Harmonija sa neba

Mali je broj onih koji su na ovogodišnjem BEMUS-u ravnodušno slušali delove iz Simfonije harmonije nebeskog otkrovenja, u izvođenju ženskog akademskog hora Kolegijum muzikum, a pod rukovodstvom Darinke Matić Marović i sa solistkinjom Snežanom Savičić, čija nam je interpretacija upravo na najbolji mogući način približila smisao naslova ovog dela. Zvuci koje smo tom prilikom čuli, istovremeno su nam otkrili atmosferu života jedne „izumrle“ civilizacije od pre nekoliko vekova, ali i jedan moderan svet, izgrađen na arhetipskim modelima, koji se u mnogo čemu udaljio od prvobitne zamisli svoga Tvorca. Ako se tome doda podatak da je ovo delo nastalo pre devet vekova, iz pera igumanije Hildegard fon Bingen, o čijem se životu i radu iz neobjašnjivih razloga do pre par decenija znalo vrlo malo a za kojom trenutno u Evropi vlada prava pomama, dobijamo svojevrsnu muzičku lektiru obaveznu za sve koji znaju da uživaju u nebeskim harmonijama, verovali oni u istinitost njihovog nastanka ili ne.

A životna priča Hildegard fon Bingen zaslužuje posebnu pažnju. Rođena je krajem 11. veka u veoma bogatoj i uglednoj nemačkoj porodici. Već u trećoj godini života, tokom teške i iscrpne bolesti, doživljava božansko prosvetljenje, što navodi njene roditelje da je pošalju na lečenje u manastir benediktinskog reda. Međutim, i nakon ozdravljenja, Hildegard ostaje u manastiru, gde je učila Psaltir, himne, monaško pojanje, a u 15. godini postaje monahinja. Narednih godina, posvećuje se humanitarnom radu, lečeći ljude koji su, u ono vreme, u manastirima tražili isceljenje od raznih bolesti. Preokret nastaje u njenim ranim četrdesetim godinama kada, kako je zapisano, Hildegard ponovo doživljava prosvetljenje. Glas koji je čula sa Nebesa pozvao ju je da govori i zapisuje svoje vizije. Tada nastaju dela koja danas zauzimaju posebno mesto u istoriji muzike, a Hildegard fon Bingen čine prvom ženom kompozitorom u Evropi.

Iako se smatra edukativnom kompozicijom čiji je cilj da ljude učini boljim, „Ordo Virtutum“ (Red vrlina), jedno od njenih prvih dela, zapravo je religiozno-mistična drama, obojena narodnim melosom, u kojoj je opisana borba Boga i đavola. Interesantno je da je svaka pojava đavola u drami obojena zveketom teških lanaca, dok su božjim anđelima dodeljene melodije širokih kolorita, čime je u dramu unesena i didaktička poruka o pobedi dobra nad zlim. Istražujući njene vizije, beogradski teatar Omen predstavio je, pre nešto više od godinu dana, svoje viđenje kraja sveta. Rađen kao koreodrama, njihov „Red vrlina“ zapravo je vizualizacija slika o haotičnom stanju u svetu koje će dovesti do kataklizme, a u kojem su odnosi među polovima sve teži, unutrašnji sukobi u ljudima sve češći, ženska seksualnost sve otvorenija, a zver se ponovo budi i ustaje iz mora…

Symphonia armoniae caelestium revelationum predstavlja centralno delo u stvaralaštvu ove igumanije, koje danas među evropskim izvođačima doživljava pravu „renesansu“. U ovom delu, nastalom negde u vreme rascepa do tada celovite Pravoslavne crkve, Hildegard otkriva svoju pripadnost latinskoj pesmi, ali nam istovremeno pruža sazvučja koja podsećaju na neke od najlepših vizantijskih napeva. „Symphonia“ se sastoji od sedamdesetak hijerarhijski uređenih pevanja i pesama, u kojima se već na prvi pogled vidi da ona nije bila učeni muzičar (jer su melodije lišene svih muzičkih uticaja tog vremena), već da je njen izvor upravo u božanskom prosvetljenju. Hildegard ostaje dosledna molitvama i tradiciji benediktinskog reda utemeljenoj u kultu Device, kao i svih potonjih svetiteljki, ukazujući nam da se ženska seksualnost bazira upravo na suprotnostima između čulne, prolazne ženske lepote oličene u Evi i nadzemaljske, neprolazne devičanske lepote otelotvorene u Djevi Mariji.