»Laste« na proleće

Sredinom oktobra iz pančevačke fabrike aviona Utva, natovaren na šleper, isporučen je na batajnički aerodrom belo-plavo-crveni avion „lasta“ sa evidencijskim brojem 54201 na repu. Bez fanfara, kamera, bliceva, izjava manje ili više zaslužnih, bio je to trenutak kada je srpska vojna avijacija, posle dužeg vremena, dobila prvi novoproizvedeni vazduhoplov. Gledano u kontinuitetu sa RViPVO nekadašnjih državama, „lasta“ je prvi avion „ispod čekića“ za domaće vazduhoplovstvo posle bezmalo dve decenije – poslednji „super galebovi“ isporučeni su iz mostarskog Sokola neposredno pred raspad SFRJ.

Prošlog petka, 9. decembra, pred kamerama vojnog Medija centra Odbrana, komandant ViPVO brigadni general Ranko Živak predstavio je „lastu“, tačnije prvi tzv. serijski primerak za srpsko vazduhoplovstvo – posle dva proizvedena prototipa i 20 primeraka isporučenih Iraku. Za razliku od iračkih primeraka, domaće „lasta“ imaju savremeniju elektronsku opremu, što ih barem po osećaju za studenta-pilota približava modernim višenamenskim avionima. „Avion je veoma kvalitetan po najbitnijim elementima osnovne pilotaže i prilikom opitovanja u Tehničkom opitnom centru pokazao se kao ‘pitom’ u ključnim režimima leta koji mogu predstavljati izazov za najmlađe pilote. Takođe, kabina aviona je osavremenjena sa modernim višefunkcionalnim digitalnim pokazivačima (MFD), koji će unaprediti nekadašnji sistem prikaza osnovnih letnih informacija i poslužiti kao efikasan prelaz ka budućim modernijim letelicama koje nameravamo da nabavimo“, kaže general Živak, inače i sam opitni pilot koji je leteo „lastu“, i dodaje da će do kraja 2012. biti isporučeno svih 15 naručenih aviona.

„Lasta“ je jednomotorni avion za osnovnu obuku pilota, sa sedištima postavljenim jedno iza drugog (kao u borbenom avionu), metalne je konstrukcije. Maksimalna brzina je 340 km/h, a po potrebi – na irački zahtev koji je ostavljen kao opcija i za srpske avione – može poneti kontejnere sa mitraljezima, raketna zrna kalibra 57mm ili dve bombe od po 100 kg.

Zbog – za srpske uslove čak i ne toliko neočekivanog – produžavanja prvobitno planiranih rokova isporuke domaćem vazduhoplovstvu, „laste“ sa srpskim oznakama na krilima poleteće ipak negde pred proleće – sasvim u skladu sa imenom aviona – i to u godini u kojoj srpsko vojno vazduhoplovstvo obeležava vek svog postojanja, simbolično ili ne. Novi avioni nesporno će nekim „novim klincima“ (i klincezama) dati savremenija i kvalitetnija osnovna znanja veštine letenja. A dok ih oni stiču, državi i sistemu ostaje da odluči i pokuša da sprovede način na koji će ta osnovna znanja dalje usavršavati i koristiti.