Bajka ili projekat

Specijalno za „Vreme“

One imaju istorijski značaj jer je Srbija posle 96 godina na Olimpijskim igrama prvi put nastupila kao samostalna država. Ali, ima šanse da Čavićeva medalja bude zapamćena i iz drugih razloga, jer je, bar nakratko, izazvala polemiku da li je on zaista bio za jedan stoti deo sekunde sporiji od sad već definitivno zvezde ovih Igara – Amerikanca Majkla Felpsa.

Svima u Akvatik centru zastao je dah, jer ono što se videlo na velikom ekranu iznad bazena bilo je da Čavić vodi i da prvi stiže do ivice bazena, ali njegovo ime je bilo pod brojem dva.

Usporeni snimak, frejm po frejm, puštan je i pred ceremoniju dodele medalja – više puta, što baš nije uobičajeno – ali promene odluke nije bilo. Sumnja nije napuštala novinare ni svetskih medija ni na pres konferenciji koju je Svetska plivačka federacija odmah sazvala zbog žalbe Srbije. Posle objašnjenja izvršnog direktora FINA o nepogrešivosti omeginog sistema za merenje, prvo pitanje novinara BBC-ja bilo je: „Da li je Felps stvarno pobedio ili samo želimo da se bajka ostvari?“

Bajka – ili projekat – da Amerikanac Felps osvoji osam zlatnih medalja, pridruži se magiji broja osam i nadmaši legendarnog Marka Spica, ostvarila se i izgleda nemoguće da tako nešto pokvari i mnogo jača sila a ne Milorad Čavić. O drugim sumnjama znaće se, možda, kasnije, za desetak godina, ako lovci na doping sredstva sustignu proizvođače. Uprkos najavi Žaka Roga, lekara i predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta, da će ove Igre, između ostalog, obeležiti bespoštedna borba protiv dopinga.

Novak Đoković osvojio je bronzu ne samo zato što je vrhunski teniser, već i zato što ju je najviše želeo.

Sve na Olimpijskim igrama, inače, funkcioniše besprekorno. Kao i onih 2008 bubnjara na početku ceremonije otvaranja, pod konac je sve uređeno i sinhronizovano.

I posle dve nedelje toaleti izgledaju kao da ste prva osoba koja u njih ulazi.

Polasci autobusa su u minut po planu vožnje a u njih se ulazi pošto u hotelu prođete bezbednosnu kontrolu i potom se svuda krećete samo po prostorima označenim na vašoj akreditaciji. Tako je uspostavljena savršena kontrola kretanja deset i po hiljada sportista i dvostruko više svih drugih oficijelnih lica – od novinara i tehnike do trenera.

Izvan olimpijskih borilišta odvija se manje savršen život. Čuveni Silk market je velika robna kuća na čijih je pet spratova uredno poređano mnoštvo tezgi koje podsećaju na novobeogradski kineski buvljak, ali sa boljom ponudom.

Ima svega: od obuće i odeće, do tehničke robe.

O kvalitetu se može zaključiti po cenama: npr. za torbe koje nose firmu Luj Viton ili Prada cene se kreću od budzašto do po lule duvana. Isto je i sa mobilnim telefonima. Svi znaju da kupuju mačku u džaku, ali su srećni kad cenu skinu sa 600 na 100 dolara. I očajnički vas vuku za ruku da nešto kupite, po bilo koju cenu.