Autonomni ženski centar osudio je objavljivanje intervjua sa višestrukim osuđivanim silovateljem Igorom Miloševićem u dnevnom listu "Informer" i na njihovom Jutjub kanalu, jer je to "direktna promocija zločina silovanja i osuđenog silovatelja"
Dok Kijev i Zapad ne priznaju „lažni“ referendum, Moskva se sprema za ankesiju samoproglašenih narodnih republika Donjeck i Lugansk i okupiranih oblasti Herson i Zaporožje. Sudeći po rezultatima, maltene svi do jednog koji tamo imaju pravo glasa bi da se pripoje Rusiji
Zbog složenosti akcije u kojoj su na više mesta probušeni gasovodi Severni tok 1 i 2 CIA sumnja na državni terorizam. NATO i sve tajne službe pogođenih zemalja sarađuju na otkrivanju počinioca. Evropska unija preti oštrim merama
Desetine hiljada mladih Rusa u strahu od mobilizacije beži u susedne zemlje kolima, biciklima, pešice. Na granicama se stvaraju kilometarski redovi. Vlada Kazahstana je saopštila da vojne obveznike neće izručivati Rusiji. Oni imućniji Rusiju napuštaju avionima, karte za međunarodne destinacije su uglavnom rasprodate
“Informerov” intervju sa višestrukim silovateljem Igorom Miloševićem je uputstvo kako žene da se ponašaju kada ih bude silovao da ih ne bi povredio, jer silovaće opet pa čisto da znaju. Ako je i od srpske tabloidne poganštine, mnogo je
Kada bi neka stena iz kosmosa krenula ka Zemlji, postoje svega dva načina da se fatalna kolizija spreči: razaranje asteorida termo-nuklearnim bombama ili njegovo skretanje sa putanje sudara. Prvi način primenio je Brus Vilis u poprilično lošem filmu “Armagedon”, drugi je 27. septembra upotrebila NASA kada se svojom sondom “Dart” spektakularno “zakucala” u asteorid Dimorfos brzinom od 22,000km/h
Nakon što je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil tražio i dobio objašnjenje šta je to Srbija usred Njujorka potpisala sa Rusijom pred uključenim kamerama, ruska ambasda se na njega obrušila razarajućom verbalnom paljbom
Prve računice pokazuju da je oko 90 odsto izašlih na referendum u narodnim republikama Donjeck i Lugansk i oblastima Herson i Zaporožje glasalo za priključenje Rusiji. Ovakvi rezultati su očekivani. Očekuje se da će Vladimir Putin 30. septembra proglasiti aneksiju
Parcela iza zgrade nekadašnje Železničke stanice postala je deponija. To je parcela Beograda na vodi doo. Beograd na vodi ne objašnjava otkuda to đubre usred grada, pored zgrade u koju treba da se useli Istorijski muzej Srbije
„U strahu da ne izgube svoju moć muškarci u Iranu sada love one žene, koje navodno nedovoljno prekrivaju svoja tela“, objašnjava umetnica poreklom iz Irana Širin Našat
Regionalnim projektom, čija je završnica odigrana na Polifoniji, tradicionalnom pratećem programu Bitefa, predstavljeni su neki novi dramaturzi i jedna od savremenih tema – usamljenost. Bilo bi dobro da kad diplomiraju, ne odu u neke druge zemlje koje imaju više sluha za nove dramske tekstove i forme
Danas se završava referendum o priključenju Rusiji u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju. Očekuje se da će već do kraja nedelje Rusija „uslišiti želju“ lokalnog stanovništa i anektirati te oblasti. Od tog trenutka svaki napad na te teritorije Moskva će tretirati kao napad na Rusiju i braniće se svim sredstvima, pa i nuklearnim
Isti ljudi posle više od tri decenije ponovo kao da ne shvataju šta se izvan granica srpskog sveta događa. Onaj veliki svet se nalazi na istorijskom raskršću, prepolućen nakon napada Rusije na Ukrajinu gleda se preko nišana. Sukob do potpunog iscrpljenja ili uništenja će trajati dugo, a oni koji budu ostali između linija fronta će biti samleveni
„Ljudi se plaše. Zato se mi borimo protiv te nemoći, za vlastiti integritet, dostojanstvo. Znate, mi koji vodimo tu borbu možda smo nevidljivi, ali je naša mreža ogromna. To je borba za vlastitu slobodu.“
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da iza masovnih demonstracija stoje Sjedinjene Američke Države i da pokušavaju da naruše suverenitet Irana. Nakon smrti Mahse Amini protestuje se u najmanje 40 gradova u celoj zemlji. Ima na desetine žrtava. Dvadesetogodišnja Hadiz Nadžafi je upucana sa šest metaka
Situacija na njivama je pokazala da će ovogodišnji prinos biti manji nego što su bile prognoze stručnjaka letos, u okolnostima velike suše. Na pojedinim njivama u Banatu prinosi su svega 600 kilograma po hektaru. Zbog čestih kiša, poljoprivrednici ne mogu mašinama da uđu u njivu i oberu kukuruz
