Dokazano prisustvo vode

Prošle nedelje su najzad objavljeni rezultati misije „bombardovanja“ Meseca. Kako je saopštila američka Nacionalna administracija za svemir i astronautiku, NASA, analize pokazuju da na Zemljinom satelitu ima vode i to – u priličnoj količini. Mada amaterski snimci „bombardovanja“ nisu pokazivali ništa naročito, NASA snimci udara dve letelice u Mesečevu površinu pokazuju da je misija LCROSS (Lunar Crater Observation and Sensing Satellite) potpuno uspela.

Ranije, u spektakularno najavljenom bombardovanju, 9. oktobra ove godine, dva američka leteća objekta uspela su da, pri brzini dvostruko većoj od brzine metka, pogode 100 kilometara širok krater Kabeus, na Južnom polu Meseca. Njihov cilj je bio da pri tom izuzetno snažnom udaru, uporedivom sa eksplozijom 1,5 tona TNT-a, podignu oblak prašine kako bi se potonjim snimanjem ustanovilo ima li u njemu molekula vode.

Umesto da u večito mračne kratere kakav je Kabeus šalje sonde i bušilice koje bi ispitale ima li u njemu večitog leda, NASA ga je bombardovala, a potom snimila udar raznim vrstama kamera. Oni su uspeli da u podignutoj Mesečevoj „prašini“ registruju više od 100 kilograma vode. „Nismo našli malo vode, našli smo znatnu količinu“, rekao je Entoni Kolapret, rukovodilac LCROSS misije, a njegove kolege su potvrdile da se voda podigla iz 20 do 30 metara širokog kratera koji su projektili napravili u Kabeusu.

Da bi se načinila tolika jama, NASA je sredinom juna ove godine ka Mesecu lansirala raketu Atlas koja je ponela tri broda – jedan je Kentaur, drugi je sonda LCROSS, a treći je desetinu puta skuplji LRO (Lunar Reconnaissance Orbiter) koji se odvojio od broda da bi zauzeo polarnu orbitu gde na samo 50 km kruži oko Meseca i snima šta se dole dešava, što će nastaviti u narednih pet godina.

Kako bi postigli dovoljnu brzinu, brod nosač Kentaur težak 2,2 tone i LCROSS od oko 600 kilograma napravili su u narednih par meseci nekoliko krugova oko Zemlje, a u svemu tome je tokom avgusta bilo i tehničkih problema. I onda su se, nakon 113 dana duge misije, Kentaur i LCROSS razdvojili i odvojeno udarili u krater. Prvi udar izveo je Kentaur, podižući prašinu koju je padajući kroz nju snimao LCROSS, dok se i sam nije četiri minuta kasnije survao u krater. Oba udara je snimao LRO, ali i svemirski teleskop Habl, kao i hiljade teleskopa na Zemlji.

Kako kažu u NASA, posle ovog eksperimenta tvrdnje da je Mesec jedno suvo mesto „više ne drže vodu“. To je od naročitog značaja za planirane misije ponovnog odlaska čoveka na Mesec do 2020. godine, kao i njegovu eventualnu kolonizaciju i pripreme broda koji bi kasnije sa Meseca poleteo ka Marsu.