Lov na Engleze

Ove nedelje počela je nova sezona u najboljem fudbalskom takmičenju na svetu koja bi trebalo da donese jači otpor kontinentalne Evrope dominirajućim klubovima sa ostrva

Rejtinzi utakmica Lige šampiona iz ranijih sezona pokazali su da je ovo takmičenje i te kako relevantno za sve one koji vole fudbal u Srbiji jer je prenose utakmica prosečno pratilo preko milion gledalaca iako Srbija godinama nema svog predstavnika u elitnom društvu. Dok Partizan i Borac budu pokušavali da zaoru što dublju brazdu u utešnom UEFA kupu, najbolji će klubovi Evrope preoravati najveće stadione u pokušaju da dobace što dalje u takmičenju koje donosi novac, slavu i prestiž. Za to vreme srpski će konzument fudbala moći da se kladi na rezultate, gleda prenose i po tome će biti ravnopravan sa svim građanima kontinenta. Pored radosti koje donosi „poklonicima fudbala“ i velike industrije koju u biti predstavlja, Liga šampiona još uvek ima i te kako važnu rezultatsku komponentu. Ove će se sezone svi upinjati da prekinu dominaciju klubova iz Engleske koji poslednjih sezona dominiraju u toj meri da se po tri kluba nađu u samoj završnici. Prevlast prebogatih ostrvskih klubova, velike četvorke – Mančestera, Liverpula, Čelzija i Arsenala, pokušaće da zaustave ponajviše španski velikani Barselona i Real, osokoljeni italijanski Inter i uvek prisutni minhenski Bajern. Biće posebno zanimljivo kako će igrati Real koji se stabilizovao poslednje dve godine u španskom prvenstvu i čini se da će ove godine baciti sve karte na osvajanje evropske titule. Iznenađenja su uvek moguća i biće ih i ove sezone, ali je teško verovati da će još neko (možda Juventus) moći da uradi nešto više u konkurenciji pobrojanih klubova. Ako bismo tipovali na moguća iznenađenja, to bi mogao da bude peterburški Zenit, silno bogat i pojačan, sa Dikom Advokatom na klupi i ukoliko bude uspeo da „prođe grupu“ i zadrži formu u periodu kada je u Rusiji pauza između dva šampionata, možda uđe u osam najboljih. S druge strane, ova sezona biće karakteristična i po tome što su u igri dva kluba iz Rumunije, Steaua i Kluž, šampion Belorusije Bate Borisov i superiznenađenje iz kvalifikacija Anortozis sa Kipra koji je izbacio skupi atinski Olimpijakos. Teško je verovati da će ovi klubovi biti više od ikebane u ovom takmičenju, ali je dobro što pored standardnih ukrajinskih Dinama i Šaktara „ne-zapad“ Evrope ima toliko predstavnika. Pored njih, egzotiku predstavljaju i danski Alborg i švajcarski Bazel, koji po tradiciji i još više po budžetu nikako ne mogu da se mere sa klubovima iz „velikih liga“. I ranijih sezona su klubovi sa „ne-zapada“ imali svoju rolu u Ligi šampiona ali se razlika u budžetu redovno materijalizovala i u razlici u rezultatu.

O novcu razmišljaju svi u Evropi, pa to ide i dotle da se razmišlja o uvođenju neke vrste ograničenih plata u fudbalu, po ugledu na NBA salary cap, što zapravo govori da bi u budućnosti Liga šampiona mogla da bude mesto gde će snagu odmeravati najbolji i najbogatiji klubovi u Evropi a na uštrb nacionalnih prvenstava. To su samo naznake, ali će do takvog oblika proći dosta vremena, dokle god domaći navijači budu zahtevali od vlasnika klubova da osvajaju na terenu domaća prvenstva. Sukob industrijskog i takmičarskog motiva nećemo gledati na terenu direktno. Bićemo zaneseni ritmom, trčanjem i požrtvovanjem igrača, dok se u ložama budu donosile odluke.