Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Inkluzija (uključivanje) se u našoj javnoj komunikaciji povezuje sa poboljšanjem položaja manjina (Srbija predsedava Dekadi inkluzija Roma 2005–2015).
Često se odnosi na uključivanje dece u nastavni proces (imaju pravo da pitaju nastavnika), na prihvatanje različitih stilova i tempa učenja, na obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u redovnim školama, na prihvatanje različitosti kao normalne pojave i izlaženje u susret potrebama svih. Izraz se često koristi i kada se govori o pravima hendikepiranih, marginalnih grupa, LGBT populacije.
Nekad je dominirala integracija, sad vlada inkluzija, navodno širi i aktivniji pojam, koji označava prihvatanje nekoga kao punopravnog člana društva, ali i ponašanje sredine u skladu s tim. Postoje i organizacije za promociju inkluzivnog društva.
To je novi dežurni pojam za svaku priliku i nepriliku – nova ideološka raskrsnica: tradicionalno je saborno, a moderno je inkluzivno. Karzai je, međutim, nedavno govorio o inkluziji nezadovoljnih Avganistanaca koji nisu pripadnici Al kaide: traži da se sazove džirga, sabor. Radi inkluzije. Talibani traže da prvo odu stranci, to jest njihovu ekskluziju, isključenje, antonim reči inkluzija.
Ta engleska reč francuskog porekla, kod nas se, inače, počela pojavljivati u izveštajima, proklamacijama, u akcijama kompanija, cenovnicima („porez uključen“), a naročito u takozvanim aplikacijama za donacije, baš u periodu kada su duh vremena grubo obeležavale reči suprotnog značenja: segregacija i ekskluzija – kada su se počeli umnožavati ekskluzivni restorani, ekskluzivne radnje, ekskluzivne škole i ekskluzivne lokacije; a po rastu gradskih slamova lako se moglo uočiti da se pojačava nacionalna i socijalna segregacija (odvajanje, separacija).
No, tu antonimiju (suprotnost značenja) ideolozi nove klase lako će razjasniti u ekskluzivnim intervjuima.
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
