Avis

Avis je jedna od retkih francuskih reči koja se probila u evropsku birokratsku frazeologiju i potisnula englesku reč opinion, i nemačku Stellungnahme. Kod nas se oficijelno prevodi kao mišljenje. Tako bar kaže jedno uputstvo Kancelarije za evropske integracije o nazivima akata i skraćenica. Pominje da će posle isticanja kandidature Srbije za članstvo u EU uslediti taj avis Saveta ministara…

To je nešto što je samo naoko slabije od uputstva (directive, directive, Richtlinie) i odluke (decision, décision, Entscheidung), jer obično im prethodi. Ako vlada izjavi da je neki propis usklađen sa evropskim zakonodavstvom, koje se naziva acquis communautaire, ona mora navesti da li su u izradi nacrta propisa učestvovali konsultanti, pa ukoliko jesu, mora njihovo mišljenje uručiti Evropskoj komisiji na uvid.

U našem slučaju ta reč vodi pravo u nesporazume. Kad neko kod nas kaže da misli da je neka ulica tamo i tamo, to znači da uopšte ne zna gde je ta ulica. S blogovima, četovima i kolumnama ta osobina je dobila novi zamah. „Izneti mišljenje“ kod nas skoro da znači isto što i „filozofirati“, govoriti nešto bez veze.

Biće veliki problem to što ćemo teško shvatiti koliko su Oni ozbiljni kad saopšte da misle da je nešto ovako ili onako.

Budite oprezni s rečju avis koja nas zbunjuje, ličeći na odomaćenu reč aviza (od italijanskog avvisio), koja znači upozorenje, ili još gore obaveštenje, što se kod nas ne shvata ozbiljno (npr. obaveštenje o poslatoj robi ili novcu).

Uostalom, i bajke upozoravaju da ta reč nije naivna. Kažu da etimologija reči avis vodi ka latinskoj reči koja znači „ptica“, a valjda znamo da ptice umeju da budu i zloslutnice. Deca kažu da su avis nalazila i u novoj bajci o Hariju Poteru, gde ona označava jato ptica koje izleće iz ne znam više čijeg štapa i može biti opasno ako se udruži ne znam tačno s kim.