Kraj jedne knjižarske ere

Početkom ovog meseca zatvorena je još jedna kultna beogradska knjižara, knjižara Stubova kultura na Trgu Republike. Otvorena je tačno pre četrnaest godina, februara 1998. godine, i od tada je bila jedan od simbola beogradskog kulturnog života. Iz Stubova su dali kratko obaveštenje za javnost u kom se objašnjava da su „drastično promenjene okolnosti poslovanja“ dovele do ovog poteza, a kasnije je u javnosti pojašnjeno da se to odnosi na kiriju od 4000 evra mesečno koju su plaćali vlasniku prostora, Kulturnom centru Beograda. Vlasnik Stubova kulture, aktuelni ministar kulture Predrag Marković, odbio je da komentariše zatvaranje knjižare, uz reči „Ne mešam privatno i poslovno“.

Praksa zatvaranja kultnih knjižara smeštenih u najstrožem centru grada, po kojima je Beograd bio poznat i prepoznatljiv, počela je 2000. godine, kada i proces privatizacije u izdavaštvu. Prvo je zatvorena knjižara Jugoslovenske knjige u prizemlju Palate „Albanije“. Na njenom mestu tada je otvorena parfimerija, a kasnije prodavnica sportske opreme. Usledilo je zatvaranje kultne „Kulture“ u Ulici Srpskih vladara, kao i znatan broj Prosvetinih, Bigzovih i Nolitovih knjižara. Neke od najreprezentativnijih Nolitovih knjižara u Beogradu, jedna na Terazijama, a druga na uglu Srpskih vladara i Resavske, pretvorene su u butik „Max Mara“, odnosno prodavnicu odeće „Zekstra“. Istina, u međuvremenu su otvorene i nove knjižare, kao npr. one iz knjižarskog lanca Delfi, Vulkan, Evrođunti i Laguna, ali to su knjižare drugačijeg tipa, koje oličavaju „duh vremena“, estetiku megamarketa i šoping molova. One tradicionalne, koje čine „duh mesta“, poput Stubova kulture, polako nestaju sa mape Beograda.