Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Bilo bi zanimljivo znati od kada se neko vreme u svakodnevnom govoru označava decenijski. Kao: dvadesete, pedesete, šezdesete, sedamdesete godine…
Ako „dvadesete“ u istorijskom žargonu znače isto što i „lude dvadesete“ dvadesetog veka, „pedesete“ i „šezdesete“ bi trebalo da su doba rađanja rokenrola, „sedamdesete“ početak globalnog hipi lutanja…
U političkom – i naročito demokratskom – novogovorskom žargonu stvar je još lakša. I zanimljivija.
U svetu, „devedesete“ su početkom XIX veka značile vreme Velike revolucije s kraja prethodnog veka, početkom XX bila je to etiketa savršene stabilnosti svetskog poretka oličenog u britanskom komonveltu gde sunce nikad ne zalazi, a početkom XXI veka devedesete su godine rušenja Berlinskog zida, što se iz nekog razloga smatra dobitkom.
A za nas?
Ovde zanemarujemo lakoću s kojom nam prete novim ratovima ako za njih ne glasamo. Bavimo se pretnjom Borisa Tadića da će nas njegovi politički protivnici, ako na izborima pobede, vratiti u „devedesete“.
Šta to ovde znači? „Devedesete“ su raspad zemlje, građanski i svaki drugi rat podbadan iznutra i spolja, stotine hiljada mrtvih i milioni izbeglica, stvaranje novih država pod pokroviteljstvom starih patrona, „evropski put“ i tako dalje tim putem… „Devedesete“ su i uzaludan pokušaj građana da spreče raspad zemlje, odbijanje mobilizacije, studentski i drugi protesti, godine i godine buna u kojima su – ispada tako – sadašnji vlastodršci sebi pisali tapije na posao, imanja i vlast, da danas račune za neplaćenu struju naplaćuju oni koji su na bojkot plaćanja pozivali; devedesete su rat u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Oluja, NATO na nas… I još raspada pod komandom EU i NATO-a i UN-a.
Na šta bivši predsednik misli kada nam preti povratkom u devedesete ako izgubi izbore? Da će biti gore? Ili, možda, bolje – jer smo se devedesetih borili protiv onoga, a danas bismo mogli i protiv ovoga. Šetnjom? Ili će ista ona policija da nas mlati i prebija? Onda Miloševićeva, danas demokratska, pardon: Dačićeva?
U dvosmislenosti se, uostalom, i krije najsvetija tajna novogovora.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
