Boemski recepti

Baš kad sam pomislio da ću na televiziji gledati samo spotove pevaljki i nove sapunice, informativni programi ponovo su došli u centar pažnje. Televizija još jednom pokazuje svoje ružno lice koje me poput Gorgone zakiva za ekran. Opet sa nervozom očekujem nove vesti – po pravilu loše, ponovo tenkovi u gradu, a bande u planini, ponovo statistika mrtvih i ranjenih i ponovo neki ljudi koji sa zavežljajima i decom u naručju beže iz ratom zahvaćenih područja (što je televizijski eufemizam za pakao). Ovdašnje televizije su prilično korektno izveštavale o situaciji u Makedoniji, ukoliko izuzmemo sporadična pojavljivanja samozvanih eksperata za bespilotne letelice koji otkrivaju širu svetsku zaveru. Čim se na Balkanu zapuca, javlja se pitanje jezika kojim mediji opisuju događaje i aktere. Izgleda da od ove bolesti pate i svetski političari pa se govori o ekstremistima, teroristima, naoružanim grupama, oslobodilačkim vojskama (običnim ili takozvanim), ratu ili oružanim sukobima. Ovom stilskom i leksičkom zbrkom, kao da se pažnja skreće od osnovnih problema – a oni su bezumlje i nesposobnost političara da na njega adekvatno reaguju.

Drugi televizijski deja vu odigrava se na Košavi. Sada se to zove K1, ali sve mi se čini odnekud poznato. Uprkos moratorijumu, ovde se trguje medijima i frekvencijama, a najbolja roba su upravo second-hand JUL restlovi. Malo su pohabani, malo su mutni papiri, ali jeftino se kupuju i ne postavljaju nepotrebna pitanja. Što se programa tiče, tu je recept poznat i proveren- sapunice, satelit, sapunice, reprize, sapunice i satelit. Kao pravi tv manijak, namestio sam na svom prijemniku 20 kanala koji se vide u Beogradu i, verovali ili ne, u jednom trenutku mogao sam da biram jednu od 10 različitih latino-serija. Ambicija K1 je navodno borba za medijski primat u Beogradu, a veliku trojku u ovoj glomaznoj i dosadnoj ligi činiće Pink, BK i K1. O prvima ne treba trošiti reči, dok je zanimljiva transformacija BK televizije od koncepta „otvorenih očiju“ do kvazitradicionalne i kvaziurbane komercijalne televizije sa „zabavnim sadržajima“. Otud kupovina igrača za emisije tipa „Tabloid“ ili „U trendu“, a navodno je i jedna od ovih televizija obezbedila licencu za srpsku verziju kviza Big brother. Za neupućene, ovaj mega popularni šou predstavlja snimke određenog broja izolovanih ljudi, odnosno njihovog suživota. Gledaoci glasanjem eliminišu jednog po jednog učesnika, a pobednik dobija golemu nagradu. Videćemo ko će biti ovdašnji putnici ove televizijske Nojeve barke i gde će biti smešteni. Intimni detalji se obično ne prikazuju, bar dok gledanost ne počne da opada.

Važna televizijska tema protekle nedelje bila je droga. Prvo je na Studiju B načelnik odeljenja za droge opisao obim ovog problema i načine na koje se policija bori protiv njega. Onda smo na televiziji videli 600 kilograma pandurskog heroina, što je zaista slika koja se ne zaboravlja. Na posletku je Vuk Bojović dao svoj doprinos temi u emisiji Art boemija. Tu je za kafanskim stolom, nakon krkanja, njegov gost iz policije održao ogledni čas prikazavši nam sve detalje pakovanja, merenja i pripremanja droge za konzumiranje. Priznajem da me ovaj radikalni koncept zbunio, jer je sledeći korak narkoman koji će se u Boemiji , uživo „uraditi“ pred kamerama, a ispod će u televizijskoj tradiciji pisati „Ovo nemojte da probate kod kuće!“.