Češljanje berača

Maleni višegodišnji grm borovnice plaća veliki danak svojoj popularnosti među ljubiteljima zdrave hrane. Sitni plodovi borovnice (Vaccinium myrtillus) obično se sakupljaju u prirodi i cede kako bi se dobio sok, proslavljen kao izuzetno zdrav i ukusan. Zbog pristojne otkupne cene, u Srbiji se borovnica uglavnom bere na Vlasini, Goliji, Kopaoniku i Staroj planini, mahom na području zaštićenih prirodnih dobara.

Nažalost, berači svojim bahatim načinima sakupljanja uništavaju čitave populacije ove divlje, listopadne biljke. Ona, inače, iz svog razgranatog korena raste u visinu do 60 centimetara, ponekad i do 90, a može da živi i do 15 godina. Ako je berači prethodno ne ubiju.

Sezona branja obično počinje sredinom jula, što zavisi od stepena zrelosti, a uporedo sa njom, republički inspektori i policija kreću u lov na same berače borovnica, kako bi zaustavili njeno istrebljenje. Tako su prošlog meseca na zakonom zaštićenom predelu izuzetnih odlika „Vlasina“, u opštinama Crna Trava, Bosilegrad i Kriva Feja, inspektori uhvatili veliki broj berača protiv kojih su podneli čak 47 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

„Neadekvatnim branjem berači borovnica nanose štetu pre svega samoj populaciji borovnice“, kaže za „Vreme“ republički inspektor Tatjana Babić, šef Odseka u oblasti zaštite i korišćenja prirodnih dobara u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja, koja podseća da je ova biljka zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune.

Pošto se borovnica kao zaštićena vrsta nalazi na spisku II ove uredbe, berači mogu da je beru samo uz dozvolu za sakupljanje i korišćenje u komercijalne svrhe, koju izdaje Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Uz to, berači ne smeju da beru zelene plodove i mogu da je sakupljaju samo „u optimalnoj fazi razvoja“, a posebno je zabranjena upotreba pomoćnih, nedozvoljenih alatki za branje, koje su poznate i kao češljevi.

„Češljevi se, nažalost, vrlo često koriste i staraoci zaštićenih prirodnih dobara na čijem se području borovnica bere, republički inspektori za zaštitu životne sredine i policija, ulažu velike napore da se suzbije upotreba češljeva i na taj način smanji uništavanje te zaštićene flore“, kaže Tatjana Babić i dodaje da republička inspekcija svake godine organizuje akcije kontrole sakupljanja borovnice „u cilju sprečavanja korišćenja češljeva i branja zelene borovnice“.

Inspektori protiv uhvaćenih fizičkih lica podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i privremeno im oduzimaju češljeve. „Ukoliko je reč o pravnim licima koja se bave otkupom, ukoliko ne poseduju dozvolu za sakupljanje i korišćenje u komercijalne svrhe Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, nadležnim tužilaštvima se podnosi prijava za pokretanje postupka za privredni prestup“, kaže inspektorka Babić.

Na Vlasini su ove godine, zajedno sa MUP-om, Zavodom za zaštitu prirode Srbije i čuvarskom službom JP Direkcije za građevinsko zemljište i puteve, koja je staralac PIO „Vlasina“, republički inspektori Nadica Stojmenović, Milan Štetić i Dragana Šelmić izvršili 48 inspekcijskih kontrola i uz 47 pomenutih prijava, oduzeli 27 češljeva kojima je brana borovnica. Slične akcije češljanja berača borovnice pokrenute su i na Kopaoniku, Goliji i Staroj planini, gde, kako kaže Babić, postoji isti problem, ali u „manjoj meri“.

Crna zona: Dan rudara

Rudari u Srbiji su tokom ove nedelje obeležili svoj praznik Dan rudara, koji se svake godine proslavlja 6. avgusta. Ovaj praznik se slavi u znak sećanja na štrajk rudara Senjskog rudnika, najstarije jame u Srbiji u kojoj se kopa mrki ugalj, koji su 6. avgusta 1903. godine protestovali zbog velike rudarske nesreće koja se dogodila dve nedelje ranije. Nažalost, grozni, teški i nebezbedni uslovi rada i danas, sto godina kasnije, obeležavaju rudarski život. Jedva da su zapaženi štrajkovi koje su rudarski sindikati organizovali tokom ove godine, plate rudara se nisu povećale, brojne jame su zatvorene, a najveći kompleks RTB Bor nije prodat ni posle nekoliko pokušaja privatizacije. Da li će se ta situacija promeniti? Novi ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić svim rudarima i njihovim porodicama čestitao je Dan rudara i zahvalio im se „za ogromne napore koje čine u eksploataciji, proizvodnji i pomaganju razvoja Republike Srbije“. Sa nadom da „dolaze bolji dani“, Škundrić je poručio rudarima da im „građani ove zemlje duguju neuporedivo više nego što to mogu izraziti ove prigodne reči“. U međuvremenu, najavljeno je otvaranje jednog novog rudnika kod Raške. Novi rudnik se otvara uz površinski kop Suva ruda, sa kapacitetom od 500.000 tona rude godišnje, a očekuje se da će ostvariti prihod od 40 miliona dolara.