Ideje o selidbi

Jednom davno, u anketi na temu „Šta ćete uraditi kada se ratovi završe?“ odgovorio sam da ću otići. Ratovi su se završili ali se nije „ovo“ završilo pa sam još ovde.

Ipak, u poslednje vreme često uz pomoć karte sveta putujem. Nije, međutim, dovoljna karta – potrebno je i nešto znati o tome gde otići. Na primer, nešto o: klimi, gustini naseljenosti, jeziku, običajima i pre svega – bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika. Ovo poslednje je veoma važno. Da možeš da izračunaš koliko bi vremena mogao tamo da proživiš ako bi sve što si stekao – stan, auto, 13 plata i sl. – pretvorio u valutu zemlje koju si izabrao.

U dilemi sam između Sri Lanke i Madagaskara. Artur Klark je izabrao Sri

Lanku (bivši Cejlon) ne samo zbog budizma, klime i prirode nego verovatno i zbog toga što je na Sri Lanki sasvim dovoljno manje od deset dolara dnevno da bi se udobno živelo. Ako kupiš kolibu – i manje. Tamo je svojevremeno otišla koleginica sa kojom smo radili akciju „Sve predsednikove bebe“.

Ni Madagaskar nije loš. Ako bi se prijatelji organizovali, mogli bismo da osnujemo i neko srpsko selo na ovom čudnom ostrvu. Pre mnogo godina javio mi se jedan Etiopljanin sa idejom da osnuje Radio B92 u Adis Abebi. Odbio sam tu ideju privremeno – dok se ne pomire Etiopljani i Eritrejci. Bilo bi krajnje nezgodno da se umešam u ovaj sukob. Madagaskar je, međutim, dovoljno daleko, a opet blizu Adis Abebe. To bi bila zgodna odskočna daska.

Kad se umorim od putovanja i naseljavanja „belog sveta“, pokušavam da nađem neko mesto u susedstvu. Na primer: Deliblatska peščara. Sasvim neiskorišćen prostor. Kombinacija svega i svačega: šuma, peščara, stepa, sa sve močvarama i rekama u susedstvu. Pravo „Tajanstveno ostrvo“ Žila Verna. Ptice, divlje svinje, pečurke, ostaci carevine… Samo se nadam da neće da otkriju neku naftu.

A možda bi vredelo pokušati naseliti Ratno ostrvo. Napraviti neku vrstu kulturno-agrarnog kombinata. Poseban žiro-račun i adresa. Upravni odbor koji bi se sastajao jednom godišnje na prežderavanju i kupanju. Zaštita prirode i društva. Podizanje dece. Ploveća biblioteka i bioskop. Pripitomljavanje kečiga. Muzika strogo ograničene jačine. Obavezno izuvanje i ekološka ravnoteža.

Da li vam ovaj projekat izgleda privlačno? Kome da se sa tom idejom obratim? Dinkiću, Labusu ili Londonskom klubu? Kako bi na ovo reagovao DOS a kako DSS? Da li su Srbi „vodeni narod“? Da li bi ovakvo spuštanje na vodu značilo gubitak nacionalnog interesa? Šta bi u vezi s tim uradio Haški tribunal? Da li je prethodno potrebno doneti poseban zakon? Na primer: kao način borbe protiv lovokradica? Ako ovde ne možeš nikome suditi zbog ubijanja, uništavanja svega i svačega, možda bi Hag bio dobro rešenje. Bilo bi sjajno zapatiti na Ratnom ostrvu labudove, čaplje i rode. Ali kako to uraditi kad se Srbijom slobodno šeta tako veliki broj manijaka sa puškama i bombama? Dok se taj problem ne reši, ne verujem da će labudovi da se vrate u ozbiljnijem broju.

Šta da radim kad je sve tako povezano. Možda ću, ipak, morati da pređem na tačku jedan pre nego što se steknu uslovi za tačku dva.