Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Gledano s visine, Evropa je tek privezak, poluostrvce na zapadnom kraju Azije.
U najstarijoj evropskoj, dakle grčkoj mitologiji, Evropa je jedna od tri hiljade nimfi poznatih i pod opštim nazivom Okeanide jer su kćeri Okeana i Tetide. U kasnijem mitu, Evropa je feničanska – azijska – princeza koju je Zevs pretvoren u bika zaveo i odneo na Krit, gde je rodila Minosa, Radamanta i Sarpedona, vladare koji su zbog svoje pravičnosti u Podzemlju sudili senima pokojnika.
Za Homera je Evropa mitska kraljica Krita, a kao naziv teritorije – najpre za kontinentalnu Grčku, potom i za krajeve severno od nje, Evropa se pojavljuje tek oko 500. godine pre n.e. Svet je u to vreme bio podeljen na Evropu – na sever i zapad do mitske Hiperboreje, zemlje srećnih naroda iz kojih stiže ćilibar, i Kalajnih ostrva (današnja Velika Britanija i Irska), a osim nje, tu oko Mediterana nalaze se još Libija – današnja severna Afrika, i Azija – najvećim delom današnja Turska i Bliski istok. Središte sveta bilo je, kao što mu ime kaže, Sredozemno more oko kog ljudi žive, kako je zapazio Platon, „kao žabe oko bare“.
Pridevi „evropski“ ili „zapadnoevropski“ koriste se danas gotovo kao sinonimi za politička uređenja zasnovana na principima demokratije kao podele zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, jednakosti građana i univerzalnosti zakona, i kulture zasnovane na individualnim vrednostima i inicijativi. Koreni takvih političkih sistema traže se i nalaze u tradiciji stare Grčke, nasuprot „azijskoj“ tradiciji samovlašća i despotije. Kako god bilo i koliko god stvarna bila, ta razlika je tokom istorije uticala na formiranje onog što danas nazivamo Evropom, a njeni sukobi i nerazumevanje s Azijom i danas traju.
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
