Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Romulijana
Galerijeva carska palata Feliks Romulijana (IV vek) kraj Zaječara ne prestaje da iznenađuje stručnjake i posle više od pet decenija od početka sistematskih istraživanja. Ono što je san svakog arheologa ovoga puta ostvarilo se studentkinji Birte Gajsler, koja arheologiju studira u Rostoku, a na Romulijani je provela mesec dana kao član ekipe nemačkih stručnjaka. Ona je tom prilikom otkopala u jednoj grobnici nedaleko od zapadne kapije Romulijane zlatnu fibulu. Kopča kojom se pridržavala odeća, teška oko 100 grama od plemenitog metala kojim se radilo u carskim radionicama, upućuje na to da je pripadala nekom rimskom vojskovođi najvišeg ranga ili pak članu kraljevske porodice, smatraju arheolozi.
Inače, ovaj arheološki lokalitet nada se da će februara iduće godine biti nominovan za Uneskovu listu svetske kulturne baštine i poslednjih godina predmet je većeg interesovanja stranaca. Tek otišli, arheolozi i arhitekte iz Frankfurta i Berlina započeli su ove jeseni četvorogodišnje istraživanje lokaliteta, koje je dogovoreno na nivou arheoloških instituta u obe zemlje i drugih relevantnih ustanova. Proteklog vikenda Galerijevu palatu su razgledali i divili joj se – gosti iz Hrvatske. „Tokom dugogodišnjeg istraživanja u Dioklecijanovoj palači u Splitu, a poznato je da je Galerije bio njegov zet, uvijek sam želio da vidim Gamzigrad (tako se zvao kompleks dok nije otkriven natpis F.R.), o kome sam toliko čitao“, rekao je nakon obilaska Joško Belamarić, direktor Konzervatorskog zavoda u Splitu. S njim su bili i arheolozi Miro Katić, Zlatko Uzelac i Sonja Briski, a poseta je usledila na poziv Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bora Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, kaže da je to početak saradnje i razmene iskustava oko svetske afirmacije našeg lokaliteta. Dioklecijanova palata je još od 1979. na listi svetske kulturne baštine, pa su informacije o pripremi, nominaciji i onome što sledi dragocene od splitskih kolega, smatra Dimitrijević.
Odgovornost
Kriminalistička policija SUP-a Čačak uspela je da identifikuje podmetače požara koji je 8. oktobra izbio u čačanskom vrtiću Majski cvet. Reč je o S.R. (9) i M.S. (7) protiv kojih su podnete krivične prijave zbog izazivanja opšte opasnosti. Igrajući se u blizini vrtića, dečaci su pronašli upaljač kojim su zapalili kartonsku kutiju sa plastičnim flašama postavljenu ispred glavnog ulaza u vrtić. Ubrzo je buknuo i proširio se na veći deo objekta, načinivši materijalnu štetu od oko 150.000 dinara. Pošto je požar izbio u popodnevnim satima, u vrtiću nije bilo dece. Na pitanje kako je moguće da protiv tako male dece budu podnete krivične prijave, advokat Nemanja Vasiljević kaže da prvi put čuje za ovakav slučaj, jer mali izgrednici ne mogu da snose odgovornost za ono što su uradili. Uobičajeni postupak u ovakvim slučajevima jeste da se nadoknada procenjene štete zahteva od roditelja. Međutim, ni roditelji ne mogu da snose krivičnu, već samo materijalnu odgovornost, jer niko ne može da odgovara za dela druge osobe. S druge strane, Srđana Ivanović, iz maloletničkog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, kaže da nije retko da protiv lica mlađih od 14 godina budu podnete krivične prijave. Prema njenim rečima, takve prijave tužilac obično odbacuje, a slučaj se prosleđuje Centru za socijalni rad.
Čišćenje
Gradske vlasti Beograda objavile su rat neurednim fasadama i spomenicima u centru grada. Do kraja godine više hiljada kvadratnih metara fasada u 155 centralnih gradskih ulica biće očišćeno od grafita i plakata. Čišćenje fasada povereno je firmi Glečer iz Beograda, dok je na tenderu za posao čišćenja spomenika pobedila firma Koto. Dobra vest je da će po završetku temeljnog sređivanja ove firme nastaviti da rade na održavanju očišćenih objekata. Rešeni da stanu na put svima onima koji ruže i prljaju prestonicu, gradski oci povećali su kazne za lepljenje plakata bez dozvole. Oni koje komunalni inspektori uhvate na delu od sada će morati da plate mandatnu kaznu od 2500 dinara, koliko iznosi i kazna za deljenje reklamnih letaka, a firme koje se reklamiraju na ovaj način biće kažnjavane sa po 500.000 dinara. Grafiti sa spomenika i objekata pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture biće uklonjeni posebnim hemijskim procesom. U firmi Koto ističu da je neutralizacija grafita prilično komplikovana, a način na koji će biti obavljena zavisi od materijala od kog je spomenik načinjen. Ispisivanje novih grafita biće sprečeno tako što će svi spomenici biti premazani antigrafitnom zaštitom, koja, osim od vandalizma, štiti i od atmosferskih zagađenja.
Nepostojeći
Roditelji koji su odlučili da odreše kesu i svoju decu upišu na novoosnovane fakultete privatnih univerziteta Megatrend i „Braća Karić“ neprijatno su se iznenadili kada su shvatili da ovi fakulteti – ne postoje. Maturanti koji su želeli da upišu Megatrendov Fakultet za umetnost i dizajn uredno su položili prijemni ispit i uplatili prvu ratu školarine u iznosu od 500 evra. Međutim, nekoliko dana pred početak školske godine obavešteni su da ovaj fakultet još uvek nema dozvolu Ministarstva prosvete. Slično se dogodilo i nesuđenim studentima Fakulteta za visoke tehnologije i Fakulteta pravnih nauka na Univerzitetu „Braća Karić“. Rektor Univerziteta Megatrend Mića Jovanović potvrdio je medijima da je na ovom univerzitetu organizovan prijemni ispit za nepostojeći fakultet, ali je dodao da se dozvola za rad Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja očekuje svakog dana. Univerzitet „Braća Karić“ ponudio je studentima mogućnost da se besplatno upišu na bilo koji fakultet ovog univerziteta. Za razliku od Megatrenda, uprava „Braće Karić“ demantuje da je bilo upisivanja studenata na fakultete koji nemaju dozvolu Ministarstva. Menadžer ovog univerziteta Goran Đoković kaže da u junu nije održan prijemni, već testiranje zainteresovanih kandidata, a da je do zabune došlo jer je administrator njihovog sajta „pogrešio u formulaciji“.
Preporuka
Prema najnovijem istraživanju o „raspoloženju nacije“ koje je u Srbiji radio američki Nešenal demokratik institjut (NDI), predsednik Boris Tadić najpopularnija je ličnost u zemlji. Kako prenosi list „Danas“, drugo mesto po popularnosti zauzima zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, za kojim slede Vojislav Šešelj, Bogoljub Karić i Vojislav Koštunica. Kada je reč o rejtingu političkih partija, ubedljivo vode radikali sa 27 procenata glasova, a sledeća je Tadićev DS koji podržava 17 odsto građana. Treći je Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, koji za DS-om zaostaje za samo jedan procenat. Demokratska stranka Srbije nalazi se na četvrtom mestu sa deset odsto podrške birača. Autori ovog istraživanja navodno su predstavili rezultate vrhu DS-a i preporučili im da razmotre mogućnost Tadićevog povlačenja sa funkcije predsednika Republike. Cilj ove preporuke je da se Tadić posveti vođenju stranke, kako bi umanjio razliku između svog i rejtinga DS-a. Prema pisanju „Danasa“, preporuka NDI-ja naišla je na negativnu reakciju u vrhu DS-a.
Veroučitelji
Ministarstvo prosvete i sporta smatra da sadašnji nastavnici verske nastave nisu dovoljno stručni, pa je donelo odluku da veroučitelje u Srbiji ubuduće obučava Bogoslovski fakultet u Beogradu. Komisija Vlade Srbije za versku nastavu konstatovala je da se u pojedinim školama časovi veronauke ne održavaju ili se ne odvijaju na zadovoljavajući način. Komisija je apelovala da se u tim školama najhitnije započne sa nastavom, a ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović najavio je da će Ministarstvo i Bogoslovski fakultet uskoro potpisati ugovor o saradnji za stručno usavršavanje veroučitelja. No, posle ovih najava, ostalo je nejasno ko je do sada obučavao nastavnike verske nastave i po kom osnovu su oni zapošljavani u školama. „Čini mi se da su veronauka i građansko vaspitanje uvedeni nekako na brzinu i ne baš sasvim iskreno, verovatno zbog želje da budu ispunjeni neki svetski i evropski standardi. Pri tom niko nije mario i ulagao mnogo truda i znanja“, rekao je Vuksanović. Osim što je izrazio zabrinutost zbog kvaliteta ovog, kako je rekao „mladog predmeta“, ministar je prošle nedelje obećao Bogoslovskom fakultetu u Beogradu pomoć pri rešavanju tekućih problema. Uz to, dogovoreno je i da se organizuje jedan veliki skup svih veroučitelja.
Ćelije
Prošle nedelje je veliku pažnju javnosti izazvala eksperimentalna hirurška intervencija kojoj se u Kini podvrgla jedna građanka SCG. Dragana Rodić iz Niša jedan je od prvih pacijenata koja je pristala da joj se hirurški ubace matične ćelije u kičmenu moždinu. Tokom poslednje decenije mnogi istraživači iz laboratorija širom sveta bave se proučavanjem matičnih ćelija. Početkom ove godine naučnici su prvi put uspešno klonirali matične ćelije. Ovaj uspeh su ostvarili genetičari u Južnoj Koreji i Velikoj Britaniji, a među njima i dr Miodrag Stojković sa Univerziteta u Njukaslu. Njihovi rezultati su često kritikovani zbog rasprostranjenog straha od kloniranja ljudskog embriona, ali podrška upotrebi matičnih ćelija postaje sve veća. Matične ćelije su posebna vrsta ćelija koje nisu izdiferencirane, a osim što se mogu koristiti za terapeutsko kloniranje, naučnici smatraju da se mogu transformisati i u nervne ćelije. Pošto se kod odraslih osoba neuroni inače ne obnavljaju, ugradnja matičnih ćelija je jedini način da se obnovi oštećena kičmena moždina. Mada je ovaj metod još u eksperimentalnoj fazi, on je nada za milione bolesnika koji su nakon povrede ostali u invalidskim kolicima. Jedan od takvih pacijenata je i dvadesetsedmogodišinja studentkinja Dragana Rodić. Pet godina je tragala za novim metodama u lečenju povrede, da bi uz pomoć dr Bojana Pejovića u junu 2005. otputovala u Peking gde su joj ugrađene matične ćelije. Ova eksperimentalna terapija ne daje rezultate odmah, ali Dragana Rodić tvrdi da već oseća pozitivne promene. U međuvremenu, ona ne odustaje od pokušaja da prohoda.
Čeličane
U Srbiju će uskoro doputovati radnici iz Kine. To je prošle nedelje najavio Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Uprkos činjenici da je procenat nezaposlenih stanovnika u Srbiji jedan od najvećih na svetu, ministar je rekao da su kineski radnici potrebni kako bi radili u srpskim čeličanama. Lalović je novinarima objasnio da Srbi imaju pogrešan odnos prema radu, kao i da procenat siromaštva ne može da se smanji dok ogroman broj nezaposlenih ne počne drugačije da razmišlja. Sindikati su oštro reagovali na ovu izjavu, najavljujući da će nezaposlene dovesti pred Ministarstvo. U međuvremenu, prema pisanju beogradskih medija, kineske radnike ne očekuju ni u jednoj većoj fabrici metalne industrije. Izvesno je da Kinezi neće biti zaposleni u industriji čelika US Stil Srbija, niti u livnici „Kikinda“, IMK-u „14. oktobar“ u Kruševcu ni Utvi u Kovinu. Ministar je najavio da će početkom novembra on lično dočekati radnike iz Kine, ali je ostalo nejasno gde će ih potom zaposliti.
MP–soft grup
MP-soft Grup, internacionalna kompanija koja se bavi distribucijom savremenih sredstava za telekomunikaciju, brend-nejmom računara i računarske opreme i projektovanjem informacionih sistema, proslavila je 17. oktobra 15 godina postojanja prigodnim koktelom u klubu Kolonijal san. Tokom godina, MP-soft grup je činio sve kako bi zadržao vodeću poziciju – predvideo i iskoristio nove mogućnosti na tržištu, te nastavio isporučivanje najboljih mogućih proizvoda i usluga svojim kupcima. Kompanija zapošljava 18 sertifikovanih specijalista za različite informatičke tehnologije i proizvode i distribuira više od 2000 proizvoda od preko 50 međunarodnih proizvođača uključujući Lenovo, Gigabajt, Vjusonik, Samsung, Novel, Soni i mnoge druge.
Krediti
Hipo Alpe-Adria banka a.d. Beograd potpisala je 18. oktobra ugovor kojim se uključuje u program Vlade Republike Srbije za subvencionisanje stambenih kredita, najavljujući tako najširu, najatraktivniju i najdostupniju kreditnu ponudu na tržištu. Ugovor kojim se regulišu odnosi države i banke u poslovima povoljnog stambenog kreditiranja građana do 45 godina starosti potpisali su republički ministar finansija Mlađan Dinkić, članovi Uprave Hipo Alpe-Adria banke Beograd Markus Ferstl i Vladimir Čupić i direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Aleksandar Jović. Uz to, banka od 18. oktobra građanima nudi i stambene kredite sa valutnom klauzulom u evrima kod kojih je smanjena kamatna stopa, kao i sasvim nov proizvod – stambeni kredit sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima sa mogućnošću prelaska na evre.
Termoelektro
U prostorijama Privredne komore Srbije 18. oktobra održana je promocija kompanije Termoelekro. Generalni direktor ove kompanije koja ima razgranate poslove širom Evrope, Milomir Kuzmanović, predstavio je tom prilikom potencijale Termoelektra pisutnim diplomatskim predstavnicima u Srbiji i Crnoj Gori. Termoelektrane „Nikola Tesla“ A i B, Termoelektrana u Kostolcu i projekat izgradnje toplovoda u Lazarevcu samo su segment saradnje sa velikim svetskim kompanijama koje su na projektima Evropske agencije za rekonstrukciju angažovane na obnovi elektroenergetskog sistema Srbije. Kako je podsetio Kuzmanović, ove godine je započet i šestogodišnji strateški remont najveće hidroelektrane Đerdap 1. U narednom periodu, Termoelektro pregovara o poslovima u Mađarskoj i Rusiji, a u planu je i proboj na tržište Iraka nakon smirivanja političke krize koja trenutno vlada u toj zemlji. Termoelektro ove sezone u Nemačkoj radi punom parom – remontovane su termoelektrane Lipendorf, Vajsvajler i Frimersdorf, kao i fabrika papira u Direnu. U martu ove godine Termoelektro je od EPS-a dobio posao na demontaži kotla na bloku Termoelektrane „Kostolac“ A, a na istom mestu se započinje i montaža potpuno novog kotla, što je jedna od najvećih investicija u energetskom sistemu Srbije u proteklih nekoliko godina. U Termoelektru ističu i projekat rekonstrukcije toplifikacionog sistema Lazarevca a investitor ovog posla bila je Kolubara Prerada. Kao jedan vid saradnje sa evropskim institucijama i programima, Termoelektro je pokrenuo i školski centar za obuku zavarivača koji finansira i koordinira Evropska agencija za rekonstrukciju. Medijski pokrovitelj ove promocije kojoj su prisustvovali i brojni ekonomski predstavnici diplomatskih misija u Beogradu, između ostalih i predstavnici Velike Britanije, Rusije i Ukrajine, bio je dnevni list „Danas“. Prema rečima Milomira Kuzmanovića, Termoelektro bi do kraja godine mogao da postane deo nekog velikog evropskog sistema koji bi omogućio da se kompanija podigne na viši nivo. Kako je rekao, predstavnici nemačke kompanije Rajmond und Mala su u Vladi Srbije, koja je vlasnik 35 odsto akcija Termoelektra, već razgovarali o mogućoj privatizaciji ove firme.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve