Kako je košarkaška reprezentacija Srbije otišla u Španiju kao potpuni autsajder, a vratila se kao vice-šampion sveta i planetarni hit
Ovaj tekst je većim delom nastao u avionu od Madrida do Beograda. U suprotnom smeru, samo do Granade, leteli smo 15 dana ranije posle velikog truda da za igrače obezbedimo čarter, jer nam je redovnim linijama do odredišta trebalo preko 12 sati. Ovoga puta avion je „sam došao po nas“. Obezbedila ga je Vlada Republike Srbije, odnosno premijer lično.
Do Španije smo leteli starim „boingom 737“, iz Španije smo se vratili novim „er-busom“. U Španiju smo otišli kao autsajderi, a vratili smo se kao vice-šampioni sveta. Ekipa od koje mnogi u Srbiji, a skoro niko u Evropi nije očekivao ništa, postala je planetarni hit. Tim, zajedništvo, međusobna podrška nadograđeni na pojedinačni kvalitet doveli su do toga da Srbiji u leđa gledaju košarkaške velesile poput Španije, Francuske, Grčke, Brazila, Litvanije… Kao što je neko napisao – košarka se vratila kući! A taj povratak trajao je nekoliko godina. U ovom tekstu ću najiskrenije napisati kako sam ga ja video.
Posle Indijanapolisa 2002. srpska košarka do 2009. nije uradila ama baš ništa. Onda je došlo srebro u Poljskoj, i oteta šansa da se borimo za zlato u Turskoj 2010. Spolja je sve izgledalo odlično, iznutra ni blizu toga. Dug Saveza je bio oko 1,5 miliona evra, nije nas bilo na mapi u organima FIBA, selektor je saopštio da više neće raditi sa reprezentacijom… Na predlog Partizana i Crvene zvezde postao sam predsednik KSS-a. Pozvao sam košarkaške legende poput Bodiroge, Tomaševića, Ane Joković… da pomognu. U Andriji Kleutu našao vrhunskog operativca, otputovao sa Bodirogom u Atinu da zamolim Dudu Ivkovića da ipak ostane sa nama. I on je to prihvatio i radio potpuno besplatno tri godine. Marinu Maljković smo doveli na mesto selektora ženske reprezentacije. U tom trenutku bila je najmlađi selektor na svetu! Vratili smo dugove, organizovali takmičenja mlađih kategorija, počeli da radimo na uspostavljanju odnosa sa evropskim košarkaškim velesilama poput Turske, Francuske… Sve je bilo dobro, osim rezultata. Pratili su nas neverovatni pehovi sa povredama u Litvaniji. U Sloveniji smo pobedili evropskog prvaka i vice-prvaka, ali smo naleteli na Španiju u najboljoj utakmici te generacije. Devojke su nam malo vratile veru svojim sjajnim uspehom u Francuskoj. I to je bilo to. Falio nam je uspeh, u državi se promenila politička situacija i često mi se činilo da Savez ima probleme zbog mene. Razmišljao sam o povlačenju, ali su me oni koji su me predložili za predsednika ubeđivali da ostanem. Ponudili smo mesto selektora Saši Đorđeviću. Rizik je bio i njegov i naš. Ne znam da li je i on bio najmlađi selektor na svetu, ali je sigurno bio među najmlađima. Sve ostalo je istorija. Danas ceo svet zna koliko je vrhunski igrač Miloš Teodosić, zna ko je Nikola Kalinić, čije je kucanje preko Buruzisa drugi potez šampionata, zna da Bogdanović šutira iz predgrađa, a da je Marković uvek tu kad je najteže, znaju da niko ne može da parira Bjelici, oduševljeni su Raduljicom, dive se Joviću i Birčeviću, gledaju Krstića kako se povređen bori za svoju zemlju, pričaju o energiji Štimca i Katića. I ne mogu čudom da se načude odakle dođe taj Marko Simonović, koji lagano pogodi dva bacanja na sekund pre kraja protiv Francuske. E pa, svi oni dolaze iz Srbije i danas svi, ali baš svi znaju kakav su oni TIM! Tim kome nema ravnog!
Na balkonu Skupštine grada Beograda bilo je 12 igrača, ali su na balkonu te večeri bili i svi oni dečaci i devojčice koji igraju košarku i svi oni ljudi koji se u nemogućim uslovima negde u Srbiji bore da ta deca mogu da sanjaju svoj san – da jednog dana dođu na taj balkon. Zato ova medalja pripada svakom od njih. I pripadaće im medalje i iz Francuske, odnosno Mađarske 2015, kao i ona najvrednija – olimpijska. Mnogi su se smejali na tvrdnje da će i žene i muškarci igrati na Svetskom prvenstvu i da će Srbija biti u društvu samo pet-šest zemalja sveta koje mogu time da se pohvale. I to kakvih zemalja – SAD, Francuska, Španija, Brazil… Sada kada kažem isto za Rio, više se niko ne smeje… Pokazali smo koliko vredimo, pokazali da verujemo u sebe. To verovanje nas je i dovelo dovde. I dovodiće nas ponovo pred one desetine hiljada ljudi koji će nas u ime cele Srbije čekati ispod balkona svih narednih godina…
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
