Biće skoro izbora, čim je vlast rešila da se opošteni.
Ovde se poslednjih nedelja ponovo gnjezdi reč konkurs, umesto novogovorskih tendera, aukcija, licitacija, intervjua… Konkursom, navodno – a ne po partiokratskom ključu – zapošljavaće se direktori i upravni odbori javnih preduzeća.
Iskustva većine onih koji su se pre tri-četiri decenije zapošljavali „preko konkursa“ sumorno su jednolična. Na pedesetak, stotinak ili dve-tri stotine prijava sa biografijom, diplomom, uverenjima („regulisan vojni rok“ češće se traži od obećanja da kandidatkinja u narednih nekoliko godina neće ići na porodiljsko odsustvo) dolazilo je uvr’ glave nekoliko poziva na razgovor ili test za ulaz u „uži izbor“. Testovi su bili zabavni ali, kao i „intervjui“, uglavnom samo način da se konkursu nabaci maska nepristrasnog, dakle izbora stvarno najboljeg, a ne kandidata zbog koga je konkurs i raspisivan.
O sudbini kandidata odlučivali su često „kadrovi“ kojima je višestruko učešće na radnim akcijama priznato kao srednja, udarničke značke kao viša, a kursevi za traktoriste-padobrance kao visoka stručna sprema.
Današnji gledaoci državne, paradržavnih i svih ostalih televizija, čak i oni sa nešto dužim pamćenjem, uglavnom ne znaju da je nekada – uz odgovarajuće škole – presudan uslov za pojavljivanje na malom ekranu bio prethodno položen audio-vizuelni test. Prosto rečeno, izgled i govor na izvesnom stupnju pismenosti: to su morale da ispunjavaju čak i ljubavnice članova komisija za prijem. Poslednje ostatke tih prevaziđenih običaja rasturilo je Miloševićevo „rekonstruisanje redakcija“ 1987/88. godine: od tada do danas, broj padeža u srpskom jeziku govornih (elektronskih) medija opada obrnuto srazmerno umnožavanju i pokretljivosti akcenata, a dominantna intonacija svedena je na histeričnu i/ili bukačko-dramatičnu uverljivost.
Diogen je, kažu, usred bela dana hodao s upaljenom svetiljkom u ruci, tražeći čoveka. Konkurs nije mogao da raspiše: njegovi ondašnji sugrađani, Atinjani, državne funkcije delili su kockom, dok su za ozbiljne i odgovorne poslove čuvanja javnog reda ili vaspitanja dece držali – robove.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
