim drvetom, nesmetano je prošao srpsku granicu, ali su ga zaustavili hrvatski carinici na prelazu Tovarnik. U Upravi carina objasnili su da je dobro što je krijumčarenje prekinuto, bez obzira na to čija je to zasluga, kao i da je do propusta došlo zato što je kamion izvozno ocarinjen i zapečaćen u Požegi, pa srpski carinici nisu videli razlog za novu proveru. Njihova pretpostavka je da su susedi imali dojavu o sadržaju tovara, te da su iz tog razloga istovarili svu robu iz kamiona. Hrvatski mediji objavili su da je u pitanju kamion sa italijanskim tablicama a da je vozač italijanski državljanin A.O., koji je samo novčano kažnjen. Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica, kaže da su carinici po ko zna koji put zažmurili ispred tovara, s obzirom na to da se svake godine iz Srbije prokrijumčari između milion i dva miliona ptica. Prema njenim podacima, Srbija se nalazi među prvih pet zemalja u Evropi po ovom krivičnom delu, a niko od nadležnih – policija i resorna ministarstva – ne želi da ga spreči. Šta više, mnogi „odlično zarađuju u pružanju svesrdne pomoći ptičijoj mafiji, a neki od njih čak i direktno učestvuju u ovom kriminalu“. Društvo je, kako kaže Aleksandra Tadić, pre samo godinu dana snabdelo kompletnu carinu priručnicima za sprečavanje krijumčarenja divljih ptica.

Profil

Docent Medicinskog fakulteta dr Časlav Mirić je, istražujući profil samoubice, utvrdio da se muškarci mnogo češće odlučuju na samoubistvo, a da su žene više sklone pokušaju. Muškarci se najčešće ubijaju u proleće a žene u leto, oni kod kuće a one na javnom mestu. Samo muškarci ostavljaju oproštajna pisma u kojima objašnjavaju razlog čina. Svaki treći samoubica živeo je u kompletnoj porodici, svaki peti samo sa bračnim drugom, a svaki deveti sam. Mladi od šesnaest do 25 godina ubijaju se zbog neuzvraćene ljubavi, stariji zbog porodičnih problema. Kod 65 odsto samoubica registrovano je neko oboljenje, najčešće psihičke prirode. Oko 72 odsto suicida dešava se kada je vreme stabilno, toplo i sunčano. Prošle godine na teritoriji Srbije 1132 osobe oduzele su sebi život, a statističari kažu da se na samoubistvo tri puta češće odlučuju muškarci. Najveći broj ovih osoba (688) starije su od pedeset godina, a za njima slede oni između 35 i 50 (258 osoba). Samoubistvo je izvršilo i 170 mladih između osamnaest i 35 godina. Najveći broj samoubica (656) se obesio, sledi suicid vatrenim oružjem i trovanjem. Prema evidenciji MUP-a, u prvih osam meseci ove godine ubilo se 639 osoba, 479 muškaraca i 160 žena. U starosnu kategoriju preko 50 godina spada 410 njih, a 401 osoba samoubistvo je izvršila vešanjem.

Gošća

Ne bi se reklo na prvi pogled, ali čini se da engleske novinare muče iste brige kao i ovdašnje. Naime, tokom prošle sedmice, Beograd je, kao gošća Majkrosofta SCG, posetila novinarka „Fajnenšel tajmsa“ Fiona Harvi. Iako u ovom čuvenom dnevniku obrađuje takozvani IT sektor (kompjuterske tehnologije), Harvi je u priči o problemima s kojima se suočava iznela teze koje bi mogao da potpiše svaki novinar koji u Srbiji prati bilo koju tematiku. Prema njenim rečima, glavni problem u obrađivanju IT tema jeste nizak standard, odnosno činjenica da postoji hiperprodukcija tekstova i medija koji se time bave, a da je među njima malo zaista kvalitetnih – jednom prilikom, gošću Majkrosofta koleginica je sasvim ozbiljno pitala da li je izmislila priču koja je privukla mnogo pažnje u Velikoj Britaniji, na osnovu čega je postalo jasno da je čak i izmišljanje priča uobičajena praksa. Osim toga, Harvi je rekla da kompanije i ličnosti o kojima se napiše nešto negativno znaju da se obrate lično novinarima, tražeći dodatna objašenjenja i ponekad čak i ime izvora informacija: vlasnici jednog veoma popularnog sajta su to učinili kada je „FT“ objavio da su u određenom periodu imali znatne gubitke. Naročito je zanimljivo bilo čuti da novinari u Velikoj Britaniji nisu ništa manje od naših skloni besplatnim poklonima, putovanjima i ručkovima – IT kompanije, baš kao i ovdašnji biznismeni i političari, rado poklanjaju, a britanski novinari (baš kao i naši) sve poklone još rađe primaju. No, Harvi kaže da su takve stvari u njenim novinama jednostavno zabranjene – ukoliko su, recimo, novinari pozvani na putovanje, njihove troškove ili plaća redakcija ili od putovanja nema ništa.