Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Antibirokratska revolucija (1987–1989) prva je knjiga u Srbiji koja dokumentima i svedočenjima opisuje period nazvan „dešavanje naroda“. Njeni autori su novinari Bojana Lekić, Zoran Pavić i Slaviša Lekić, a izdavači su Službeni glasnik i Status team. Cilj im je bio da sačine dosije o Osmoj sednici CK SKS i njenim posledicama. Poseban deo knjige je DVD sa snimkom nedavno emitovane trodelne istoimene televizijske serije. Antibirokratska revolucija je prvi od četiri dela projekta Kako se događao narod – slede priče o 9. martu 1991. godine, o protestima 1996/97. godine, i o 5. oktobru 2000. godine.
Knjiga počinje hronologijom događaja od četvrtog aprila 1987. godine kada je Slobodan Milošević u Kosovu Polju poručio okupljenima „niko ne sme da vas bije“, do 28. juna 1989. godine kada je na Gazimestanu na proslavi šest stotina godina od Kosovske bitke, zaključio: „Danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada ni takve još nisu isključene.“ U knjizi su opisana i analizirana ova dva događaja i svi između njih koji su uticali na promene istorije Srbije i ostalih delova SFRJ, kao i oni nakon njih koji su vodili ka prvim žrtvama na Plitvicama 1991. godine. Poseban, i verovatno najatraktivniji deo knjige su svedočanstva javnih ličnosti: Momira Bulatovića, Borislava Jovića, Zorana Anđelkovića, Boška Krunića, Azema Vlasija, Kaćuše Jašari, Miroslava Šolevića, Zorana Stijovića, Vladimira Kekovića, Srđana Darmanovića, Danila Burzana i Boška Kovačevića.
Onima koji su bili svedoci demonstracija radnika Zmaja i ostalih protesta koji su bili uvod u „događanje naroda“, poziva CK SKS narodu da masovno izađe na ulice i da podršku „ugroženim Srbima sa Kosova“, masovnih mitinga u Titogradu i Kolašinu protiv crnogorskog rukovodstva, govora Slobodana Miloševića radnicima Rakovice („A sad svako na svoj radni zadatak“), „jogurt revolucija“ u Novom Sadu, mitinga na Ušću u Beogradu na kome se po Milovanu Vitezoviću „dogodio narod“, štrajka albanskih rudara u Starom trgu, skandiranja beogradskih studenata „uhapsite Vlasija“ i sličnih insceniranih buntova koji su doveli do političkog uspona Slobodana Miloševića i do poslednjeg rata, ova knjiga je podsećanje na događaje koje su moguće namerno zaboravili iako nikako ne bi trebalo da ih zaborave.
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
