Međuvreme

Esperanto

Prošle nedelje otvorena je prva televizija na esperanto jeziku. Ova međunarodna televizijska stanica emitovaće na početku svog rada sat i po programa dnevno, a očekuje se da će većina njenih gledalaca biti Evropljani, Amerikanci i Japanci. Esperanto je veštački jezik koji je 1887. godine napravio poljski okultista L.L. Zamenhof, u želji da stvori jezik kojim će moći da govore svi narodi. Ova ideja nije u potpunosti uspela, ali je esperanto ipak najuspešniji od svih veštačkih jezika. Smatra se da ga danas u svetu govori više od 100.000 ljudi, a na njemu je do sada štampano 30.000 knjiga. U socijalističkim zemljama esperanto je bio veoma popularan u drugoj polovini XX veka, iako u to doba nije bio napravljen nijedan medij na ovom jeziku. Televizija Internacia prva je te vrste u svetu, mada nije prvi pokušaj da se napravi esperanto televizija. Italijanska Transnacionalna radikalna partija je pre nekoliko godina imala neuspeo pokušaj da pokrene televizijsku stanicu na esperantu, neke međunarodne radio-stanice kao što su Radio Kina i Radio Polonija emituju program na esperantu, a postoji i internet portal Gangalo, takođe na esprenatu. Internacia je na početku svog rada obezbedila finansije za narednih šest meseci, a s vremenom će se širiti uz pomoć marketinga i privatnih donacija. Ako se neki od kablovskih provajdera u Srbiji i Crnoj Gori bude pretplatio na televiziju Internacia, građani SCG koji su u bivšoj SFRJ esperanto učili na radničkim univerzitetima imaće priliku da obnove svoje znanje ovog u bukvalnom smislu svetskog jezika.

DNK

Najavljuje se usvajanje zakona o DNK registru u Srbiji. To bi moglo znatno olakšati istražni postupak i suđenje u slučajevima težih krivičnih dela. Sudije već dugo ukazuju da je značaj biološkog veštačenja nesumnjiv. „Uvođenje veštačenja bioloških tragova putem DNK otiska otvara nove mogućnosti u našoj sudskoj praksi“, kaže sudija Dragan Obradović. „Takvo veštačenje bioloških tragova pozitivno utiče na skraćenje trajanja i na smanjenje troškova krivičnog postupka, ima izuzetan značaj u rasvetljavanju pojedinih krivičnih dela, uz istovremenu primenu i u dokazivanju biološkog porekla deteta.“ Kako javljaju beogradski mediji, upravo dok se priprema novi zakon, prošle nedelje je jedan zločin rasvetljen zahvaljujući DNK analizi. U sremskom selu Vojka 16. juna 2002. ubijeni su Verica Zeković (81) i njen sin Petar (41), a na mestu zločina policija je pronašla kapu fantomku. Na fantomki su pronađeni tragovi peruti, kosa, pljuvačka i znoj. Analizom DNK koja je urađena na Biološkom fakultetu u Beogradu utvrđeno je da je fantomku nosio rumunski državljanin Dragan David (33), protiv koga je podignuta optužnica. Pre nego što je u sud stigao rezultat analize DNK, protiv njega nije bilo opipljivih dokaza. Mada će biti potrebno dosta vremena da ovaj način rešavanja zločina postane uobičajen, može se očekivati da će veštačenje DNK tragova ubrzati istrage i potonja suđenja u mnogim nerešenim slučajevima.

Problem

U centru Smedereva, na zgradi na kojoj je tokom leta bilo iscrtano dvadesetak kukastih krstova i druge antisemitske poruke, ovih dana stoji nov natpis: „Smrt cionizmu“. U isto vreme, u Novom Pazaru na zgradi osnovne škole „Bratstvo“ pojavili su se natpisi „Nož, žica, Srebrenica“ i „Mlad balija trči poljem, ja ga stižem, pa ga koljem“. „Hrvate pod nož, Turke na kolac, Mađare pod led, Šiptarima lomača, Jevreje u Aušvic, Romi u Indiju“ i „Manjine napolje“, samo su neki od novih novosadskih grafita. Iako se najčešće dešava da građani Novog Sada pozivaju komunalne službe da prekreče ovakve poruke, dva stanara zgrade u Platonovoj ulici u čijem je dvorištu ispisano mnoštvo grafita nisu dozvolili radnicima firme Globus da ih uklone. Jedan od stanara je tražio da Globus, firma koja se tim poslom bavi po nalogu inspekcije, umesto belom, prekreči grafite bojom kojom je ofarbana zgrada, kao i da pribavi dozvolu stanara za nastavak rada. Isti stanar rekao je za novosadski „Dnevnik“ da ne zna kome smetaju grafiti i da krečenje u belu boju ne dolazi u obzir jer bi to bilo skrnavljenje. Iako se nešto kasnije na licu mesta pojavila i direktorka Globusa Biserka Dražić, stanar nije popustio, napomenuvši i da će tražiti „da ga Maja primi“.

Čast

Sud časti Univerziteta u Beogradu izrekao je javnu osudu dr Bratislavu Petroviću, profesoru Fakulteta organizacionih nauka (FON) jer je omalovažavao studente, nije im dozvoljavao uvid u pismene radove, objavljivao rezultate ispita bez bodovne liste i zato što je prolaznost na ispitu izuzetno niska. Takođe, kupovina knjige potrebne za polaganje ispita bila je moguća samo kod profesora Petrovića i to u stranoj valuti. Uz prijavu koju su podneli predstavnici Saveza studenata i Studentske unije FON-a, Sudu je podneta i peticija koju je potpisao 381 student, a podržali su je student prodekan i predstavnici nekoliko studentskih organizacija.

Nakon što je 7. novembra izmenjen statut Suda časti, ova osuda će narednih šest meseci biti čitana na sednicama Saveta Univerziteta, nastavno-naučnih veća svih fakulteta, na sednici saveta FON-a, biće objavljena u Glasniku Univerziteta u Beogradu, na oglasnim tablama i internet strani Univerziteta. Odluka Suda časti ne povlači krivičnu odgovornost, već samo moralnu, ali pošto nastavno-naučno veće Univerziteta bira redovne profesore fakulteta, moguće je da će odluka uticati na dalje napredovanje u karijeri profesora Petrovića.

Do sada je izrečeno desetak javnih osuda, a prijave se najčešće odnose na pokušaje podmićivanja, plagijate radova i seksualno uznemiravanje.

Otvaranje

Od marta 2006. godine, arheološki lokalitet Viminacijum, koji se nalazi u blizini požarevačke opštine Stari Kosotolac, biće otvoren za strane goste, najavio je Miomir Korać, rukovodilac iskopavanja. Planirano je da kraj pontona koji će služiti kao pristanište bude izgrađen restoran, kako bi brodovi koji krstare Dunavom mogli da pristanu i obiđu lokalitet. Goste će dočekivati autobusi i prevoziti ih do Viminacijuma, a turisti će moći da pogledaju tri potpuno otkopana objekta: severne kapije vojnog logora, terme i mauzolej izgrađen najverovatnije iznad groba cara Hostilijana. Viminacijum je bio rimska prestonica provincije Gornja Mezija, ekonomski i vojni centar. Izgrađen je sredinom prvog i trajao do šestog veka nove ere.

Opoziv

Članovi Demokratske stranke iz Niša predali su Gradskog izbornoj komisiji 27.313 potpisa (oko 5000 više nego što je bilo potrebno) kojima se traži opoziv gradonačelnika Smiljka Kostića. Na inicijativu DS-a Kostić je odgovorio da se ne plaši opoziva, a da je procedura prikupljanja potpisa sprovedena protivzakonito. Iako je Gradska izborna komisija utvrdila validnost postupka i za 4. decembar zakazala glasanje za Kostićev opoziv, gradonačelnik tvrdi da potpisa nema dovoljno a da su se među njima našli i umrli, raseljeni i maloletni, kao i pogrešni matični brojevi, adrese i dupli potpisi. Pošto je Kostić proveru potpisa poverio MUP-u i niškoj Upravi za informatičko-komunikacione tehnologije, odbornici DS-a ocenili su da je protivzakonito da se MUP meša u izborne radnje i posao GIK-a, a da je Kostić stvorio paralelne institucije i da ne poštuje državu. Niške demokrate optužuju Kostića da za godinu dana nije uradio ništa za građane Niša, iako je obećavao investicije od nekoliko milijardi dolara i evra. „Za godinu dana, od deset miliona evra dobijenih od privatizacije niških preduzeća on je uspeo da izgubi milion i po evra kada je raskamatio taj novac iz komercijalnih banaka“, tvrdi Srđan Pešić iz DS-a i dodaje da je u istom periodu Kostić uspeo da izazove negativne reakcije ambasadora Amerike i Velike Britanije tako što je porodici haškog optuženika generala Vladimira Lazarevića poklonio automobil. Podsećanja radi, Anketna komisija Skupštine Niša formirana da bi ispitala puteve novca od privatizacije krajem oktobra zaključila je da su Ministarstvo finansija, bivša gradska vlast i Smiljko Kostić odgovorni za obezvređivanje oko milion evra.

Cene

Građani Srbije dnevno popuše 73 miliona cigareta, na koje izdvajaju 3.100.000 evra. U Beogradu dnevno „završi“ šest tona opušaka, od kojih svaki zagadi do deset litara vode. Srbi su na drugom mestu u svetu (posle Rusa) po broju srčanih i moždanih udara, a 95 do 98 odsto obolelih od raka pluća su pušači. Svake godine se u Srbiji registruje 4300 novih slučajeva ove bolesti, na koje država izdvoji oko 60 miliona evra. Duvan je direktno odgovoran za još 28 oboljenja.

Bez stručne pomoći samo jedan od tri pušača pokuša da ostavi duvan, a 30 odsto pušača uspe da izdrži dva dana bez cigarete. Na taj način samo tri odsto prestane da puši „iz prvog puta“. Nakon pet do sedam pokušaja i u roku od pet do sedam godina, polovina ipak uspe u nameri. Zavisnost od duvana je na drugom mestu, dok je na prvom heroinska. Slede zavisnost od kokaina, alkohola, pa kafe. Kriza počinje dva časa pošto se prestane sa pušenjem i može da traje do šest meseci.

U cigarete se ubacuje 600 komponenti, između ostalih i sumpor (boja), olovo (ukus), antifriz da bi se stabilizovala vlaga, azbestna vlakna kako se pepeo ne bi krunio, a za njegovu boju zaslužan je titan-dioksid.

Huligani

U nedelju 6. novembra dva autobusa sa navijačima Fudbalskog kluba Rad u pratnji MUP-a Crne Gore sprovedena su iz Podgorice u Srbiju. Oni su, prema saopštenju policije, pred utakmicu sa podgoričkom Budućnosti, navijačima koji su prolazili pored stadiona dovikivali „ustaše“, „Šiptari“ i lupali po automobilima. U sukobu je povređeno i više policajaca i navijača oba tima. Prethodna tuča navijača dogodila se 29. oktobra u Beogradu kada je ubijen Golub Balević (18), nakon fudbalske utakmice Bežanija–Čukarički. On je treći navijač koji je ubijen od početka ove fudbalske sezone u Srbiji i Crnoj Gori. Policija je privela 15 osoba, i za ubistvo osumnjičila sedamnaestogodišnjeg A.Ž.

Pukovnik Slobodan Vukolić, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograd, kaže da navijači velikih prvoligaša, uz finansijsku pomoć, sve češće bodre i nižerazredne klubove. Zbog toga se, tvrdi, sukobi navijača Zvezde, Partizana i ostalih prenose i na Bežaniju, Bulbulderac, BSK i Dorćol, a da su maloletnici od šesnest i sedamnaest godina vrlo skloni nasilju i zloupotrebljeni od strane starijih navijača.

Prema grubim procenama, u Srbiji ima oko 2000 huligana, od toga između 50 i 200 „radovaca“. Pored njih, kao najaktivniji navode se i navijači Crvene zvezde, Partizana i Zemuna. Od tri ubistva navijača koja su se dogodila od početka sezone, za dva su osumnjičeni upravo navijači Rada. Bojan Majić, simpatizer FK-a Voždovac, ubijen je početkom avgusta na železničkoj stanici u Rakovici, a treća žrtva je sedamnaestogodišnji Radovan Petrović, takođe izboden nožem. Iako policija evidentira sve navijače koji su privođeni zbog nasilja na utakmicama, najveći neredi dešavaju se ipak pre i posle utakmica i to onih koje nisu procenjene kao visokorizične.