Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
U širem smislu, istorija himne spada u novogovor, jer te „muzičke patriotske tvorevine koje prizivaju i slave istoriju, tradicije i borbe naroda“ istorijski nastaju tek juče, tj. u Evropi XIX veka.
Najstarijom se smatra holandska, napisana između 1568. i 1572. godine – koja službeno postaje himna tek 1932. Reči japanske himne potiču iz Hejan perioda (794–1185) ali su uglazbljene tek 1880. Bog čuva kralja/kraljicu Ujedinjenog kraljevstva prvi put je izvedena 1745, španski Kraljevski marš 1770, danska himna postoji od 1780, a francuska Marseljeza zvanično od 1795.
Zanimljivo, ali Srbija je bila prva istočnoevropska zemlja koja je imala himnu: Dositejevu Vostani Serbie, još na početku Prvog srpskog ustanka, 1804.
Himna se određuje Ustavom, zakonom ili običajno, po tradiciji. Većina postojećih su marševi ili himne, tj. pesme kojima se slavi i obožava neko/nešto; latinoameričke zemlje sklonije su stilu operskih i operetskih himni.
Himne se javno izvode na nacionalnim svečanostima i međunarodnim sportskim takmičenjima – za pobednike na kraju ili pred susret dve nacionalne sportske ekipe. U nekim zemljama kao „vežba iz patriotizma“ obavezno je svakodnevno izvođenje himne pred početak školske nastave, u drugim čak i pred predstave u pozorištu ili film u bioskopu, na početku i na kraju emitovanja radio i televizijskog programa, u izviđačkim kampovima, uz podizanje zastave u vojsci ili na nekadašnjim omladinskim radnim akcijama…
Etikecija nalaže da se svoja ili tuđa himna sluša stojeći; sve ostalo je – ako izuzmemo diplomatski protokol i odavanje počasti – tek patetična igrarija. Patetična: jadna, to jest.
Sad smo došli do srpskog himničnog novogovora. Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Siniša Mihajlović, izbacio je iz tima Adema Ljajića – zato što nije pevao himnu. Ispostavilo se da je Mihajlović, tj. Fudbalski savez Srbije, organizacija širom sveta poznata po časti, poštenju, ugledu i pameti, igračima nametnuo nekakav ugovor o ponašanju po kom su dužni da Bože pravde pevaju kao da su školski hor, a ne fudbaleri. Adem Ljajić iz ličnih razloga nije otpevao domaći zadatak iz patriotizma, pa neće za reprezentaciju ni fudbal igrati.
Pre nego što FSS počne da hapsi nepatriotsku publiku, možda bi tu propalu firmu ipak valjalo zatvoriti.
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
