Kasacija

Uz veliko uzbuđenje zbog izbora sudija, vratiše se ovde u upotrebu dve zaboravljene reči: kasacija i apelacija. Čuli ste za njih, pominju se u Domanovićevom opisu suđenja Kraljeviću Marku kad se, ono, po drugi put, pojavio među Srbima: „Da vidim šta rade dole oni moji slepci!“

Nevolje počinju već posle pitanja: „Oj, boga ti, neznani junače, čij’ su ovo prebijeli dvori…“ Čuvši za nasilje i jezik mržnje, načelnik sreski posla pisara, žandare i, depešom, raspis po celoj Srbiji, pa se, kad dovedoše okovana Marka, bojažljivo i promuklo nakašlja: „Vodite ga sad u zatvor!“

„Stvar je, naravno, dalje išla svojim pravilnim tokom. Sud je određivao pretrese, pozivao svedoke, činio suočenja. Državni tužilac, razume se, tražio je da se Marko osudi na smrt; Markov advokat, opet, vatreno dokazuje da je Marko nevin i traži da se pusti u slobodu. Marka izvode na suđenje, saslušavaju, vraćaju opet natrag u zatvor…

Naposletku sud donese presudu u kojoj, imajući u vidu zasluge Markove za srpstvo i mnoge olakšavajuće okolnosti, osudi Marka na smrt i da plati odštete i sve parnične troškove.

Stvar ode apelaciji, i ona smrtnu kaznu zameni večitom robijom, jer uze Markove krivice kao delo političke prirode, a kasacija nađe nepravilnosti i vrati akta sudu tražeći da se još neki svedoci ispitaju i zakunu.

Dve godine je tako trajala ta sudska procedura, i naposletku i kasacija osnaži preinačenu presudu kojom se Marko osuđuje na deset godina robije u teškom okovu, a da plati sve krivične i sudske troškove, ali ne kao politički krivac, jer je dokazano da ne pripada nijednoj političkoj partiji…

Kako se sudski i krivični troškovi nisu iz čega drugog imali naplatiti, to se javnom licitacijom odredi prodaja Markova Šarca, odela i oružja. Oružje i odelo odmah otkupi država na veresiju za muzej, a Šarca kupi tramvajsko društvo za gotove pare.“