Međuvreme

Uslovi

Poverenik za informacije Rodoljub Šabić kaže da nema uslove za rad i da nije dobio odgovore na pisma koja je poslao sekretaru vlade i Skupštini Srbije: „Nemam ništa. Nemam kancelariju, ljude, čak sam i pečat Povereništva platio iz svog džepa.“ Za to vreme, žalbe zbog nedostupnosti informacija se gomilaju.

Transparentnost Srbija je obavila anketu na uzorku od 151 državnog organa, organa lokalne samouprave, teritorijalne autonomije i javnih preduzeća, postavljajući pitanja vezana za primenu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Odgovorila su 23 organa a od toga je pet odredilo osobe koje će postupati po zahtevima za pristup informacijama: Ministarstvo kulture, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Parking servis i grad Novi Sad.

Budžet

Obezbeđenje škola roditelje godišnje košta oko – milion dinara. Privatne agencije čiji zaposleni čuvaju đake traže od 90 do 120 dinara po satu, tako da čuvanje dece u školi, kako saznaju „Večernje novosti“, porodični budžet „olakša“ za 1200 dinara godišnje. Izuzetak je beogradska osnovna škola „Dušan Dugalić“ s Vračara, u kojoj roditelji obezbeđenje godišnje plaćaju 150 dinara. Razlog za plaćanje čuvara po školama iz roditeljskog džepa leži u tome što Ministarstvo prosvete nema dovoljno novca da finansira zaštitu đaka u svim školama. O uvođenju obezbeđenja i prihvatanju ponude agencija odlučuje savet roditelja, a rukovodstvo škole samo sprovodi njihovu odluku. Privatne agencije dosta koštaju, u policiji kažu da je školski policajac skupa investicija i da nema dovoljno stručnog kadra, pa se u pojedinim osnovnim školama događa da se iz finansijskih razloga promene i po tri agencije tokom školske godine. Postoje ustanove koje čuvare plaćaju iz sopstvenih sredstava. Neke škole se dovijaju da se u toku dana o deci brine školski policajac, a da po završetku nastave to čini profesionalno obezbeđenje. Školu najčešće obezbeđuju po dva čuvara koji se smenjuju. Obično stoje na ulazu i legitimišu goste, a za vreme odmora „patroliraju“ kroz školsko dvorište. Sve to, čini se, nije dovoljno, jer i pored uvođenja obezbeđenja incidenti po školama ne jenjavaju. Stanje se možda promeni kada borilačke veštine postanu izborni predmet.

Pripreme

Iako je Mirjana Marković još 23. februara 2003. napustila zemlju, potrefilo se baš neposredno pre ubistva premijera Đinđića, a gotovo istovremeno kada se Vojislav Šešelj svojevoljno uputio u Hag, do dana današnjeg ostala je nedostupna domaćim organima gonjenja koji tvrde da nemaju pouzdanih podataka o tome gde se ona nalazi. Jedino što domaći „organi“ pouzdano znaju jeste to da je Mirjana Marković sa Aerodroma Beograd otputovala za Moskvu, gde ju je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala poslednji put locirala preko mobilnog telefona. I dok u MUP-u Srbije tvrde da preduzimaju sve mere na privođenju Mire Marković, a na direktna pitanja vezana za njeno kretanje odgovaraju da „to spada u domen operativnih podataka“, verni prijatelji supruge bivšeg predsednika SRJ su i te kako upućeni ne samo u njeno kretanje već i u njene svakodnevne aktivnosti. Tako je Dragan Hadži-Antić, bivši portparol JUL-a, 23. januara sa puno emocija otkrio čitaocima „Blica“ – kako živi Mira Marković ovih dana. Prema Hadži-Antićevim rečima, Mira Marković živi sasvim normalno, ne skrivajući se. Tu i tamo ode do prodavnice, sama je i vreme joj prolazi u čitanju i pisanju. S obzirom na to da nikada nije heklala, plela i kuvala, priča dalje Hadži-Antić, ona nema razloga da menja navike ni u izgnanstvu. Glasine o Mirinom povratku koje poslednje nedelje kolaju Srbijom, Dragan Hadži-Antić je negirao, jer „Mira zna da će prvo da je hapse, pa da je vode na suđenje“. Ipak, na ličnu molbu Slobodana Miloševića, Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, „intenzivno radi“ na njenom povratku.

Akonkagva

Pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda, u utorak je krenula šesnaestočlana ekspedicija planinara u osvajanje Akonkagve (6962 m), najvišeg vrha Južne Amerike. Grupa je sastavljena od članova dva tima koji su prvobitno trebali ići odvojeno, ali su se pred polazak predomislili: „Mislili smo da je glupo da dve naše ekipe idu odvojeno i zato smo se ujedinili“, izjavili su na konferenciji za novinare. Tročlana ekipa planinarskog društva Pobeda prvobitno je planirala da odvojeno krene istog dana kada i ekipa Ekstrim samit tima koju vodi Dragan Jaćimović. Samo dva dana ranije, iz Novog Pazara je na isti uspon pošla ekspedicija planinarskog društva „Sandžak“ koja je prošle godine osvajala vrhove vulkana Kilimandžaro u Tanzaniji i Ararat u Turskoj. Ekspedicija koju vodi Jaćimović pokušaće da postavi novi nacionalni rekord u frirajd snoubord vožnji, spuštanjem sa Akonkagve.

Korist

Deset dana pošto su lekari zapretili da će prestati da potpisuju smrtovnice, predstavnici Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata, Radničkog sindikata i Sindikata lekara i farmaceuta Srbije zatražili su od Ministarstva zdravlja smenu v. d. direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog. Sindikalci su protiv njega podneli krivičnu prijavu tvrdeći da sarađuje sa jednim od preduzeća za pružanje pogrebnih usluga odajući im adrese pokojnika. Dr Josifovski je takve informacije odavao dva do tri puta nedeljno a „vlasnica jedne firme nam je svedočila da mu je ‘na ruke’ nedavno odnela 15.000 dinara“, tvrdi Saša Jakiša, predsednik Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata. U isto vreme i dr Josifovski optužuje zaposlene u Hitnoj pomoći za dojavu takvih informacija. Zbog tvrdnje da pojedine osobe na taj način godišnje zarađuju 8000 evra, sindikalci su najavili da će ga tužiti i za klevetu. V.d. direktora je optužen i za sklapanje štetnih ugovora, za pokušaj da JKP Pogrebne usluge stavi u monopolski položaj i za loše reforme. Josifovski je njima uzvratio optužbama za korupciju, nesavestan rad i krađu nafte. Ni jedna ni druga strana ne negira da među njima rade doušnici koji za jedan telefonski poziv pogrebnom preduzeću dobijaju 200 evra.

Reket

Uprave beogradskih hotela Hajat, Interkontinental i Moskva obratile su se nedavno Ministarstvu trgovine, turizma i usluga tražeći ukidanje nameta na audio i video snimke dok se ne donese novi zakon o zaštiti autorskih prava i ne propiše jedinstvena nadoknada za autorska prava. Kako tvrde u hotelu Hajat, visoke naknade od njih potražuju dva različita udruženja u ukupnom iznosu od 28.000 evra, što je desetak puta više od cene koju plaćaju njihovi hoteli u Berlinu, Briselu ili Parizu. Uprave strahuju i od mogućnosti da im naknadu zatraži još neka od ukupno 26 organizacija koje postoje u ovoj oblasti, a kojima je to prema zakonu iz 1998. godine omogućeno. Kako je objašnjeno, udruženja sama određuju visinu nadoknade u procentima koja se odvaja za njih od ukupnog prihoda ugostiteljskih objekata. Ugostitelji ovo smatraju za svojevrsno reketiranje, te traže da visinu pomenute naknade određuje nadležna državna institucija kao što je slučaj u drugim zemljama. Od nameta nisu izuzeti ni lokali koji puštaju stranu muziku.

Bebe

Početkom januara postavljena je internet stranica adoptedbabies.com sa ciljem da pomogne u pronalaženju ukradenih beba u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u svetu. Sajt su postavili Verica Jeremić-Blagojević i grupa roditelja sa nepotpunom medicinskom dokumentacijom o smrti svoje novorođenčadi koji sumnjaju da su im bebe ukradene. Njihov cilj nije gonjenje krivaca. Oni su se, iako veruju da je većina novorođenčadi mrtva, obratili za pomoć pre svega osobama kojima je rečeno da su napuštene kao bebe i njihovim usvojiteljima. Analizom genetskog koda dece i potencijalnih roditelja – koja na Biološkom fakultetu u Beogradu košta 12.000 dinara po osobi – na siguran način se može utvrditi da li je sumnja o krađi deteta opravdana. Postavljanjem rezulata analiza na adoptedbabies.com bila bi iskorišćena i mogućnost komunikacije putem interneta. Takođe, vlasnici sajta pozvali su roditelje dece koja su navodno umrla još u bolnici da od nadležnih potraže genetski kod deteta (koji se čuva 50 godina) i postave ga na internet prezentaciju. Pomoć se traži i od komšija, poznanika, osoba koje su napustile decu, medija, zakonodavaca, policije… Verica Jeremić-Blagojević je 1980. godine u Novom Sadu rodila bliznakinje. Iako su obe bile navodno zdrave, jedna je umrla. Mesec dana kasnije poplava je odnela obdukcioni materijal a pacovi su pojeli kalup sa lešnim materijalom. Devojčica se u matičnim knjigama i dalje vodi kao živa, a kako majka tvrdi, dokument iz porodilišta je prepravljan.

Glumac

Protiv Gorana Markovića (46) iz Požarevca prošlog ponedeljka je podneta krivična prijava zbog falsifikovanja isprava i lažnog pedstavljanja. Marković je navodno ukrao tablice sa vozila Vojske Srbije i Crne Gore koje se u tom trenutku nalazilo u Beogradu i stavio ih, zajedno sa rotacionim svetlom, na mercedes 350 čija je krađa prijavljena u Leskovcu. Pod izgovorom da mu treba za praćenje kolone na putu za Mađarsku, rotaciono svetlo dobio je iz jednog beogradskog SUP-a, tvrdeći da je pukovnik Vojske SCG. Sutradan ga je vratio, ali je iz drugog SUP-a pozajmio novo. Glumeći pukovnika, Marković je putovao kroz Srbiju sve do 14. januara, kada je uhapšen u blizini Pirota. Kada ga je policija zaustavila zbog dojave da neko vojno lice švercuje cigarete, „pukovnik“ je zahtevao da pozovu vojnu policiju odbijajući da razgovara. U mercedesu su pronađeni čekovi domaćih i stranih banaka u iznosima od 70 dolara do pola miliona evra, vojne legitimacije, saobraćajne dozvole i australijski pasoš sa njegovom slikom na ime Brus Vilis.