Volite li Qagħaq tal-Għasel?

Zidine od kamena boje meda urezale su mi se u pamćenje kada sam 2006. prvi put bio na Malti. Zavela me je i burna istorija ostrva, posebno momenat kada Napoleon 1798. proteruje Vitezove reda Sv. Jovana, posle dva i po veka vladavine ostrvom. Treća stvar koju ćete ovde odmah primetiti je neobičan alfabet malteškog jezika čijih je 30 slova nastalo mešavinom latinskog i “sicilijansko-arapskog” tokom 800 godina jezičke izolacije između Evrope i Afrike.

Sleteli smo na jedini međunarodni aerodrom na ostrvu i uputili se ka najsevernijoj tački ostrva Malta (ali ne i države Malta). Malta ima savršen javni prevoz, nasleđe britanske kolonijalne uprave. Ako dolazite na 4-5 dana kao što smo mi bili, najisplativije je da još na aerodromu kupite “12 single tickets” karticu za 19 evra što će vam pokriti sve prevoze po ostrvu. Autobusi su novi, klimatizovani i imaju Wi-Fi. Vožnja od Rabata i Mdine do Valete traje oko sat, koji uz internet proleti za čas.

Prvog dana otišli smo u Mdinu, grad tišine, srednjovekovnu prestonicu ostrva koja je jedno od najmagičnih mesta na Mediteranu. Mdina je ujedno i najviši grad ostrva, smešten na strateški važnom mestu, na uzvišenju iznad središnje ravnice. Ispod grada obrazovalo se drugo naselje, Rabat, što na malteškom jeziku doslovno znači predgrađe. Park u Rabatu kroz koji prolazite dok idete ka Mdini pun je spomenika iz perioda britanske vladavine ostrvom.

Područje Mdine bilo je naseljeno još u vreme praistorije i bilo je aktivno u starom i srednjem veku. Zbog svog strateškog položaja – brdo nad ravnicom – ovde se već u vreme Feničana obrazovalo utvrđenje. Današnje naselje vuče korene od dolaska Malteškog reda na ostrvo i velike opsade Turaka u 16. veku. Grad je 1693. zadesio zemljotres, pa su posle toga vladari Malte, Vitezovi svetog Jovana, izgradili na ovom mestu utvrđeno naselje sa brojnim baroknim palatama, čiji se obim nije mnogo menjao tokom kasnijih epoha i vladara (Napoleon, Britanci). Grad je stradao od nacističkih bombardovanja u Drugom svetskom ratu, znatno manje nego druga veća naselja, a posle rata je obnovljen. Mdinom krstare kočije sa konjima čiji topot, uz zvuke zvona ovdašnjih crkava, jedini prekidaju potpunu tišinu ovog grada.

Produžili smo dalje ka Valeti gde je te večeri bilo finale Festivala vatrometa. Pronašao sam terasu iznad kapije Victoria Gate sa savršenim pogledom na Veliku luku, iznad koje je cele noći tutnjao vatromet. Pojava dronova iz korena je promenila i ovu “atrakciju”, jer to što oni mogu da prikažu na nebu tradicionalni vatromet čini pomalo zastarelim reliktom 20. veka. Lokal nije imao konobare, gosti sami odlaze do šanka po piće i hranu (tanjire sa lokalnim sirevima i suhomesnatim proizvodima), ali pogled i atmosfera su učinili da uživamo kao da smo u nekom od najboljih restorana na Mediteranu.

Ispod spomenika pobedi u Velikoj opsadi Malte iz 1565. u centru Valete i dalje stoje fotografije Dafne Karuana Galicije (1964–2017). Ona je bila malteška istraživačica koja je ubijena podmetanjem bombe u automobil zato što je otkrila umešanost brojnih malteških političkih funkcionera u organizovani kriminal. Ubice i nalagodavci do danas nisu otkriveni. Bila je supruga advokata Petera Karuana Galicije i majka trojice sinova. Najstariji sin Metju član je Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara. Pomislio sam kako bi bilo značajno da negde u Beogradu tako stoje fotografije Dade Vujasinović, na primer, i sve nas ali i posetioce grada podsećaju na to da je jedna žena pre 32 godine platila životom profesionalno bavljenje novinarskim poslom.

Palata Velikog majstora u centru Valete prva je zgrada koju su izgradili Vitezovi ordena Sv. Jovana. Nakon njihovog proterivanja sa ostrva, postala je na kratko sedište francuske uprave, pa zatim rezidencija britanskog guvernera i Parlament Malte. Danas je pretvorena u muzej u koji se ulazi besplatno ako posedujete press-legitimaciju. Pored palate je i Konkatedrala Svetog Jovana u kojoj je Karavađova slika Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Nedaleko od hotela u kojem smo bili smešteni nalazi se Popeye Village, filmsko selo podignuto za mjuzikl Popeye iz 1980. sa Robinom Vilijamsom u naslovnoj roli – od tada je turistička atrakcija. Ovaj klasični tematski park sa nekoliko kafea i restorana tokom celog dana ima ulične predstave sa sekvencama iz filma Popeye u koje veoma vešto uvlače posetioce, posebno decu. U malom bioskopu se daje dokumentarac o tome kako je baš ovo mesto odabrano za lokaciju filma, kao i zanimljivosti o samom snimanju. U foajeu su plakati nekih drugih filmova čiji su delovi takođe snimani na Malti – Gladijator, Troja, Grof Monte Kristo, Minhen… Jedinstvena priroda i sačuvane građevine iz srednjeg veka čine ovo ostrvo idealnom lokacijom za filmadžije. Pri tome se nalazi u hrišćanskom delu Mediterana pa i neki drugi problemi vezani za pravila u islamskim zemljama bivaju izbegnuti.

foto: robert čoban

Jedan dan smo iskoristili za odlazak na ostrvo Gozo. Sa palube trajekta gledam Saint Mary’s Tower na ostrvcetu Komino između Malte i ostrva Gozo. Utvrda izgleda kao neka struktura iz naučnofantastičnih filmova, a reč je o tvrđavi-osmatračnici, jednoj od šest, koju su 1618. podigli Vitezovi krstaši.

Iskrcavamo se u lučici Mgar i hvatamo autobus za Viktoriju, glavni grad ostrva. Ono što odmah privlači pažnju jesu brojni plakati za pozorišne predstave i mjuzikle: gradić od 6.900 stanovnika ima ozbiljnu operu – Aurora Opera House sa 1.600 mesta. Na repertoaru su Turandot i Madam Baterflaj, kao i mjuzikl Singin’ in the Rain. Sagrađena je 1976. što se ne bi moglo reći po klasicističkoj fasadi. Tek kada uđete u zgradu, vidite da je reč o objektu iz druge polovine 20. veka. U gradu se nalazi i impresivna Katedrala Svetog Đorđa ispred koje je mali trg na kojem smo ručali.

foto: robert čoban

Privlači mi pažnju spomenik posvećen Saveriju Kasaru (1746–1805) biskupu ostrva Gozo, koji je tokom pobune protiv Napoleonovih trupa u septembru 1798. proglasio nezavisnost Gozoa pod krunom Ferdinanda III iz Napulja. Britanci su 1801. ukinuli tu samoproklamovanu državu i priključili je svom Protektoratu Malta. Dok smo iz Viktorije odlazili nazad ka luci Mgar, glavna ulica je bila zatvorena, lokalci su na cesti stotinama sveća iscrtavali različite grbove i ukrase kao pripremu za neku feštu.

Za kraj ostavljam odu najpopularnijem malteškom slatkišu koji možete da probate samo na ovom ostrvu i ja ga naprosto obožavam. Reč je o slatkom đevreku punjenom rogačem i medom koji Britanci zovu jednostavno honey ring, a lokalci malo komplikovanje – Qagħaq tal-Għasel.