Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Terorista
Dan nakon hapšenja „lažnog teroriste“ na Aerodromu Beograd, koji je šale radi ostavio pismo ispred čekaonice za međunarodne odlaske sa inicijalima Osame bin Ladena i porukom „Mi smo tu, u Srbiji. Samo želimo da vas upozorimo i ne tražimo ništa“, objavljena je vest o hapšenju „pravog“ teroriste. Dok je policija „brzo i efikasno“ otkrila identitet prvog, stjuarda, koji je poruku štampao na svom radnom mestu i potpisao je sa „Al Caida“ (umesto „Al Qaeda“), na objavljivanje informacije o Marokancu čekalo se 45 dana. Interpol iz Madrida potvrdio je da se radi o Abdelmadžidu Bušaru, osumnjičenom za terorističke napade u Madridu 11. marta 2004. godine kada je poginula 191 osoba, a više od 1500 povređeno. On je uhapšen tokom rutinske kontrole putnika u vozu Subotica–Beograd. Bušar (22), koji se profesionalno bavio atletikom, osumnjičen je da je pobegao iz stana u Leganesu, predgrađu Madrida, neposredno pre upada španske policije 3. aprila 2004. Prilikom te akcije sedam terorista aktiviralo je eksploziv da bi izbegli hapšenje i pri tom su svi poginuli, kao i jedan policajac. Posle hapšenja Bušara na slobodi je ostao još samo jedan osumnjičeni za napade u Madridu.
Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić izjavio je da ne postoji rok za izručenje Bušara koji je prebačen u Centralni zatvor. Nakon saslušanja određen mu je pritvor od godinu dana, ali Ljajić smatra da će postupak verovatno trajati nekoliko nedelja. Direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović rekao je da dobar deo terorista može da prelazi preko naše teritorije, a vojni analitičar Aleksandar Radić da ne postoji rizik od odmazde Al kaide zbog hapšenja Bušara. I Ljajić smatra da Srbija nije posebno ugrožena, ali da bi bilo bolje da oko njegovog hapšenja „nije podignuto toliko buke“.
Izbor
Radoje Stojičević, bivši član Nadzornog odbora Specijalnog zavoda za decu i omladinu „Nikola Šumenković“ u Stamnici, podneo je krivičnu prijavu protiv grupe negovateljica tog doma zbog sumnje da su zlostavljale štićenicu B. J. Takođe, on je optužio v.d. direktora Zavoda Ivicu Stevića da je negovateljicu Vidinku Radojković kaznio najblažom kaznom, iako je ona 14. juna uz pomoć još nekoliko negovateljica vezala B. J. za stolicu posle čega su je tukle rukama i nogama, čupale za kosu i šamarale. Stojićević je optužio direktora Zavoda da njegovi postupci imaju kao cilj podršku SPS-a na sledećem izboru direktora Zavoda koji će biti održan u septembru.
Međutim, v.d. direktora Zavoda Ivica Stević u razgovoru za „Vreme“ tvrdi suprotno. On kaže da negovateljica jeste udarila dete, ali da ono nije bilo vezivano, kao i da prema izveštaju lekara povrede nisu ozbiljne, da je nakon incidenta pokrenuo disciplinski postupak, dobio izjave svedoka, izveštaj doktora i obavestio Sindikat i Tim za praćenje rada u domu. Dodao je da je u dogovoru sa Sindikatom premestio negovateljicu na drugo radno mesto i smanjio joj platu za 30 odsto u naredna tri meseca. Takođe, njen rad će za to vreme biti praćen, i nije izvesno da će nastaviti da obavlja isti posao. Stević objašnjava da su za godinu dana, koliko je on v.d. direktora, nadzor nad radom Zavoda vršili Ministarstvo rada, Ministarstvo zdravlja i Republička sanitarna inspekcija i da za to vreme nisu nađene nikakve nepravilnosti, već da je Zavod pohvaljen. On podseća da je defektolog, da nije član nijedne stranke, i dodaje da ima 70 zaposlenih koji odlično obavljaju posao, zbog čega neće dozvoliti da nekoliko ljudi šteti ugledu Zavoda.
Epidemija
Svinjska kuga se pojavila u devet opština na jugu Srbije. Bolest je registrovana u Doljevcu, Žitorađi, Dimitrovgradu, Prokuplju, Kuršumliji, Surdulici, Merošini, Ražnju, a od pre dva dana i u Nišu. Ovo je najveća stočna epidemija u poslednjih pet godina. Kod životinja u mnogim domaćinstvima pojavila se malaksalost, temperatura, odbijanje hrane i promene na koži, što su simptomi ove bolesti. Prema saopštenjima Veterinarskog specijalističkog instituta u Nišu, svinjska kuga nije opasna za ljude, ali se zaražene životinje ne smeju koristiti za ljudsku ishranu zbog opasnosti od širenja zaraze na druge životinje. Pošto je svinjska kuga vrlo zarazna, Ministarstvo poljoprivrede Srbije preduzelo je niz mera za zaustavljanje epidemije. Na gazdinstvima gde se svinjska kuga pojavila, uništene su sve obolele životinje, ali i one koje nisu. Ekonomske zgrade i dvorišta su dezinfikovani. Zatvorene su stočne pijace u čitavoj oblasti. Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da će stočarima nadoknaditi štetu koju je izazvala epidemija. Međutim, to se odnosi samo na one vlasnike koji su svoje životinje blagovremeno vakcinisali. Pošto su sve vakcinisane životinje zaštićene od zaraze i nisu stradale, pitanje je ko će uopšte dobiti tu nadoknadu.
Kumstvo
Beogradska policija najavila je da će podneti krivičnu prijavu protiv Radmile Ikić (45) iz Beograda zbog osnovane sumnje da je počinila više krivičnih dela prevare i krađe.
U Saopštenju policije navodi se da se Ikićeva predstavljala kao zamenik bivšeg specijalnog tužioca Jovana Prijića tvrdeći da se zove Ivana Dereta, kao i Ivana Jovanović, Ivana Marković i Radica. Osim što je menjala imena, Ikićeva je menjala i boju kose i frizuru.
Takođe, ponekad je tvrdila i da je Prijićeva supruga, Radmila Prijić. U zavisnosti od potrebe ona je bila i supruga bivšeg načelnika Državne bezbednosti Radeta Markovića, supruga bivšeg upravnika Okružnog zatvora u Beogradu Aleksandra Jovanovića, prijateljica Zvezdana Jovanovića, osumnjičenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. godine, prijateljica Aleksandre Ulemek, supruge Milorada Ulemeka Legije, kao i kuma Mila Đukanovića, premijera Crne Gore, zatim šef Kabineta za medije Ministarstva inostranih poslova…
Radmila Ikić je, prema tvrdnjama policije, dolazila do vrata stanova i kuća govoreći stanarima da je u opasnosti jer je njen prijatelj ukrao važna dokumenta koja oslobađaju Milorada Ulemeka i Zvezdana Jovanovića krivične odgovornosti za atentat na Đinđića, kao i da ta dokumenta sadrže podatke koji mogu da kompromituju aktuelne političare. Zbog svega toga, progone je i kriminalci i državni organi, a za njenu likvidaciju plaćeno je pola miliona dolara. Ona je svoje žrtve molila da je prime u stan dok ne stupi u kontakt sa svojim kumom Milom Đukanovićem kada će proći opasnost. Do tog trenutka krala je dragocenosti po kućama i kasnije ih prodavala.
U MUP-u kažu da je Radmila Ikić u proteklih deset godina više puta privođena i osuđivana zbog sličnih prevara.
Dnevnik
Novosadska Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ je, u saradnji sa preduzećem Media-net, pokrenula projekat elektronskog dnevnika, zahvaljujući čemu će roditelji učenika koji pohađaju ovu školu od septembra imati svakodnevni uvid u radni učinak svoje dece. Ocene, izostanci, zamerke i pohvale koje đaci dobijaju roditeljima će, preko interneta, biti dostupni 24 časa i pretpostavlja se da će upravo to biti dobra preventiva za nedovoljne ocene i neopravdano izostajanje sa časova. Na stranu to što će ubuduće i roditelji koji zbog obaveza na poslu nisu stizali na sasatanke sa razrednim starešinama imati školsku godinu svoga đaka „na dlanu“. Ne želeći da ostanu samo na elektronskom dnevniku, u školi su uveli još jednu novinu – omogućili su roditeljima da putem SMS poruka proveravaju ocene svoje dece. Ovaj projekat je još u fazi testiranja, ali bi uskoro i on trebalo da profunkcioniše, a onda pojedinim učenicima preostaje samo da se nadaju da će im roditelji ostati bez kredita.
Batine
Nekadašnji frontmen zagrebačke grupe Haustor Darko Rundek pretučen je u petak ujutru u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici. Rundek se vraćao sa nastupa na Beogradskom bir festu, gde je nastupio sa svojim Kargo orkestrom. Bio je u društvu dve devojke kada ga je napala grupa od pet mladića. Uz povike „Ustašo, ustašo!“ oborili su ga na zemlju i počeli da ga udaraju rukama i nogama. Na svu sreću, Rundek je zadobio samo lakše povrede glave i prsta jedne ruke. Odmah je prebačen u Urgentni centar, odakle je ubrzo pušten, a policija još traga za napadačima. U šturim izjavama za ovdašnje medije zagrebački muzičar, koji više od deset godina živi i radi u Parizu, insistirao je na tome da ovaj incident neće promeniti njegov odnos prema Srbiji, gde, po njegovom mišljenju, ima mnogo više ljudi koji podržavaju normalne stvari.
Samo dan posle napada, Rundek je održao koncert u Šapcu, a naredne večeri i u Nišu. Pre nego što je napustio Srbiju, Rundek se sastao sa predsednikom Borisom Tadićem. Njih dvojica popili su kafu u jednom beogradskom kafiću, posle čega je Tadić obezbedio službenu limuzinu koja je Rundeka odvezla na pregled na VMA.
Zetovijada
U okviru zabavno-sportske manifestacije „Limski darovi“, održane pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, gradske mesne zajednice i Direkcije za izgradnju opštine, Prijepoljci su 19. avgusta, pored uživanja u odbojci na plaži i spremanju riblje čorbe, prvi put u istoriji grada zvanično izabrali svoje najbolje zetove. Propozicije ovog nesvakidašnjeg takmičenja, koje je održano na inicijativu samih zetova, nalažu da se titula „prijepoljski zet“ stiče za uspešno uklapanje u ambijent grada i poštovanje prijepoljskih običaja. Konkurencija je bila žestoka – od 1688 zetova trebalo je izabrati najboljeg, a među prvih deset mogli su se naći samo zetovi koji imaju specifične zasluge. Pobednik, pozorišni kritičar Milutin Mišić, obožava da kuva sa taštom, a drugoplasirani Predrag Živković iz Niša svake godine odvede decu i ženu na more, a onda se vrati u Prijepolje da sa taštom uživa u odmoru. Verner Čedernik, zet broj četiri, zbog svoje supruge Lenke je prešao u pravoslavce, a Bećira Džanovića je na takmičenje kandidovao tast, jer mu je, kaže, lepše u tazbini nego kod svoje kuće. Zdrav takmičarski duh krasi sve zetove, tako da su mnogi već najavili strategiju koja će im dogodine sigurno doneti pobedu. Među deset prvih zetova našli su se i glumac Petar Kralj i predsednik Opštine Novi Beograd Željko Ožegović. Nagrade su im uručene na improvizovanoj bini, uz zvuke džingla: „Neko ima gusane, neko roštiljijadu, a Prijepolje svoju zetovijadu“.
Program
Ministarstvo prosvete i sporta najavilo je da će u ovoj školskoj godini za 30 odsto smanjiti nastavne planove. Ministar Slobodan Vuksanović rekao je da su ta smanjenja gradiva učinjena zbog reforme obrazovanja. Promenjen je nastavni plan za prva tri razreda osnovne škole, dok će učenici koji pohađaju starije razrede još neko vreme učiti po starom programu. No, i za njih će biti urađeno privremeno sažimanje, a kasnije će se pisati posebni nastavni programi. Sa ciljem da se „deca rasterete“, ministar je od učitelja zatražio da prate novi nastavni program i da lekcije ne predaju prema udžbenicima koji su preopširno napisani. Međutim, u Savezu učitelja Srbije kažu da još nisu stigli novi nastavni planovi i da im nije jasno o kakvom se rasterećenju gradiva radi. Biće zanimljivo videti kako je Ministarstvo uspelo da smanji gradivo, pošto su prema poslednjim izmenama u školski program za prva tri razreda uvedeni novi dodatni predmeti, zdravstveno obrazovanje i strani jezik. Kako se najavljuje, nove generacije će najverovatnije opet biti uskraćene za deo znanja iz matematike i poznavanja prirode i društva, predmeta čiji se nastavni planovi smanjuju pri svakom sličnom rasterećenju. Međutim, kada stignu do osmog razreda, imaće priliku da steknu nova saznanja o domaćoj kulturi i estradi. Novi udžbenik za istoriju za osmi razred u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, osim uobičajenih lekcija o ratovima, sporazumima i društvenim prilikama, donosi i obilje informacija o kulturi na ovim prostorima. Nove generacije osnovaca za prelaznu ocenu iz istorije moraće da znaju imena domaćih reditelja kao što su Aleksandar Petrović, Veljko Bulajić i Emir Kusturica. U istoriju su ušli i mnogi bendovi: Crni biseri, Siluete, Smak, Bijelo dugme, Azra, Leb i sol, Riblja čorba i Idoli, kao i solisti Zdravko Čolić, Mišo Kovač, Goran Bregović i Đorđe Balašević.
Minidrajv
Studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda osvojili su prvu nagradu na najvećem svetskom takmičenju mladih elektrotehničara. Takmičenje je održano u Čikagu prošle nedelje, a u finalu su učestvovali studenti iz Beograda i dva američka tima. Studenti ETF-a razvili su takozvani minidrajv, mali motor koji se ugrađuje u kućne aparate i štedi struju. Ovaj projekat je osvojio prvu nagradu i dve sporedne: nagradu za tehničku dokumentaciju i priznanje za prezentaciju i tim. Učešće studenata iz Beograda pomogao je konzulat Srbije i Crne Gore u Čikagu, tako što je platio njihov smeštaj i hranu. Njihovi protivnici bili su tehnički mnogo nadmoćniji takmičari. Prema rečima jednog od studenata, američki takmičari su koristili opremu kakvu naši studenti nikada nisu videli. No, upravo zato je njihov uspeh veći. Njihova nagrada, osim diploma, podrazumeva i novčani deo od 14.000 dolara, ali je izvesno da će im ovaj uspeh u daljoj karijeri značiti mnogo više od te sume.
Bekstvo
Zatvorenik beogradskog Centralnog zatvora, Zoran Rašković, pobegao je u ponedeljak iz ove kazneno-popravne ustanove. Raškovićevo bekstvo dogodilo se na dvogodišnjicu pljačke zbog koje je završio iza rešetaka. On je 22. avgusta 2003. opljačkao Delta banku u Mladenovcu, a uhapšen je 24. septembra iste godine na jednom beogradskom splavu. Na dan bekstva Rašković je zatvorskim čuvarima prijavio dolazak svog branioca i otišao da ga sačeka na zatvorskoj kapiji. Iskoristivši prisustvo grupe advokata koji su u tom trenutku izlazili iz zatvorskog kruga, Rašković je bukvalno išetao na slobodu. Ministarstvo pravde saopštilo je da su zbog ovog slučaja suspendovana dva pripadnika službe za obezbeđenje Okružnog zatvora u Beogradu. Protiv njih su podnete i krivične prijave zbog sumnje da su omogućili bekstvo pritvoreniku. Raškovićevo bekstvo izazvalo je burne reakcije političkih partija. Saopštenjima su se oglasili Demokratska stranka, Građanski savez Srbije, Socijaldemokratska unija, pokret Peti oktobar i Liberalno-demokratska frakcija. Svi oni poručili su da su zabrinuti zbog činjenice da je Rašković pobegao iz zatvora sa maksimalnim merama bezbednosti, podsećajući da je reč o ustanovi u kojoj se nalaze optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i jedan od osumnjičenih za teroristički napad u Madridu prošle godine.
Put
Nekoliko stotina nezaposlenih građana Sombora javilo se na oglase firmi Pro biznis i Amsterdam internacional koje su nudile sezonske poslove u inostranstvu – Hrvatskoj, Rumuniji i Italiji. Oni su dali novac za članarinu, troškove putovanja i vizu, i nakon toga su prevareni. Dve firme su pomoću oglasa zaradile milione dinara. Za članarinu u Pro biznisu, vizu i put u Italiju građani su plaćali 170 evra. Dobijali su potvrde i ugovore, a neki od njih su za svaki slučaj, kako bi sigurno bili primljeni, dodavali još po 200 evra. Prikupljanje novca počelo je u decembru, a putovanje je najavljeno za mart i nakon toga nekoliko puta odloženo. Ispred kancelarije Pro biznisa 16. avgusta okupilo se oko 50 Somboraca tražeći novac i pasoše nazad. Dočekalo ih je obaveštenje da su zaposleni u toj firmi na kolektivnom godišnjem odmoru, pa su slučaj prijavili policiji. Oko 100 građana ponovo se okupilo 19. avgusta, a pošto ih je opet dočekalo isto obaveštenje, protest su nastavili ispred zgrade policije.
Policija je uhapsila Nemanju Peovića (25), koji je ovlašćeno lice u Pro biznisu i direktor firme Hauskiping iz Sombora.
Drama sa firmom Amsterdam internacional imala je sličan scenario. Završila se prijavom protiv direktora Bojana Dozetovića (32), koji je sebi pribavio imovinsku korist u iznosu od 1.279.600 dinara (5920 dinara po osobi). Uplate građana nikada nisu stigle na račun firme Amsterdam internacional. Nakon što je uzet novac od nekoliko stotina njih i dogovoren put u Hrvatsku za 10. jul (takođe posle nekoliko odlaganja), u dogovoreno vreme i na dogovorenom mestu okupio se 271 Somborac. Njih su pratili rodbina i prijatelji. Pošto se autobusi nisu pojavili, pozvana je policija.
Rast
Prema rezultatima polugodišnjeg bilansa za 2005. godinu, Hipo Alpe-Adria grupa uspešno je nastavila dinamičan rast u prvoj polovini ove godine. U periodu od 1. januara do 30. juna, ukupna bilansna suma Hipo Alpe-Adria banke porasla je sa 17,8 na 20,3 milijarde evra. Kreditni portfolio veći je za 14,3, a primarni fondovi za 17,9 odsto. Povodom ovih rezultata, predsednik uprave Hipo Alpe-Adria banke Internešenel AG Volfgang Kulterer rekao je da očekuje dalje uvećanje ukupne bilansne sume, kao i skori izlazak ove finansijske grupacije na berzu.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve