Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Ideju koju je pokrenuo ruski književnik Zahar Prilepin, sada podržava predsednik Rusije Vladimir Putin - stvaranje ruske nagrade za kjiževnost za „globalnu većinu” kao pandan „postkolonijalnoj” Nobelovoj nagradi za književnost
I pored toga što je Slovačka jedna od nekoliko članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova, kosovski fudbaleri su sa svojim navijačima doputovali u Bratislavu i uspeli da pobede domaću reprezentaciju
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Državljanin Srbije koji je po nalogu Rusije organizovao operacije u pokušaju da destabilizuje Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje, identifikovan je u hramu SPC u Moskvi, piše BIRN
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Akcionarsko društvo „Vino Župa“ za proizvodnju i promet vina, alkoholnih pića, sokova, koncentrata i baza otišlo je u stečaj po rešenju Privrednog suda u Beogradu
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu u četvrtak uveče je pronađeno telo ženske osobe stare 25 godina za koju se sumnja da je skočila kroz prozor zbog pirotehnike
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Abeceda srpskog stripa',
pubdate: '2026-03-11 23:26:11',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Dečje novine,Strip",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Abeceda srpskog stripa',
'pageContent': 'U periodu od druge polovine 50-ih godina prošlog veka pa do raspada socijalističke Jugoslavije, strip izdavaštvo je bilo široko rasprostranjeno i cenjeno – dovoljno je pomenuti tiraže koji su se merili u stotinama hiljada i desetine redovnih edicija. Naravno, rasprostranjenost i tiraži nisu merilo ugleda i uticaja, pa je strip imao i svojih problema, i u najboljem slučaju je smatran jeftinom razbibrigom, ali se išlo i do toga da se smatra šundom i štetnim po omladinu. Pitanje je da li je takav status bio lošiji po izdavaštvo nego danas kad su tiraži stostruko manji – u najboljem slučaju – a ugled daleko veći i strip se smatra formom umetnosti. No, to je neka druga priča.
Počeci najvećeg strip izdavača u SFRJ bili su i više nego skromni i neočekivani. Koreni Dečjih novina naziru se 12. januara 1957. godine kada su u Gornjem Milanovcu dva nastavnika Osnovne škole “Takovski partizanski bataljon” sa grupom učenika pokrenuli školski list (u kom je strip imao značajnu poziciju) po imenu “Dečja politika” u tiražu od 1.000 primeraka. List je razgrabljen. Sasvim očekivano, dnevni list “Politika” se pobunio zbog imena, pa je već sledeći broj preimenovan u “Dečje novine”. Školski list je tokom prvih godina sa mesečnog prešao na petnaestodnevno, pa i na nedeljno izdavanje, a tiraž se veoma brzo popeo na šestocifren. Časopis se distribuirao širom republike, pa i Jugoslavije. Pet godina nakon osnivanja, časopis napušta okvire škole i redakcija osniva novinsko izdavačko preduzeće Dečje novine. Ostalo je istorija.
Borisav Čeliković, jedan od autora izložbe “Strip u Dečjim novinama: počeci (1957–1964)”, koja je u Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu otvorena do 4. aprila, kaže da je “od samog početka strip u Dečjim novinama imao svoje mesto. U prva tri školska godišta izlaženja to su bili stripovi Desimira Žižovića Buina, samoukog umetnika iz Gornjeg Milanovca. Svaki broj školske 1956/7. imao je Buinov autorski pečat – kaiš stripa sa dogodovštinama đaka prvaka i po nekoliko ilustracija. Tako je započela saradnja koja će trajati nekoliko decenija, koliko je Buin bio saradnik Dečjih novina”.
Od 1958. godine izdavaštvu Dečjih novina pridružuje se i čuveni strip Nikad robom sa još čuvenijim likovima Mirka i Slavka, što je kasnije postalo zasebna publikacija, a strip sa ovim junacima je objavljivan u oko šeststo epizoda. Važan segment Dečjih novina u tom periodu činile su dogodovštine iz NOB-a i dece, ali i dragocene stripove iz nacionalne istorije i narodnih predanja. Buin je bio autor nekih od njih, poput Aždaja i carev sin, Smrt vojvode Prijezde i drugih. O ovom periodu govori i monografija Od Buina do Marvela i Diznija Borisava Čelikovića, prva od četiri planirana toma o Dečjim novinama.
[caption id="attachment_4979338" align="aligncenter" width="1200"] ...[/caption]
Školske 1959/60. godine Buinu se pridružuje tada osamnaestogodišnji Miodrag Đuričić, a za njim i Leo Korelc, Toma Kurta, Nikola Mitrović Kokan pa i renomirani pripadnici beogradske škole karikature i animiranog filma – karikaturista Aleksandar Klas, Slobodan Milić i Radoslav Rade Ivanović. Formira se poseban talas autorskog domaćeg stripa, koji bi dosegao ko zna kakve vrhunce da sve nije dovedeno u pitanje turbulentnim događajima početkom sedamdesetih. Naime, nakon Kongresa kulturne akcije u Kragujevcu 1971, kada je strip svrstan u šund i došlo do javnog spaljivanja ovakvih publikacija, nametnut je poseban “porez na šund” koji je predstavljao dodatni finansijski namet izdavačima u Srbiji. Kao najtiražniji i najveći izdavač u to vreme, Dečje novine su bile posebno pogođene tim izdatkom. S druge strane, to je pružilo priliku da izdavači u ostalim republikama i pokrajinama, na koje se ova regulativa nije odnosila, uzmu svoj deo kolača.
Ali Dečje novine su bile prevelike da bi izgubile bitku. Promenama forme i formata, kao i raznim izdavačkim eksperimentima, Dečje novine su uspele da opstanu. Najveća žrtva u tome je domaći strip pošto se u skladu sa zakonima tržišta i Dečje novine polako okreću licencnom stripu. Pokreću se revije u kojima su se domaći autori našli rame uz rame sa svetski poznatim naslovima. Već u prvom broju Eks almanaha iz 1974. objavljen je američki Den Deri kraj Herloka Sholmesa Furtingera i Julesa. A onda je usledila poplava sličnih revija poput Supera, Ju stripa (koji je zadržao orijentaciju domaćeg stripa) i Biser stripa (orijentisanog prevashodno prema licencnom frankovonom stripu poput Mek Koja, Bluberija, Gastona, Taličnog Toma, uz izlete u američku produkciju).
Uprkos poteškoćama u izdavaštvu, Dečje novine su sve to vreme zadržale slavu i status najvećeg strip izdavača na području SFRJ. Domaći autori su zahvaljujući Dečjim novinama dobijali priliku da se okušaju i u izdavaštvu van granica te zemlje, i veliko je pitanje kako bi izgledalo izdavaštvo na ovim prostorima da nije došlo do sveopšteg raspada i ratova. Nikad nećemo saznati. Ali se možemo prisetiti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-11 23:26:11',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
