Bliski susret četvrte vrste

Legendarna Bregina opaska da je „bolje da liči na nešto nego ni na šta“ dobija sve više pristalica, ne samo u muzici već i u reklami. Činjenica da već dugo gledamo seriju šarmantnih spotova o tajnom životu divljih životinja (obrazloženo sloganom „Šveps – ujed zadovoljstva“), nije omela Sinalko da za svoju reklamu preuzme neke od tih životinja (bez obrazloženja). Samo što nam, umesto namćorastog, ali nadasve prijateljski uslužnog Kristofera i ostalog zverinja koje pije šveps, Sinalko nudi žirafu i slona koji, tek onako, idu uz one koji piju sinalko. A takav im je i slogan: „pijem sinalko“. Tek onako.

Dobro, reći ćete vi, pa i Koka-Kola ima spotove sa životinjama. Animirani polarni medvedi, koji su se ranijih godina porodično sankali i osvežavali koka-kolom, ove godine skidaju s neba polumesec da bi njime otvorili flašu. Hmh, polumesec?! No, na stranu geopolitički i ostali motivi i simboli, obrazloženje za polarne medvede verovatno proizlazi iz poruke da se koka-kola pije allways i da se pije ledena, a ko bi adekvatnije podsetio potrošače da ni zimi ne treba da posustanu u osvežavanju istom. Ali, čak i da nema obrazloženja za upotrebu životinja u reklamama za šveps i koka-kolu, svejedno ostaje činjenica da dva svetska proizvođača gaziranih bezalkoholnih pića uveliko emituju spotove s divljim životinjama. Pa, zašto onda Sinalko prepisuje od konkurencije, umesto da smisli nešto originalno? Doduše, realizacija mu jeste bitno drugačija – umesto bliskih susreta iste vrste u jednom izmaštanom svetu u kojem je sve ko bajagi, dakle, nema laži, nema prevare, Sinalko se odlučio za realan svet u kojem se dešava bliski susret druge vrste – ljudske i životinjske. Ostaje samo nejasno – zašto. Da bi nadmašio konkurenciju? Da bi nam preneo neku poruku? Ili tek da životinje malo protegnu noge i prošetaju izvan zoološkog vrta?

A možda ni ne treba insistirati na nekom razlogu. Možda samo treba da budemo zahvalni što su prestali da koriste slogan: „pijem sinalko jer ga piju deca“ pa više nisu jurisdikcija društva za zaštitu dece, već životinja.

Ali, manimo se nagađanja i pogledajmo najnoviju epizodu iz hiperprodukcije „belo da belje ne može biti“ u kojoj nam se „Meriks – Henkel kvalitet“ predstavlja u maniru, da ne kažem – kopiji filma Bliski susret treće vrste, s malom razlikom u odnosu na original. Naime, u pitanju je bliski susret četvrte vrste – susret ljudske i deterdžentske vrste. Kojom prilikom gledamo kako se zbunjeni prolaznici razvrću u potrazi za izvorom čudne blještave svetlosti (sa sve onim: „Ej, šta to sija?“ za neuke gledaoce), pa kako se zatim, potpuno opčinjeni, okupljaju i zijaju u terasu za koju se ispostavlja da je emiter blještavila, da bi nam se, na samom kraju, s terase obratila nasmejana peračica i prostiračica veša.

Kuku, a šta ako snime i nastavke ovih spotova? Sinalko, na primer, angažuje mečku Božanu (Ajde, Božana, pokaži kako se devojka šminka za vašar!), a Meriks snimi novu epizodu pod nazivom: Šta to blješti pod vašom suknjom?