Borba za »muzički dinar«

Lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, poznat po svom boemskom duhu, kao muzičar i tekstopisac, predložio je pre nekoliko dana da se vlasnicima zanatskih radnji, kao i uvoznicima i proizvođačima računara i multifunkcionalnih uređaja, potpuno ukine naknada za „muzički dinar“.

Organizacija prava proizvođača fonograma Srbije (OFPS), zajedno sa organizacijom SOKOJ, koja štiti autorska prava, i Organizacijom za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI), održale su 23. decembra konferenciju za štampu, na kojoj su između ostalog komentarisali i izjavu predsednika Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića o ukidanju muzičkog dinara. Oni su povodom ovakve tvrdnje složno izjavili da ukoliko neko želi da u svom poslovnom prostoru (kafiću, salonu, diskoteci…) pušta muziku, mora da bude spreman da to i plati. Proizvoljno je dakle da li će se muzički dinar plaćati ili ne. Stoga smatraju da izjava gospodina Dinkića donekle nema smisla.

Naime, SOKOJ je u toku prethodne godine pokrenula između 1000 i 2000 sudskih postupaka za one koji nisu poštovali autorska prava. Direktor ovog udruženja Aleksandar Kovačević rekao je da broj pokrenutih tužbi govori o tome u kojoj meri se poštuju autorska prava u Srbiji.

„Postupke, pritom, pokrećemo kada se iscrpe ostala sredstva, a omogućavamo, na primer, otplatu duga na rate. Presedan je u svetu, takođe, da zbog naplate autorskih prava muzičara vodimo spor sa Javnim servisom Srbije“, rekao je Kovačević. Sudski spor započet sa Radio-televizijom Srbije pre četiri godine je, inače, vraćen na početak.

Na pomenutoj konferenciji za štampu, stavu tri pomenute organizacije suprotstavili su se prisutni predstavnici Piratskog pokreta Srbije i članovi Unije poslodavaca Srbije.

Najveći problem bio je i ostao visina naknade za autorska prava, koju poslodavci ne mogu da priušte. U svoju odbranu pozvali su se na Evropske zemlje poput Velike Britanije i Francuske čije su naknade znatno niže. Predstavnici organizacija na to su odgovorili da se u tim zemljama naknade mogu naplatiti individualno i kolektivno, te da se samo čini da su niže. U Srbiji se autorska prava mogu naplatiti isključivo putem kolektivnih organizacija.

Međutim, na pitanje predstavnika ugostitelja zašto je 2008. godine, u doba najveće ekonomske krize, naknada duplo poskupela, odgovoreno je pitanjem: Kako se formira cena piva od 150 dinara i zašto ručak u restoranu košta 2500 dinara?

Zahtevi Unije poslodavaca ostali su na tome da se promeni način plaćanja naknada za autorska i srodna prava. Žele da se taj posao prepusti SOKOJ-u, a da se deo novca prebacuje organizacijama OFPS i PI, kao i da se uvede kategorizacija korisnika kako poslodavci iz unutrašnjosti ne bi plaćali istu naknadu kao vlasnici lokala u centru Beograda.

O ličnim primanjima unutar ove tri organizacije niko nije hteo da govori. Aleksandar Kovačević je rekao da su plate u SOKOJ-u poslovna tajna, ali da nikada nisu uzeli „ni dinar iz državnog budžeta“. Petar Đurić objasnio je da visinu naknade članovima upravnog odbora OFPS-a određuje sama organizacija.

Organizacija muzičkih autora Srbije SOKOJ ocenila je da najava ukidanja „muzičkog dinara“ znači da je država spremna da gazi sopstveni pravni poredak.

U saopštenju za javnost SOKOJ ističe da će se stoga žaliti svim sudovima, tužiće svakog državnog funkcionera za klevetu i uvredu, zloupotrebu službenog položaja, korupciju, sukob interesa, naknadu štete i nekompetentnost i da će redovno obaveštavati međunarodnu stručnu javnost o stavovima državnih funkcionera u Srbiji.