Međuvreme

Aps

Prema mišljenju stručnjaka, srpska policija lako poteže lisice zbog čega naši građani, u poređenju sa drugim zemljama, često upućuju zahteve za obeštećenje zbog neosnovanog hapšenja. U intervjuu za „Večernje novosti“ predsednik nadležne komisije pri Ministarstvu pravde Milan Marković kaže da je u prethodne dve godine samo po osnovu nagodbe sa građanima isplaćeno oko 850.000 evra. Za jedanaest meseci ove godine, od 826 tužbi protiv države, 303 su rešene vansudskim poravnanjima, pa trošak do sada iznosi „samo“ 560.000 evra (prosečno oko 1850 evra). Ostali sporovi nisu rešeni nagodbom, jer mnogi građani veruju da će sudskim rešenjem dobiti veću sumu. Jedna od „svežijih“ presuda po ovakvoj tužbi jeste ona po kojoj su vlasti na ime odštete Goranu Jeliću dužne 3,4 milijarde dinara (približno 40 miliona evra). Marković tvrdi da je broj neosnovanih hapšenja nešto povećan u vreme akcije Sablja, ali da i bez toga policija hapsi previše. Za „povredu ugleda, duševni bol, pretrpljeni strah“ zbog neosnovanog pritvora građani dobijaju oko 4000 dinara ali se, zavisno od slučaja nudi i više. „Skuplje uglede“ imaju oštećeni general Aco Tomić, načelnik BIA Rade Bulatović, sudija Života Đoinčević, Borislav Mikelić i drugi, hapšeni u Sablji. Poređenja radi, u Francuskoj koja ima 60 miliona stanovnika, godišnje se podnese samo 100–150 tužbi zbog neosnovanog hapšenja.

Jakne

Srpski poštari ove godine baš nemaju sreće kada je reč o uniformama. Tek što se slegla prašina zbog skandala koji je jesenas izbio zbog pantalona iz Kine, nastao je problem oko zimskih jakni. Da podsetimo, u septembru je u PTT stiglo 10.000 pantalona za poštare – međutim, oni nisu mogli da ih obuku jer su im bile male. Pantalone su bile obeležene odgovarajućim konfekcijskim brojevima, ali su pravljene po kineskim standardima, pa su se poštari žalili da su im gola leđa. Da su znali da će im, kad dođe zima, leđa zaista ostati gola, možda ne bi imali primedbi. Naime, isporuka od 5000 zimskih jakni za koje je PTT platio 7400 dinara po komadu, trebalo je da stigne još 9. oktobra, ali ih poštari do danas nisu dobili. Najveći deo porudžbine još putuje brodom iz Koreje, gde su šivene. Prema rečima jednog poštara, od kada je zahladnelo, njegove kolege se same snalaze i nose sopstvene jakne. Nabavka novih uniformi poverena je firmi „Čortan“, koja je pobedila na tenderu za ovaj posao. Međutim, od samog početka oko ovog tendera dizala se prašina. Nekoliko puta je osporavan, dok je jedna od glavnih primedaba bila da su kriterijumi za uniforme previsoki – kao za specijalne službe, i da su unapred dogovoreni kako bi posao dobila određena firma. Rukovodstvo PTT-a i firma „Čortan“ odlučno su demantovali ove optužbe. Prema rečima Vojislava Miladinovića, direktora Direkcije za logistiku PTT-a, oko 1000 jakni će stići za nekoliko dana preko Beča, dok bi ostatak trebalo da doplovi iz Koreje do kraja godine. Miladinović je naglasio da će, zbog kašnjenja jakni, firma „Čortan“ morati da plati kaznu koja iznosi oko pet odsto od ukupne vrednosti robe.

Čiča

Predsednik Zajednice Sandžačke dijaspore Edin Salković uputio je pre nekoliko dana protestno pismo Ministarstvu za dijasporu zbog stavljanja slike Draže Mihajlovića na sajt Ministarstva. Prema njegovom mišljenju, „ovo Ministarstvo ne pripada samo srpskom narodu, već svim građanima“, a Bošnjaci su ovim gestom „šokirani i duboko pogođeni“. U zaglavlju spornog sajta su slike velikana srpske dijaspore u koje su – osim Mihajlovića čija je slika ispred ostalih – ubrojani još i Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Miloš Crnjanski i sveti Sava. Osim što nije imalo sluha za osećanja nacionalnih manjina, Ministarstvo nije baš znalo ni da probere društvo u kom se Draža našao, jer, šta god ko mislio o njegovom liku i delu, nejasno je šta će general poražene vojske među naučnicima, književnicima i reformatorima, koji su najzaslužniji za ono malo ugleda koji naša zemlja uživa u svetu.

Škole

Kako je najavljeno iz Ministarstva prosvete i sporta, u narednih šest meseci biće napravljen plan racionalizacije školske mreže u Srbiji. Projekat je pokrenut na inicijativu Obrazovnog foruma, UNICEF-a i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, s ciljem „optimizacije“ školske mreže ukidanjem pojedinih škola i odeljenja, otvaranjem novih na drugim lokacijma kao i drugim merama. Pošto pojedina mesta, poput Sjenice, imaju relativno mali broj đaka „rasutih“ na širokom prostoru, planira se uvođenje školskih autobusa u mestima gde je na taj način moguće smanjiti troškove. Neki stručnjaci, međutim, smatraju da će se ovim merama samo povećati broj nepismenih koji je u tim opštinama ionako vrlo visok. Svi se, ipak, slažu da je racionalizacija neophodna jer, dok neke škole nemaju ni dvadeset đaka, druge rade u čak tri smene.

Grejanje

U JKP „Toplana“ iz Niša našli su nov način da doskoče neurednim platišama. Od nedavno je moguće isključiti iz mreže svaki pojedinačni radijator, pa više nije neophodno isključiti grejanje celoj zgradi zbog jednog stanara koji nije na vreme izmirio svoja dugovanja. U niškoj toplani kažu da će grejanje biti isključeno svima koji duguju više od 10.000 dinara, kao i da su na ovaj korak bili primorani, kako bi mogli da kupe energente. Isključivanje se vrši skidanjem radijatora i plombiranjem radijatorskih veza, što korisniku onemogućava da se sam priključi na sistem. Dok ovlašćena lica skidaju radijatore, neophodno je isključiti grejanje u celoj zgradi. U Toplani kažu da za to vreme, pod pritiskom komšija, većina dužnika plati račune. Međutim, izgleda da novi način isključenja grejanja, iako se na prvi pogled može učiniti efikasnijim i pravednijim, nije baš u skladu sa Ustavom. Bivši predsednik Upravnog odbora niške toplane i član Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Boško Ristić izjavio je početkom ove nedelje da građani nisu upoznati sa tim da ne moraju da puste u stan radnike koji su došli da isključe grejanje. Prema Ristićevim rečima, ulazak radnika predstavlja kršenje prava na nepovredivost stana, koje predstavlja ustavno pravo svakog građanina. U skladu s tim, lica koja su ovlašćena da skidaju radijatore, mogu ući u stan samo ako njegov vlasnik da svoj pristanak.

SMS

Nepoznati pripejd pretplatnik Mobtela nedavno je uspeo da na vrlo elegantan način prevari veći broj postpejd korisnika iste mreže. Šaljući poruku „Pošaljite SMS na broj 9860, čeka Vas prijatno iznenađenje, Vaš Mobtel“, uspeo je da nasamari korisnike koji nisu znali da je dotični broj rezervisan za servis dopune pripejd kredita. Oni koji su poslušali uputstvo poruke, zadužili su svoj račun sa 1000 dinara i istovremeno dopunili tuđi pripejd broj za isti iznos. Iz Mobtela su naknadno objasnili da ne mogu snositi posledice jer su korisnicima već slali obaveštenja o pomenutom servisu, zbog čega oni moraju sami snositi posledice sopstvene neopreznosti. Pošto je nemoguće tužiti nekoga za prevaru za iznose manje od 8000 dinara, jedina satisfakcija za oštećene jeste povratna poruka posle upotrebe servisa 9860, „Hvala što ste svojom porukom kreditirali broj 0631811678“.

Štrajk

Jedanaest radnika firme Agrotehna 15. decembra stupilo je u štrajk. Odlučili su da tokom pet dana protestuju po jedan sat dnevno, a ukoliko im rukovodstvo do tada ne ispuni zahtev – isplati devetnaest plata koje duguje – kako su najavili, uslediće totalna obustava rada. Radnici su ostali uskraćeni za osam zarada iz prošle i jedanaest plata iz ove godine, regrese za 2003. i 2004. godinu i isplatu umanjenih zarada za period januar–avgust pretprošle godine. Predsednik Samostalnog sindikata Agrotehne Marko Đaković objasnio je da su zaposleni nekoliko puta pokušavali da saznaju kada će primiti plate koje iznose između devet i deset hiljada dinara, ali da od vlasnika nisu dobili odgovor.

Nekada društveno preduzeće, Agrotehna je prodata krajem 2002. za 2,5 miliona dinara. U trenutku kada je Agencija za privatizaciju pokrenula inicijativu za prodaju, ta firma posedovala je četiri poslovne zgrade površine 3729 kvadratnih metara.

Kupoprodajnim ugovorom minimalna ulaganja novog vlasnika Agrotehne u iznosu od 667.000 dinara su, prema saznanjima zaposlenih, uložena u adaptaciju poslovnih prostora koji su izdati. Većinski vlasnici postali su Radomir Milijević, Snežana Nikolić, Miodrag Đukanović i, kako ističe „Glas javnosti“ u izdanju za unutrašnjost, Radmila Bubalo, supruga ministra privrede Predraga Bubala.

Želje

Prema anketi urađenoj za potrebe JP-a „Beogradska tvrđava“ na uzorku od 500 osoba, najveći broj ispitanika predložio je da se na Kalemegdanu postavi veći broj klupa, javnih kupatila, kanti, česama, putokaza, rasvete. Neki od njih su predložili ukidanje „Festivala piva“, koji se već tradicionalno održava na Kalemegdanu. Prema rezultatima ankete „nešto manje“ ispitanika izjavilo je da bi voleli da se tvrđavi vrati izgled iz petnaestog veka, kao i da se arheološki lokaliteti otvore za javnost. Rimski bunar ostavio je najveći utisak na 148 od 500 ispitanika, a gotovo isti broj (146) izjavio je da nije posetio nijedan od novootvorenih prostora. Po impresivnosti slede Sahat kula (69) i Kula Nebojša (46). Od ukupnog broja, 180 ispitanika odgovorilo je da redovno posećuje Beogradsku tvrđavu i park Kalemegdan, dok 212 to čini povremeno.

Odluka

Završena je istraga protiv Marije Rašete-Vukosavljević, bivše ministarke telekomunikacija, i još deset osoba koje su osumnjičene da su prisvojile oko 60 i oštetile državu za oko 220 miliona dinara. Na potezu je Tužilaštvo koje treba da odluči da li će optužnica biti podignuta. Kako je objasnio Zoran Đorđević, istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, Rašeta-Vukosavljević kao i ostali osumnjičeni ne smeju da napuštaju mesto boravka, i imaju obavezu da se jave svakog prvog u mesecu, što su, kako kaže, osumnjičeni do sada poštovali.

Bivša ministarka uhapšena je u novembru prošle godine. Pored nje, još četiri direktora Aerodroma Beograd, kao i direktori ili zaposleni na visokim položajima u preduzećima Eurosalon, Termoenergo inženjering, Kolubara invest gradnja, Abies sistem i Građevinske direkcije Srbije osumnjičeni su da su prilikom rekonstrukcije VIP salona i Terminala 2 Aerodroma Beograd državu oštetili za pomenuti iznos „naduvavajući“ ulazne fakture.

Status

Prema rezultatima tradicionalne novogodišnje ankete magazina „Status“ u kojoj je učestvovalo više od sto novinara i urednika iz većine domaćih redakcija, najcenjeniji mediji u Srbiji su RTV B92 i „Vreme“. Prema oceni kolega, B92 je najbolja radio i TV stanica u Srbiji, a „Vreme“ najbolje periodične novine, iza kojih slede „NIN“ i „Status“. Za novinara godine proglašena je autorka emisije „Insajder“ Brankica Stanković. Vicešampion u ovoj kategoriji je Dragan Bujošević, dok je „bronzana medalja“ pripala Teofilu Pančiću, koji se dobro pokazao i u kategoriji „Tekst godine“, gde je zauzeo drugo mesto, dok prvo nije pripalo nikome. Iako većina novinara nije odgovorila na ovo pitanje, među tekstovima koji su upamćeni 2005. našle su se i kolumne Zorana Panovića u „Statusu“, tekstovi i knjiga „Atentat na Zorana“ Miloša Vasića i članci Bogdana Tirnanića i Dragana Bujoševića. Kada je reč o elektronskim medijima B92 je, po mišljenju stručne javnosti, apsolutni šampion, jer u čak tri kategorije njihovi novinari i emisije zauzimaju prva tri mesta. Konkretno, najbolje TV emisije u prošloj godini jesu „Utisak nedelje“, „Insajder“ i „Poligraf“, a radijske „Peščanik“, „Kažiprst“ i emisije Igora Brakusa. Ljudi sa B92 odneli su pobedu i u kategoriji „TV lice“, gde se na prva tri mesta nalaze Jugoslav Ćosić, Olja Bećković i Goran Dimitrijević. Titulu „Bruka za profesiju“ ove godine poneo je Dragan Vučićević, bivši urednik lista „Kurir“, za kojim slede Isidora Bjelica i Aleksandar Tijanić. Među „negativce“ svrstan je i novinar „NIN-a“ Nikola Vrzić i Nacionalni dnevnik na TV Pinku, koji je ocenjen kao – istovremeno – smešan i tužan.