Očekuje se da će u oktobru početi procedura za ukidanje viznog režima za građane Kosova. Francuska i Holandija koje su bile protiv, popuštaju. Biće to „ključni elemenat procesa integracije Kosova u EU koji je odavno zakasnio“, piše u češkom pismu članicama EU
Ekstermna desnica ima novu jarku zvezdu koja iz Rima obasjava Evropsku uniju. Đorđa Meloni je u koaliciji sa Silviom Berluskonijem i Mateom Salvinijem osvojila apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima u Italiji. To je udar na i inače upitno evropsko jedinstvo, tek ojačalo pod udarom ruske invazije na Ukrajinu
Kada joj loše krene tiranija, po prirodi svoga ustrojstva, povećava obim i kvalitet nasilja, ne bi li na taj način privela pameti svoj neodlučni narod. To radi i Vladimir Putin, i to je put koji vodi do poraza
„Ja sam Đorđa, ja sam žena, ja sam majka, ja sam hrišćanka", govorila je buduća šefica vade Italije u predizbornoj kampanji, i pobedila. U njenim rečima su bile sabrane osnove njene politike koju njeni protivnici nazivaju populističkom: radikalni, pa i profašistički konzervazivizam, proterivanje migranata, oduzimanje prava LGBTQ+ zajednici, okretanje od Evropske unije ka Italiji. Evropska unija je nakon pobede desnice u Italiji u strahu od novih podela
Moguće je očekivati da će do kraja godine broj gostiju u Beogradu biti na nivou 2019. godine, koja je bila reper uspešnosti u turizmu. U prvih sedam meseci turista iz Kine bilo je za oko pola milion manje
Profesorka Srbijanka Turajlić preminula je danas, iznenada. Bila je penzionisani vanredni profesor Katedre za Signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, devedesetih je bila aktivni član Narodnog pokreta Otpor, dobitnica je nagrade „Osvajanje slobode“, bila je pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete i sporta. Bila je glavni lik i protagonista dugometražnog dokumentarnog filma „Druga strana svega“ Mile Turajlić. Podsetimo se njenog intervjua u „Vremenu“ broj 1498 iz 2019. godine.
Iz hiljadu strana nečitko priređenih strana materijala o dnevnom redu sednice Beogradske skupštine, vide se mnoge nepravilnosti. Na primer, predviđeno je manje novca za zaštitu životne sredine, a više za rashode zaposlenih
Sinoć je povređen radnik Ziđinga na planini Starica. Zorana Mihajlović optužuje Ćutine aktiviste, a Aleksandar Jovanović Ćuta smatra da iza onoga što kaže ministarka ostaju mrtva priroda i nesrećni ljudi
Na današnji dan prošle godine preminuo je Miloš Miša Vasić. Prenosimo njegov tekst za rubriku "Vreme uživanja", objavljen u drugom broju "Vremena", 5. novembra 1990.
Beogradska Parada ponosa za iduću godinu je neovlašćeno zakazana, kaže Marko Mihailović. Odluku Ustavnog suda još uvek čekaju. MUP bi trebalo da reaguje na sve koji su bilo fizički bilo govorom mržnje ugrožavali učesnike Europrajda
Ministar spoljnih poslova Srbije ne vidi ništa sporno u potpisivanju Plana konsultacija sa Ministarstvom spoljnih poslova Rusije. Trenutak i mesto potpisivanja, posebno u svetlu prijateljskih i specijalnih srpsko-ruskih odnosa, su diplomatski signal koji je u EU i SAD u najmanju ruku veoma upitan
Danas se održavaju parlamentarni izbori u Italiji. Izrazita favoritkinja za buduću premijerku je Đorđa Meloni, šefica ekstremno desne partije Braća Italije. Njen moto je poznat iz Musolinijeve diktature: „Bog, porodica, otadžbina“
Stounvol je bio sigurna kuća za sve siromašne, marginalizovane ljude koje su porodice i prijatelji odbacili, koji sebi nisu mogli da priušte ulazak u ekskluzivnija okupljališta za LGBT osobe. Osim Stounvola, zapravo ništa drugo i nisu imali da izgube. A onda je policija krajem juna 1969. došla da im oduzme i to, pisalo je "Vreme" u broju 1135
Materijali za sednicu Gradske skupštine odbornicima nisu uručeni na vreme. Dobrica Veselinović upozorava da je to taktika kojom vlast onemogućava diskusiju pa samim tim i rad Skupštine
Srbija je odlučila da će populacionu politiku da uči od Mađarske. Stručnjaci kažu da je pogrešno uzimati gotove mere od zemlje koja je ekonomski bogatija i čiji premijer misli da u Mađarskoj treba da žive samo Mađari
Od osamdesetih do sad, o sebi i o nama, Mrđan Bajić priča i komentariše skulpturama, crtežima, umetnošću. U Muzeju savremene umetnosti je u sklopu retrospektivne izložbe „Nepouzdani pripovedač“ izloženo 168 njegovih radova
