Ko smešta Galenici

Informacija da je račun Galenike dvanaest dana bio blokiran zbog duga od 60 miliona dinara, izazvala je lavinu loših vesti vezanih za poslovanje najveće srpske fabrike lekova. Urušavanju poslovnog ugleda ove kompanije, kako su izveštavali mediji protekle nedelje, nije doprineo samo dug od tih 600.000 evra, već i činjenica da je Galenika 2010. godinu završila sa gubitkom od 14 miliona evra (podsetimo, 2009. je završila „u plusu“ i to sa oko sedam miliona evra), kao i to da „direktor Nenad Ognjenović ima sedam pomoćnika, a da savetnike još niko nije uspeo da pobroji“. Da li ovakav razvoj događaja ima „viši cilj“ (Sindikati farmaceutske kompanije Galenika a.d. optužili su u ponedeljak mešetare i lobi grupe da vode kampanju protiv te kompanije kako bi joj snizili vrednost), nije poznato, tek četiri dana nakon prve loše vesti, direktor Galenike Nenad Ognjenović potvrdio je na konferenciji za novinare sve ove navode – i da je Galenika prošlu godinu završila sa pomenutim gubitkom, i da je u krizi podelio regrese od 80.000 dinara svim zaposlenima, i da ima sedam pomoćnika.

Kako je objasnio, dugovanja su nastala zbog kursne razlike, razlike u međunarodnim knjigovodstvenim standardima i troškovima kamata za kredit za izgradnju nove fabrike. Na te faktore, prema Ognjenovićevim rečima, rukovodstvo nije moglo da utiče, a onda je objasnio da je do blokade računa kompanije došlo jer je Rajfajzen banka aktivirala menice veledrogerije Velefarm i da su plate zaposlenima zbog toga isplaćene sa tri dana zakašnjenja. Ognjenović je potvrdio da je Galenika garant kredita veledrogerijama i dodao da to rade sve farmaceutske kompanije. Kako je objasnio, veledrogerije Galenici duguju oko 90 miliona evra, od čega najviše upravo Velefarm (oko 50 miliona evra) i dodao da su im isporučivali lekove i pored problema u naplati potraživanja jer nije bilo drugog načina, pošto Galenika nema svoju maloprodajnu mrežu.

Direktor Galenike je još rekao da su pomenuti regresi podeljeni jer je rukovodstvo želelo da tim potezom očuva standard zaposlenih imajući u vidu rast cena od 12 odsto, da prekobrojnog zapošljavanja nije bilo (150 novih radnika zaposleno je u novoj fabrici) i da pri zapošljavanju ceni znanje, ali i da je „živ čovek, pa nekada zaposli nekoga svoga“, iznoseći naoko idiličnu činjenicu da ima slučajeva da u Galenici rade po tri četiri generacije jedne porodice.

Uprkos svemu, Ognjenović je kazao da je prošle godine Galenika otplatila kredit za izgradnju nove fabrike u vrednosti od osam miliona evra i uložila 12 miliona evra u prateću opremu, kao i da trenutno raspolaže sa lekovima ukupne vrednosti od oko 30 miliona evra, što je, kako je kazao, garancija za stabilno snabdevanje tržišta.

Direktor Galenike je tom prilikom još istakao da oko 20 odsto svih prepisanih recepata u Srbiji na godišnjem nivou čine upravo lekovi te kompanije i izrazio sumnju da možda nekome odgovara da se ti lekovi ne nađu na tržištu kako bi se uvozili po znatno višim cenama. Na dan pisanja ovog teksta (utorak) „Kurir“ je objavio tvrdnje da su „hrvatske kompanije angažovale jednog od najvećih srpskih tajkuna da za što manje para za njih preuzme Galeniku“, ali da pre toga ima zadatak da obezvredi firmu i smeni rukovodstvo srpskog proizvođača. Anonimni izvor u tekstu otkriva plan, ali ne i ime osobe koja, navodno, ima zadatak da obezvredi Galeniku.

Sada je na redu država. Bar se to od nje očekuje. Ukoliko državni organi pod hitno ne preduzmu nešto po pitanju situacije na tržištu lekova, Reprezentativni sindikati Galenike a.d. najavili su u ponedeljak da će pozvati ostale sindikate iz farmaceutske industrije Srbije na zajedničku akciju.