Letnja priča ili nešto više

Uprkos masovnim protestima muzičara i ostalih umetnika iz čitave zapadne hemisfere, zgražavanju medija, oštroj kritici pojedinih političara i akcijama opozicije u Rusiji, okružni sud u Moskvi osudio je prošlog petka tri članice pank benda Pussy Riot na po dve godine robije u radnom logoru. Ako viši sud ne bude uvažio žalbu advokata, to je cena koju će Marija Aljohina (24), Nadežda Tolokonikova (22) i Jekatarina Samucevič (29) morati da plate, zato što su u februaru ove godine u oltaru Crkve Hrista Spasa u Moskvi održale pank-moleban u kome, kratko rečeno, pozivaju Devicu Mariju da otera Vladimira Putina i rugaju se ruskom patrijarhu Kirilu, koji je pak pozvao pobožni narod da se svrsta uz Putina. Performans je snimljen i postavljen na internet, mlade pankerke su uhapšene, ali je pravu letnju buru izazvao tek početak suđenja 30. jula.

Optužnica je sužena na „vandalizam zbog verske mržnje“ i ni rečju se ne upušta u političku pozadinu performansa usmerenog protiv Vladimira Putina. U medijski podgrejanoj atmosferi u kojoj vernici, ne samo pravoslavni, traže da se veštice zbog blasfemije spale na lomači, a borci za ljudska i druga prava da se „umetnice“ smesta puste na slobodu, jer je reč o procesu protiv slobode govora i izražavanja, i jedni i drugi su nezadovoljni zbog „isuviše blage“, odnosno „skandalozno stroge“ presude.

Predsednik Putin dao je pre izricanja presude signal da bi sud trebalo da bude blag i nagovestio time da bi mogao da pomiluje optuženice koje su u međuvremenu stekle svetsku slavu. Na predlog advokata da uzmu u obzir tu mogućnost, tri pankerke su navodno poručile Putinu da „ide dođavola sa svojim pomilovanjem“. Tužilaštvo je povelo istragu i protiv još dve za sada neidentifikovane osobe, koje su snimile sporni pank-moleban, te se smatraju saučesnicima u počinjenju „krivičnog dela“, za koje kritičari smatraju da je zapravo samo „prekršaj“.

Izveštači iz Rusije podsećaju da skoro čitave tri decenije nijedan umetnik zbog svog rada nije osuđen na robiju niti u sovjetskim niti u ruskim zatvorima, te de je u slučaju Pussy Riot sudija Marina Sirova napravila presedan. Ruska umetnička scena se uzburkala: izložba u kulturnom centru Artplay u Moskvi, „festivali kulture“ ispred sudnice, bezbrojna umetnička dela posvećena članicama benda. Nema nikakvih naznaka da je upozorenje ruskog pravosuđa da „politička umetnost“ može da dovede i do zatvorske kazne delovala zastrašujuće na rusku umetničku scenu, naprotiv.

Iako većina zapadnih medija smatra da je slučaj doveo do „polarizacije“ Rusije, te da je „autoritativni, nedemokratski“ režim stvorio nove ikone „demokratske opozicije“, čini se da slučaj Pussy Riot ne može ni na unutrašnjem a kamoli na spoljnom planu da oslabi položaj predsednika Rusije. U konzervativnoj Rusiji sa bendom većina ne može da se identifikuje, a svakako se na ovu letnju priču niko neće ni osvrnuti, kada se sa Putinom bude pregovaralo o logističkoj podršci prilikom povlačenja NATO trupa iz Avganistana, svetskoj ceni nafte i gasa, raketnim štitovima i razoružavanju, intervenciji u Siriji…