A sad malo Nemice

Televizijski program protekle nedelje obeležili su sport i politika. Priznajem da me zaokupila potraga za dubljom vezom ovih fenomena, u najboljoj tradiciji gospodina Aleksandra D. Kostića, manijaka gutenbergove galaksije. On je, naime, jedan od pionira ove discipline, a dokaza za spregu između sporta i politike bilo je zaista mnogo. Kao TVmanijak, otkrio sam da je posrednik i moderator pomenute veze bila – televizija.

Nesrećni meč u Leverkuzenu pokazao je da talenat pojedinaca nije dovoljan, da provincijski i drugoligaški mentalitet ubire danak i da su nam švabe još jednom došle glave. Potpuno ista slika vlada na političkoj sceni. Na sreću, u fudbalu se transparentno vidi pobednik i njemu se čestita na boljoj igri. Utakmica sa Nemcima odisala je fer igrom( osim ekscesa sa hrvatskim internacionalcem i bespotrebnim faulom za žuti karton). E, toga u politici nema. U oba slučaja sveću drži uglavnom RTS, bilo ugalopirajućoj seniliji Milojka Pantića (lopta pripada Italijanima), ili u smušenim saopštenjima raznih lidera DOS-a koja zbunjuju Informativnu redakciju, jer se još ne zna ko je manje ili više bitan.

I Zvezda i Srbija bi u Evropu, ali je ona obema još uvek nedostižna. Ipak, kako reče Milojko, nemačka štampa i sportski radnici oduševljeni su prijemom u Beogradu i činjenicom da nakon deset godina izolacije igramo pristojan fudbal. Tako su nas isto tapšali po ramenu, ali malo kasne sa obećanom kintom. Sve u svemu, potvrdila se teorija – kakva Zvezda, takva i država.

Grobare to verovatno nije mnogo dotaklo jer su dobili vlastiti Partizan – KBM TV kanal. Zbog lošeg prijema, zaista vidim crno-belu sliku i nekakva prisećanja u pauzama između Čaka Norisa i reklama za kojekakve džirlo-rekvizite. Izgleda da se od 5. oktobra Partizan osetio zapostavljenim, pa su ljudi odlučili da prave sopstvenu televiziju. SOS kanal valjda nije ravnopravno zastupao obe sportske opcije iliti, narodnim jezikom rečeno, neko misli da je Sosko delija. Ne treba zanemariti ni poslovni aspekt televizije, jer koliko znam, većinu vrućih seks telefona, na primer, drže upravo naši najtrofejniji klubovi.

Kad smo kod telešopa i seksofona, osim onih na Pinku, nude nam se i nemački, na Melos kanalu. Tamo se neke polugole Nemice vrpolje i uzdišu kako su same bez nas. Toliko sam uspeo da odgonetnem sa svojim oskudnim poznavanjem gastarbajterskog nemačkog. No, pošto je jezik ljubavi univerzalan, one se sigurno neće iznenaditi ako ih neko odavde pozove, mada postoji barijera u vidu novih tarifa PTT usluga.

Bilo je samo pitanje dana, kada će TVPink ozbiljnije zagristi u kolač koji se zove sportski program. Evidentno je da tu mirišu pare, a emisija „Sporno“ nikako ih nije mogla doneti. Zato smo u večeri obračuna Zvezde i Bajera na Pinku imali prenos košarkaške utakmice Partizana i Slobode iz Tuzle. Slučaj je hteo da početak sportskog programa potpuno nastavi nostalgičarsku liniju narodnjaka i muzičkog bratimljenja bosanske i ovdašnje estrade. Sledeći su, to mogu sa sigurnošću sa predvidim – Hrvati.

Mislio sam da je TVKošava za vremena Marije Milošević bila najdosadniji TV kanal, ako izuzmemo patriotsko-eksperimentalno emitovanje CCTV-a tokom bombardovanja. Verovali ili ne, današnji program ove TVstanice vapi za Marijom jer tone u potpuni autizam voditelja i priloga skinutih sa satelita. Nagradna igra televizijskog ajnca bliži nam se po besmislu već legendarnoj japanskoj verziji igara bez granica u kojoj takmičari osvajaju zamak izvesnog idiota sa brčićima. Slično je i sa karaokama, koje osim Košave neguje i Stankom televizija. Ruku na srce, ni Treći kanal nije daleko sa svojim „3K durom“. Čudna je ta potreba naših gledalaca da interakciju sa televizijom obave pevajući. Nije li to možda znak da naš čovek svako javno pojavljivanje na malom ekranu doživljava kao priliku da nešto otpeva i, ako može usput pozdravi prijatelje i familiju. U tom slučaju, samo napred, i mikrofon i ekran suVaši!