Jelko Kacin

Prošle nedelje, Jelko Kacin podržao je inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadića da Skupština Srbije usvoji rezoluciju kojom se osuđuje zločin u Srebrenici. Istovremeno, kritikovao je ideju da bude usvojena i druga rezolucija, koja osuđuje zločine nad Srbima, uz obrazloženje da bi to „donekle relativizovalo i oslabilo poruku kojom želi da osudi počinjeni genocid u Srebrenici“.

Osnovni podaci: Jelko Kacin je rođen 26. novembra 1955. u Celju, Slovenija. Diplomirao (1981) na Fakultetu za odbranu, na temu „Žene u oružanim snagama“. Potom je pisao članke za reviju „Odbrana“. Između ostalog, 1986. napisao je svoju najpopularniji knjigu Moderni avioni i helikopteri.

Politička karijera: Počeo je kao činovnik u opštini Kranj. Nakon prvih demokratskih izbora 1990. postao je zamenik ministra odbrane Janeza Janše. Godine 1991, kao član Demokratskog saveza Slovenije, postao je ministar za informisanje i tada formira Slovenačku novinsku agenciju. U vreme slovenačke secesije vodio je medijski rat za nezavisnost sa dnevnim konferencijama za novinare. Upućeni kažu da je njegov doprinos slovenačkoj samostalnosti, kao vođe propagande, veći nego li Janše i njegovih teritorijalaca. U srpskoj štampi nazvan je „načelnik štaba“ najefikasnije ratne propagande na ovim prostorima („Blitz Krieg“ za deset dana). Kacin je kasnije priznao da je proračunato iznosio laži o akcijama JNA kako bi pridobio naklonost svetske javnosti.

Nakon raspada Demokratskog saveza Slovenije pridružuje se Bavčarevoj Demokratskoj stranci (koja se 1994. ujedinila sa Liberalno demokratskom strankom). Na predsedničkim izborima 1992. neuspešno se kandidovao. Ali je zato u martu 1994. uspeo da smeni Janeza Janšu na mestu ministra odbrane i da u ministarskoj fotelji ostane do 1997.

Između 2000. i 2004. bio je na čelu Komiteta za inostrane poslove Narodne skupštine. Jedan je od prvih slovenačkih posmatrača u Evropskom parlamentu, a 2004. godine izabran je za evroposlanika u parlamentarnoj grupi liberala i demokrata. Po drugi put je izabran u Evropski parlament (7. juna 2009) u Grupi Alijanse liberala i demokrata za Evropu. U EP-u je izvestilac za Srbiju, koji treba da obaveštava EP o napretku Srbije u približavanju Evropi.

Bio je predsednik Liberalne demokratije Slovenije od 15. oktobra 2005. do 30. juna 2007.

Oženjen je, otac dva sina, i sa suprugom Andrejom živi u mestu Besnica kod Kranja.

Kako ga vide: Važi za prepoznatljivog i dobrog poznavaoca slovenačke politike koji svoja mišljenja brani racionalnim argumentima. Prijatelji ga znaju kao biciklistu, ribolovca, ronioca i aeromaketara, kao zagriženog sportskog radnika u vaterpolu.

Po čemu je prvi: Učesnik je prve „tuče“ u istoriji slovenačkog parlamenta. Između 1996. i 2000. bio je izabran za poslanika na listi LDS-a. Bio je između dva mandata predsednik Odbora za međunarodne odnose. U to vreme nije se uvek ponašao parlamentarno i diplomatski. Tako je 16. oktobra 1998, u toku polemike sa Ivom Hvalicom naseo na njegovu provokaciju i udario ga novinama.

Da li se meša u unutrašnje stvari Srbije: Na česte optužbe da se meša, Kacin odgovara odrečno: „Nisam se umešao, jer sam samo odgovarao na pitanja medija.“

Kada je Kacin pohvalio kao „istorijski događaj“ to što je u sedištu EP-a „prvi put“ punopravno istaknuta zastava „nezavisnog Kosova“, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je da će vlada zatražiti Kacinovo smenjivanje jer nema izbalansiran i uravnotežen pristup prema Srbiji.

Na Đelićevu izjavu Kacin je odgovorio u svom karakterističnom stilu opaskom da „srpski ministar nije nadležan ni za srpsku skupštinu, a kamoli za Evropski parlament“.

Provokacije: Kacin je stanje u Srbiji nazivao „neurotičnim“, a srpske političare kukavicama, jer nemaju hrabrosti da kažu da će na Balkanu nastati međunarodno priznata država Kosovo.

Nezavisnost Kosova: „Slovenija je 1991. postala nezavisna i Srbiji je trebalo osam godina da je prizna. Pitanje je kada će Srbija priznati Kosovo i uspostaviti dobrosusedsku saradnju sa Kosovom, jer veliki broj Srba živi tamo i za njihovo dobro trebalo bi razvijati dobrosusedske odnose.“

Saveti Srbima: „Opšte je poznato da je Srbija uvek donosila odluke na vlastitu štetu.“ Zato je izvestilac Evropskog parlamenta savetovao Srbe da „sruše zidove u svojim glavama“, jer „onima koji se drže prošlosti prazne su glave“.