Inkluzivno

Inkluzija (uključivanje) se u našoj javnoj komunikaciji povezuje sa poboljšanjem položaja manjina (Srbija predsedava Dekadi inkluzija Roma 2005–2015).

Često se odnosi na uključivanje dece u nastavni proces (imaju pravo da pitaju nastavnika), na prihvatanje različitih stilova i tempa učenja, na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama, na prihvatanje različitosti kao normalne pojave i izlaženje u susret potrebama svih. Izraz se često koristi i kada se govori o pravima hendikepiranih, marginalnih grupa, LGBT populacije.

Nekad je dominirala integracija, sad vlada inkluzija, navodno širi i aktivniji pojam, koji označava prihvatanje nekoga kao punopravnog člana društva, ali i ponašanje sredine u skladu s tim. Postoje i organizacije za promociju inkluzivnog društva.

To je novi dežurni pojam za svaku priliku i nepriliku – nova ideološka raskrsnica: tradicionalno je saborno, a moderno je inkluzivno. Karzai je, međutim, nedavno govorio o inkluziji nezadovoljnih Avganistanaca koji nisu pripadnici Al kaide: traži da se sazove džirga, sabor. Radi inkluzije. Talibani traže da prvo odu stranci, to jest njihovu ekskluziju, isključenje, antonim reči inkluzija.

Ta engleska reč francuskog porekla, kod nas se, inače, počela pojavljivati u izveštajima, proklamacijama, u akcijama kompanija, cenovnicima („porez uključen“), a naročito u takozvanim aplikacijama za donacije, baš u periodu kada su duh vremena grubo obeležavale reči suprotnog značenja: segregacija i ekskluzija – kada su se počeli umnožavati ekskluzivni restorani, ekskluzivne radnje, ekskluzivne škole i ekskluzivne lokacije; a po rastu gradskih slamova lako se moglo uočiti da se pojačava nacionalna i socijalna segregacija (odvajanje, separacija).

No, tu antonimiju (suprotnost značenja) ideolozi nove klase lako će razjasniti u ekskluzivnim intervjuima.