Korak ispred vremena

Telefon je u Srbiju stigao pre tačno 130 godina. Samo sedam godina posle Belovog pronalaska čudesne sprave pomoću koje se „govori na daleko“, 14. marta 1883. godine, u Beogradu je izgovoreno prvo istorijsko „alo“. Čovek koji je pokušao da za ovo korisno sredstvo zainteresuje stare Beograđane zvao se Panta Mihajlović, savetnik i drugar Nikole Tesle. Evo kako opisuje pokušaj uvođenja telefona u vojne redove:

„Dođem ja pokojnom Teši Nikoliću (ministru vojnom) i kažem:

– Ajde, bre, da počnemo nešto novo. Imaće vojska koristi. Da instaliram telefon, među kasarnama, ministarstvom, utvrđenjem, gde treba.

On me gleda, pa me odvede do prozora. Dole u dvorištu stajala su tri konjanika:

– Vidiš li ti ove?

– Vidim. Konjanici.

– E to ti je. Šta će mi taj tvoj telefon, kad ovi konjanici za tri minuta stignu do grada i jave šta treba? Kakav telefon…

Sutradan, u tri časa po podne, eto Teše. Stao pa gleda.

– Je li to telefon?

– Jeste – rekoh.

– Pa kako mu ide?

Rastumačih na preskok, ukratko. On ionako ništa nije razumeo.

– Pa dobro – reče meni ministar Teša – a ko to govori?

– Pa onaj na drugom kraju. U inženjerijskoj kasarni…

Teša se podiže, otvori vrata širom, pa dozva sve ostale oficire koji su bili po kancelarijama: – Gospodo, ajde da vidite čudo neviđeno: telefon.

Teša je odmah pozvao kralja Milana Obrenovića, koji je odmah sa vrata prepoznao novu napravu. Kralj Milan je odmah naredio da telefonom povežu sve kasarne u Srbiji, ali je već posle deset dana ministar Teša Nikolić obavestio Pantu da zbog smanjenja budžeta, od toga neće biti ništa.“

Ova anegdota samo je deo velike priče o privrednom i industrijskom razvoju Srbije od 19. veka do danas ispričane u monografiji Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji, koju je kompanija Simens izradila u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju iz Beograda.

Autori nedavno predstavljene monografije, prof. dr Predrag J. Marković, prof. dr Čedomir Antić i dr Danilo Šarenac, prikazali su detalje o prvoj javnoj termoelektrani na Dorćolu, prvoj hidrocentrali u Užicu, Vučju, Gamzigradu i Ivanjici, prvoj automatskoj telefonskoj centrali sa 1000 brojeva u Novom Sadu, električnim tramvajima iz 1923. godine, kao i osvetljenju Narodnog pozorišta u Beogradu 1898. godine, i druge projekte u kojima je Simens učestvovao sa svojim inovativnim tehnologijama.

„Simens nije bio samo pionir u tehnološkim inovacijama. Kompanija koja je već 125 godina prisutna u Srbiji sa najsavremenijom opremom kojom se znatno podsticao privredni rast zemlje neodvojivi je deo Srbije“, rekao je, prilikom predstavljanja monografije u beogradskom Medija centru Ivan Knežević, zamenik generalnog direktora Simensa d.o.o. Beograd.