Međuvreme

Beograd: Nadzor radova

Radove na rekonstrukciji Autokomande, koje finansiraju Evropska investiciona banka i Grad Beograd, od 18. septembra nadgledaće Jedinica za upravljanje programima. Zadatak ove jedinice je da pomogne prilikom izbora i određivanja projekata čije je sporovođenje prioritet za grad, da kontroliše sprovođenje projekata i redovno izveštava gradskog menadžera o napretku. Na taj način, kako je saopšteno, kroz nov i efikasan sistem planiranja i praćenja velikih investicija, gradska uprava u svakom trenutku ima uvid i potpunu kontrolu nad velikim projektima čija je realizacija u toku.

Formiranje Jedinice deo je programa podrške investicijama u gradsku infrastrukturu koji se realizuje od januara 2005. godine. Pokrenut je na inicijativu Skupštine grada Beograda, a sprovodi se u saradnji sa Evropskom unijom koja je preko Evropske agencije za rekonstrukciju obezbedila tehničku i finansijsku podršku. Jedinica za upravljanje programima osnovana je u januaru 2005. godine u okviru gradske uprave zajedno sa danskom konsultantskom kućom COWI i čine je domaći i strani stručnjaci koji pomažu gradskoj vladi da uspešno realizuje velike infrastrukturne projekte. COWI je na sličan način u nekoliko zemalja kandidata za ulazak u Evropsku uniju obezbedio pomoć i podršku jedinicama za upravljanje programima i jedinicama za implemetaciju projekata pri sprovođenju velikih investicionih programa i projekata za priključenje Evrposkoj uniji u sektorima transporta i zaštite životne sredine.

U Beogradu, zadatak Jedinice je da obezbedi da se investicijama, pojedinačno vrednim više od milion evra, upravlja efikasno i u skladu sa evropskim standardima i praksom. Uključena je u velik broj projekata obnove Beograda, kao što su rehabilitacija tramvajske i ulične mreže, rekonstrukcija glavnih ulica, postavljanje sistema za upravljanje saobraćajem i remont tramvaja. Jedinica je prethodno učestvovala u projektu rekonstrukcije tramvajskog šinskog sistema u Nemanjinoj i Savskoj ulici, projektu postrojenja za prečišćavanje vode Makiš 2, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, projektu sanacije deponije u Vinči, u prvoj fazi izgradnje mosta preko Save i prvoj fazi projekta izgradnje lakošinskog sistema „Light Rail“, studiji o izradi saobraćajnog transport master plana za Grad Beograd i projektima JKP-a Beogradske elektrane.

Zaječar: Sajam nezaposlenih

Ako su se neke novogodišnje slutnje ostvarile, jedna od njih je i ta da će nezaposlenost i ove godine biti tema broj jedan u Srbiji. Više od 900.000 nezaposlenih, i pored optimističkih izjava da se od početka godine zaposlenost u privatnom sektoru povećala za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ne uliva previše nade. Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović rekao je nedavno na Sajmu preduzetništva u Nišu da bi se nezaposlenost u Srbiji do 2010. mogla svesti na 10 procenata, ali uz uslov da se promeni strukturni raspored radne snage. U Srbiji svakog meseca ostane nepopunjeno 5500 radnih mesta baš zato što imamo višak zanimanja koja nisu potrebna tržištu.

Berzu potraživanja i ponude na Sajmu zapošljavanja oprobala je prvi put i zaječarska filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, na čijoj je evidenciji 14.500 nezaposlenih u Zaječarskom okrugu. Prednjači naravno najveća opština – Zaječar, sa 8000 ljudi bez posla od čega je pola žena.

Sajam zapošljavanja u Zaječaru posetilo je preko 500 zainteresovanih, dok se na poziv organizatora odazvalo 28 privatnih i društvenih firmi koje su istakle ponudu za 150 radnih mesta. Neki su se odazvali pozivu iako trenutno nemaju potrebe za novim radnicima, želeći da pruže podršku, vide šta se nudi, ili zato što su u programu samozapošljavanja ili dobijanja mikrokredita. Od onoga što se nudilo, zapažena je veća potražnja za nekvalifikovanim mlađim muškarcima, zatim kvalifikovanim radnicima za šivenje, pletenje i peglanje, prehrambenim tehničarima, ugostiteljskim radnicima, vozačima, trgovcima, bravarima… Većina poslodavaca bila je raspoložena da zaposli mlađa lica, do 35 godina, a njih je bilo i najviše na Sajmu.

Tiskajući se između štandova, nezaposleni su najčešće isticali da bi radili bilo kakav posao, ali je ipak najveća gužva tokom pet sati sajma bila na štandu jedne banke koja je uzimala ponude nezaposlenih iako trenutno nema otvoren konkurs za posao.

Efekti Sajma u Zaječaru biće poznati za oko mesec dana, kada Služba zapošljavanja proveri kod poslodavaca koliko je ponuda prihvaćeno. Makar i mali pomak u smanjenju nezaposlenosti je značajan, kažu, pa je već predviđeno da se slični sajmovi, ali specijalizovani, organizuju i u drugim gradovima Zaječarskog okruga – u Sokobanji iz oblasti turizma i ugostiteljstva, u Knjaževcu tekstilne industrije i Boljevcu drvne industrije.

Pančevo: Živa pod šifrom II

„Nismo utvrdili nijedno profesionalno trovanje živom u Petrohemiji“, kaže za „Vreme“ Petar Dulat, pomoćnik direktora i načelnik odeljenja za toksikologiju Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“. Naime, kako je „Vreme“ pisalo u prošlom broju, veliki broj radnika radne jedinice Elektroliza pančevačke fabrike Petrohemija smatra da je otrovan živom i njenim jedinjenjima. Oni tvrde da su redovno kontrolisalni na Institutu, ali da nisu bili obavešteni o svom pravom zdravstvenom stanju.

Smatraju da je u ekspertizama Instituta namerno izostavljana šifra T56.1, koja označava trovanje živom i živinim jedinjenjima, što radnicima omogućuje da se svrstaju u kategoriju profesionalno obolelih. Dr Dulat međutim kaže da su izjave zaposlenih koji su izneli ove tvrdnje napad na Petrohemiju a da je Institut samo „kolateralna šteta“. On objašnjava da je tehnologija zaštite na radu najpre stigla iz Amerike a da je, pošto se osamdesetih godina ipak javio problem sa živom, napravljeno drugačije rešenje za pogon žive po uzoru na slovenačko koje je veoma dobro. Dr Dulat kaže da Petrohemiju posećuje od 1991. godine kad je još bio na specijalizaciji a da poslednji slovenački model i dalje funkcioniše, mada sa nešto manje strogim pravilima. On objašnjava da prema zakonu postoji lista profesionalnih bolesti na kojoj se nalazi i trovanje živom koja oštećuje nekoliko organa, ali, da bi bila postavljena ova dijagnoza, potrebno je da zaposleni ima dva oštećenja jer su mnoga od njih česta i mogu se javiti iz veoma različitih razloga. Dulat dalje navodi da neki od zaposlenih imaju simptome neurotičnosti, depresiju ili nesanicu, što spada u simptome trovanja živom, ali da nemaju drugo oštećenje i, što je najvažnije, nisu im pronađene povišene vrednosti žive u organizmu. On objašnjava da se vrednost žive u organizmu za 45 dana smanji 50 odsto, za 90 dana još 25 odsto itd. Najveći deo Petrohemije ne funkcioniše pošto je uništen u bombardovanju 1999. godine. Pošto se početkom 2007. očekuje privatizacija, izjave zaposlenih Dulat tumači kao borbu za pozicije. Upravo zbog privatizacije radnici se pitaju kako će da nađu posao oni koji dobiju otkaz a ograničeno su sposobni.

Srbija: Ulične borbe

Posle prošlonedeljne vesti da novosadski odbor Socijalističke partije Srbije traži da jedan bulevar u tom gradu ponese ime pokojnog predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, epidemija sukoba oko naziva ulica zahvatila je i druge gradove u Srbiji.

Pored ideje SPS-a da pokojni lider njihove stranke dobije ulicu sa svojim imenom, u Novom Sadu pojavila se inicijativa da se promeni ime postojeće Ulice Zorana Đinđića. Oba predloga izazvala su protestne šetnje i burne reakcije javnosti i stranaka demokratskog bloka, a Liga socijaldemokrata Vojvodine navela je da bi prihvatila pominjanje Miloševića u imenu bulevara, ali samo ako bi se zvao Bulevar žrtava Slobodana Miloševića. Čak su i pojedini odbornici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije koje učestvuju u lokalnoj vlasti najavili da neće podržati ove predloge. Inače, predlog SPS-a prvi put se pojavio početkom juna s tim što ideja nije bila da se menjaju postojeći nazivi ulica, već da novoizgrađene dobiju imena „zaslužnih građana“. Tada je u SPO-u rečeno da ta stranka neće dozvoliti da ijedna ulica u Novom Sadu ponese ime Slobodana Miloševića kao i da se zalaže da jedna ulica u Veterniku dobije ime četničkog komandanta Draže Mihailovića.

Ideju LSV-a o bulevaru žrtava Slobodana Miloševića preuzeo je i požarevački Narodni pokret Otpor, koji je takav predlog već predao opštinskoj Komisiji za imenovanje trgova i ulica. Požarevački otporaši smatraju da ovaj naziv treba da dobije sadašnja Lenjinova ulica. Dodatan motiv za ovakav korak jeste polugodišnji pomen Miloševiću, koji će funkcioneri SPS-a održati 11. septembra.

Istovremeno, ovog petka pred odbornicima Skupštine Kragujevca naći će se predlog da se ulicama Karlovačkoj, Triglavskoj i Skojevskoj promene nazivi. Ove ulice ubuduće bi trebalo da se zovu po poznatim Kragujevčanima Borivoju Petroviću, Vladimiru Bulatoviću Vibu i Aleksandru Miki Mudriću. Paradoks je što predlagači „skidaju“ naziv ulica koje su nazvane po toponimima bivše Jugoslavije i komunističke omladine da bi jednoj od njih dali naziv po Borivoju Petroviću, gradonačelniku iz zlatnog doba samoupravnog socijalizma, koji je posle dva mandata smenjen zbog primanja mita. Oduzimanje imena Karlovačkoj ulici izazvalo je reakcije zato što su Kragujevac i Karlovac gradovi pobratimi. Zbog toga će odbornici Demokratske stranke biti uzdržani prilikom glasanja o ovim predlozima. Predsednik kragujevačkog odbora DS-a Dragan Planić kaže za „Vreme“ da povelja o bratimljenju Kragujevca i Karlovca nije stavljena van snage, pa je to još jedna potvrda da nazive ulica ne treba menjati.

Skupština: Izveštaj, sednica, ustav

Predsednik Narodne skupštine Predrag Marković predstavio je novinarima redovni izveštaj o radu parlamenta. U poslednja tri meseca, Skupština Srbije privela je kraju preuzimanje nadležnosti nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora na osnovu odluke usvojene početkom juna ove godine. Od 23. jula u upotrebi je nekadašnja zgrada parlamenta državne zajednice, koju trenutno koriste pojedini skupštinski odbori i stručne službe. U periodu od početka juna do kraja avgusta ove godine Narodna skupština održala je četiri sednice na kojima je usvojeno osamnaest zakona. Predstavljajući izveštaj, Predrag Marković je naglasio da će u budućem periodu prioritet u radu biti kontrolna uloga Skupštine i da će, s obzirom na to, praksa biti usmerena na podsticanje nadležnih da primenjuju usvojene zakone. Prema Markovićevim rečima, u ovom procesu će naročito biti važna uloga tri institucije, a to su: Narodna banka, koja je donela podzakonska akta za primenu donetih zakona iz oblasti bankarstva i osiguranja; Ministarstvo zdravlja, koje upravo preuzima nadležnosti iz oblasti zdravstva od lokalnih samouprava; kao treću važnu instituciju Marković je naveo narodne poslanike, koji su nastavili sa praksom postavljanja poslaničkih pitanja. Na narednoj sednici Skupštine, zakazanoj za 12. septembar, poslanicima će biti predstavljen Izveštaj o toku pregovora o budućem statusu Kosova. Marković je izrazio očekivanje da će Narodna skupština potvrditi ono što je ključno za pregovaračku poziciju, a to je jedinstven stav, kojim će kao institucija koja je dala mandat za pregovore stati iza pregovaračkog tima. Predsednik parlamenta saopštio je novinarima i dugo očekivanu vest o sudbini Ustava Republike Srbije: sa stručnjacima koji predstavljaju predlagače dva teksta, do sada su usaglašena 152 člana, a do kraja ove nedelje biće završen rad na preostalom tekstu i alternativnim rešenjima. Nakon toga, Pododbor za ustavna pitanja raspravljaće o tekstu koji će biti dat Odboru za ustavna pitanja na izjašnjavanje i upućivanje na javnu raspravu.

„Službeni glasnik„: Nestali

Vlada Srbije donela je odluku o osnivanju Komisije za nestala lica, koja treba da preuzme nadležnosti Komisije saveta ministara za nestala lica. Njen rad odnosi se na lica sa teritorije Republike Srbije, koja su nestala u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i Kosova i Metohije. Zadaci Komisije biće da prati, proučava i utvrđuje predloge za rešavanje pitanja nestalih lica i da učestvuje u izvršavanju obaveza iz međunarodnih sporazuma koji se odnose na ovaj problem. Ovo telo će koordinirati rad nadležnih organa i organizacija u traženju nestalih, ekshumaciji i identifikaciji. Važan deo nadležnosti odnosi se na saradnju sa nadležnim organima, porodicama i udruženjima nestalih. Cilj ove saradnje treba da bude rešenje statusnih pitanja nestalih lica i humanitarnih pitanja njihovih porodica. Predsednika i članove Komisije za nestala lica imenovaće Vlada, posebnim rešenjem. Imenovani članovi imaće obavezu da izveštaje o svom radu dostavljaju nadležnom skupštinskom odboru na svakih 60 dana, a Vladi Srbije na 90 dana. U svom radu, Komisija će imati stručnu i administrativno-tehničku podršku Službe za ljudska i manjinska prava, koja je preuzela deo nadležnosti nekadašnjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava državne zajednice SCG. Odluka o osnivanju ove komisije stupa na snagu 9. septembra, kada će automatski prestati da postoji Komisija saveta ministara za nestala lica.

Tehnologija: Nasleđe Koka-Kola brenda

Kompanija Koka-Kola objavila je da je ponovo lansirala www.coca–cola.com, sajt koji je baziran na ideji nove, globalne Koka-Kola marketinške platforme „Koka-Kola strana života“. Sajt poziva posetioce širom sveta da učestvuju u razvoju nasleđa Koka-Kola brenda a kako je najavljeno, njegov sadržaj će se menjati uz pomoć izazova koji će biti postavljeni pred potrošače širom sveta dva puta nedeljno ili jednom mesečno. Ideja je da on preraste u deo globalnog portala koji uređuju sami korisnici, sa tri noviteta u odnosu na ostale potrošačke sajtove: posetiocima je ponuđena tema ili izazov kako bi fokusirali svoju kreativnost i dati su im alati za razvijenje ideja, pobednici izazova se nagrađuju za svoj doprinos, i takođe, korisnicima je obezbeđen pristup globalnoj zajednici koja je pozvana da oceni njihove radove. Ove će karakteristike, smatraju u kompaniji, omogućiti posetiocima da se aktivno uključe u stvaralački procese kompanije.

Prvi izazov za potrošače jeste da osmisle „film o boci“, baziran na ličnoj interpretaciji „Koka-Kola strana života“ kampanje. Dobitnicima će biti dodeljene nagrade kako bi se dalje podstakla njihova kreativnost. Nakon što finaliste izaberu njihovi vršnjaci, panel eksperata iz celog sveta odlučiće o najboljim radovima i dodeliti nagradu. O najboljem odgovoru na izazov za sada će odlučivati eksperti iz Weiden and Kennedy agencije, tvorci originalnog Koka-Kola filma o boci. U budućnosti panelisti će se menjati u zavisnosti od prirode izazova. Tim Kop, potpredsednik Global Intercative Marketinga kompanije Koka-Kola kaže da je jasno da će biti potrebno vremena da sajt dobije na popularnosti. „Kroz istoriju Koka-Kola brenda imali smo prilike da vidimo kako ljudi koriste ovaj brend, njegove simbole i nasleđe kao kreativni izvor“, izjavio je Mark Metju, potpredsednik za Global Core Brands u kompaniji Koka-Kola. „Šezdesetih godina u pitanju je bio Endi Vorhol, a danas ljudi širom sveta na internetu sami razvijaju sopstvena tumačenja brenda. Mi verujemo da je nezavisan kreativni proces vitalan deo našeg nasleđa. Ovim sajtom želimo da omogućimo ovim maštovitim umovima da postanu deo našeg kreativnog procesa.“

Život

Ivan Lenđer, naš juniorski reperzentativac u plivanju, osvojio je zlatnu medalju u disciplini 100 metara delfin stilom, na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Međutim, mnogo veću pažnju javnosti izazvao je time što je nakon dodele medalje sâm, bez muzičke pratnje, otpevao himnu Srbije i Crne Gore „Hej, Sloveni“, jer organizatori takmičenja nisu imali snimak. Publika u Rio de Žaneiru u potpunoj tišini saslušala je Lenđera, kom su se priključili i ostali reprezentativci, nakon čega je odjeknuo gromoglasan aplauz. Na inače čestim i brojnim juniorskim takmičenjima u plivanju, šesnaestogodišnji Lenđer je do sada osvojio oko 360 medalja i ima više od 120 oborenih državnih rekorda.

Rođen je u Zrenjaninu 29. jula 1990. godine. Plivanje je počeo da trenira 1998. godine u Plivačkom klubu Proleter iz Zrenjanina. Prvi trener bio mu je Đerđ Štefković, a potom Zoran Manojlović, s kojim osvaja prve trofeje u konkurenciji mlađih pionira. Od 2003. godine nastupa za PK Mužlja, gde mu je trener Dejan Pejinović. Od septembra prošle godine ponovo je član Proletera, i dalje sa trenerom Pejinovićem.

U pionirskoj kategoriji oborio je 42 državna rekorda. Višestruki je državni prvak u omladinskoj, kadetskoj i jednom u seniorskoj konkurenciji. Samo u poslednjih godinu dana oborio je 120 državnih rekorda. Pored zlatne medalje u Brazilu za plivanje na 100 metara delfin stilom, osvojio je i peto mesto na 50 metara, takođe delfin, dok je u disciplini štafeta plivao u ekipi koja je osvojila četvrto mesto. Svojevremeno je izjavio da mu je najveća želja da njegovo ime bude upisano u istoriju plivanja. Zbog teških uslova u kojima trenira (Zrenjanin ima samo otvoreni bazen) i nezavidne finansijske situacije u matičnom klubu, Lenđer i njegov trener već neko vreme razmišljaju o preseljenju u Australiju.