Međuvreme

Novogovor: Pozicija protestanata

Da je elementarnu pismenost u Srba đavo davno odneo, to nam je poznato. Stoga idemo redom, ne nužno azbučno:

„Pozicija“: srpski – položaj, a ne vlast. Vlast je drugo. Vlast ima opoziciju, a opozicija ima vlast, a ne „poziciju“ protiv koje se bori. To je frojdovska omaška: oni vlast vide kao „položaj“ kojega se valja domoći, a ne kao vlast koja je – ili bi trebalo da bude – odgovorna. Nedostatak sposobnosti za razlikovanje pojma vlast od pojma pozicija ukazuje na fabrički ugrađenu nepismenost, to jest nedostatak svakog zanimanja za pismenost, to jest nedostatak svesti o tome da pismenost uopšte postoji kao norma koje bi čovek i naročito građanin trebalo da se pridržava.

„Protestant“: srpski – pripadnik neke od reformisanih hrišćanskih denominacija. Onaj ko se dere po ulici je demonstrant. Najverovatnije potiče od engleskog „protester“.

„Akademac“: srpski – pitomac vojne, pomorske, vazduhoplovne ili policijske akademije, a ne student. Studente polupismeni novinari u paničnom traganju za sinonimom zovu „akademski građani“, pa je to odatle. I tako dalje, ima „sedam hiljade“ primera, pitajte Bakija.

Gorepomenuta fabrički ugrađena nepismenost, ilustrovana sa još ova dva primera (protestanata i akademaca), gorko je svedočanstvo sunovrata ne jezika, nego pameti. Jezik je, naime, živ i otporan organizam; pamet je mnogo kvarljivija roba. Jezik, čist, gramatički i morfološki ispravan, čuva sebe kroz govor pametnih, jer je red u rečenici i gramatici odraz reda u umu. Govor koji je raz-govor, a ne o-govaranje (Ernst Bloh) prati prirodne gramatičke i morfološke zakonitosti jezika spontano, uz saradnju sluha (sluh je tu jako važan). Tako će jezik pametnih uvek biti drugačiji, dakle pametniji od jezika budala i to se čuje odmah.

Miloš Vasić

Cene goriva: Alternativni Južni tok

Vikendom se na administrativnom prelazu Rudnica između Kosova i Srbije stvaraju kilometarske kolone. Na prelazak administrativne linije čeka se i po dva sata, a zatim na benzinskim pumpama još skoro sat da bi se napunili rezervoari automobila.

Ukoliko bi ovim automobilima pogonsko gorivo bila flaširana voda, vožnja bi bila duplo skuplja. Naime, cena flašice od pola litre negazirane vode na ovom prelazu je svega dva dinara jeftinija od cene, po litru, goriva „super“.

Na severnokosovskim benzinskim pumpama „Super“ varira od 36 do 38 dinara po litru, a u odnosu na Srbiju ovde su znatno jeftiniji i ostali derivati. Mnogi vozači nisu raspoloženi za razgovor sa medijima o ovoj temi iz straha da gorivo ne poskupi, drugi se boje da bi neko mogao da ih poveže sa švercom, dok treći zbijaju šale: „Dobro je, zaboravio sam kolika mi je zapremina rezervoara“, „šta nas briga za Ruse i NIS. Mi ovde imamo svoj južni tok“, komentarisali su, zadovoljni što mogu da napune rezervoar za svega hiljadu dinara.

Na graničnom prelazu pored stanovnika Raške u koloni čekaju i stanovnici Novog Pazara, Brusa, Blaca, ali i osamdeset kilometara udaljenog Kraljeva. Jedan od vlasnika benzinske pumpe na Kosovu kaže da je potražnja tolika da ne stiže da se snabdeva, dok radnici Jugopetrolovih pumpi u Raškoj tvrde da je prodaja goriva opala, i da ovdašnji žitelji sipaju na pumpama svega nekoliko litara, tek toliko da stignu do Kosova gde natoče pun rezervoar. U Raškoj i Novom Pazaru registrovano je skoro 3000 teretnih vozila razne nosivosti i desetak organizovanih taksi službi. Ovi prevoznici se snabdevaju gorivom uglavnom na Kosovu što im daje prednost u odnosu na prevozničku konkurenciju u ostatku Srbije. Ovakav vid „sivog“ poslovanja u maju je vratio na ulice benzin u flašama, dok danas mnogi dobri domaćini u podrumima među kacama i teglama drže pune kanistere, a neki i metalnu burad od dvesta litara.

P. Karanović

Mediji: Uputstva i smernice

Pošto su pre dve godine zajednički napravili Etički kodeks novinara, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije (inače uglavnom zavađena) opet su udružila snage baveći se medijskom etikom. U saradnji s Fondacijom „Konrad Adenauer“, predstavnici NUNS-a i UNS-a sastavili su i 12. decembra javno predstavili Uputstva i smernice Etičkog kodeksa koje bi medijskim profesionalcima trebalo da olakšaju svakodnevni rad i poštovanje profesionalnih standarda.

Rađena po uzoru na svetske etičke kodekse, kao i etičke kodekse pojedinačnih velikih medijskih kuća, Uputstva i smernice detaljnije se bave obavezom političke i finansijske nezavisnosti novinara, odnosom između novinara i urednika, odnosom medija i PR agencija, kao i drugim problemima u domaćim medijima. Nažalost, primena Uputstava i smernica Etičkog kodeksa, baš kao i primena samog Etičkog kodeksa, i dalje je neobavezujuća. Za razliku od nekih drugih zemalja, gde medijski profesionalci svake godine potpisuju svoje etičke kodekse i obavezuju se da će ih poštovati, u Srbiji to i dalje nije slučaj. Takođe, u Srbiji ne postoji ni telo/institucija koji bi novinare koji ne poštuju profesionalne kodekse javno opomenuli ili im izrekli neku kaznenu meru. Formiranje domaćeg saveta za štampu, čiji bi rad bio baziran na Etičkom kodeksu novinara Srbije, kao i na Uputstvima i smernicama, tek se očekuje.

Nagrada „Pavle Ćirović„: U gardu

Treći put, zaredom, dodeljena je novinarska nagrada „Pavle Ćirović“, koju daje Asocijacija nezavisnih lokalnih medija Lokal pres, a za autorski tekst novinara svojih članica. Da se podseti, pokojni Pavle Ćirović je osnivač Lokal presa (1995), koji je osnovan e da bi se i tako suprotstavilo Onome režimu Onoga Miloševića. Za razliku od mnogih i inih medija, koji su lojalnost Miloševićevom zamenili lojalnošću Ovim režimima, članice Lokal presa su ostale u svom profesionalnom gardu. Danas ovo udruženje ima preko 40 članova, a kako je primetio žiri, koji su činili novinari „Vremena“ Teofil Pančić i Dragan Todorović, te sekretar NUNS-a Svetozar Raković, sudeći po tekstovima pristiglim na konkurs, 33 komada, i koji Pismeno, i bez pardona prema Ovoj demokratiji, govore o prvim i pravim temama u svojim sredinama, može se reći da lokalni štampani mediji u Srbiji, bez obzira na sve, Rade svoj Posao.

Žiri je najboljim, držeći se Pravilnika, proglasio tekst „Ilija Čvorović je bio u pravu“ Nikole Lazića iz „Vranjskih novina“, koji je nagradu primio u prošli petak, koji bio 12. 12. 08, u prostorijama NUNS-a. Da se kaže i da se u nagrađenom tekstu govori o Sekretaru Nove komunističke partije Jugoslavije, koji je mnogo i dibidus uvređen, o sudbine, jerbo je SPS Gradonačelnik, za koga drž’o da mu je prirodni saveznik, izd’o stvar tako što je neprirodno uš’o u koaliciju sa DS-om, a plus je i jošte otiš’o na prijem u tu Američku ambasadu. U konkurenciju za nagradu su bili i Slađana Veljković – „Vranjske novine“, Kristina Demeter Filipčev – „Bečejski mozaik“, Nenad Nicović – „Grad“, Kruševac, Ljubica Zekić – „Somborske novine“, Branko Vićentijević – „Kolubara“, Valjevo, Vukašin Obradović – „Vranjske novine“…

Socijalista u Beogradu

Kandidat Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić izabran je tajnim glasanjem za predsednika Skupštine grada Beograda. Antić, koji je bio šef odborničke grupe SPS-a, izabran je umesto Branislava Belića (na slici), koji je iz ličnih razloga podneo ostavku na tu funkciju. Izveštači procenjuju da je Antićev izbor podržalo 58 odbornika SPS-a, liste Za evropski Beograd i Liberalno demokratske partije, a da je za kandidata Nemanju Šarovića glasalo 49 odbornika Srpske radikalne stranke i koalicije Demokratska stranka Srbije–Nova Srbija. Ako je utisak izveštača tačan, to glasanje je pre svega zanimljivo po faktičkom približavanju SPS-a i LDP-a, koji su do sada isključivale svaku saradnju.

M. M.

Praznični troškovi

Uvećan grafik

Vrednost Nielsenovog Consumer Confidence indeksa, koji se zasniva na očekivanjima potrošača na polju zapošljavanja, stanja njihovih ličnih finansija i mogućnosti za kupovinu, beleži pad u 43 od 51 zemlje uključene u istraživanje. Jedine države u kojima je zabeležen blagi porast indeksa u odnosu na prvu polovinu 2008. su Brazil, Filipini, Novi Zeland, Kina, Venecuela, Tajland i Južna Afrika.

Na globalnom nivou zabeležen je pad u vrednosti indeksa u poslednjih šest meseci i to za četiri poena, sa 88 na 84. Stanovnici Južne Amerike sa 96,8 poena pokazuju viši nivo optimizma od ostatka sveta, za njima slede regioni EEMEA (Istočna Evropa, Bliski istok i Afrika) sa 88,5 i Azija i Pacifik sa 85,1.

Norveška, koja se u maju 2008. nalazila na vrhu svetske liste prema Nielsenovom Consumer Confidence indeksu, sada je na petom mestu, a uprkos padu od osam poena u poslednjih šest meseci Indija se sa vrednošću indeksa od 114 našla na prvom mestu. Na samom dnu liste nalaze se Južna Koreja sa 36 poena i Japan sa 44.