Ubedljivi arivista

Dovoljno je bilo videti subotnji nezvanični kvalifikacioni trening na stazi Sepang pa zaključiti da će glavni adut timova biti strategija. Mnogi su išli na varijantu – ako prođe, prođe. Neki su igrali na manju težinu bolida, znači prazniji rezervoar, a neki obrnuto, teški ko tuč u nameri da što više vremena provedu na stazi. Nove džidža-bidže većina je ostavila u radionici jer krivudava pista je više za vozačku veštinu nego za snagu motora i jurcanje. Jedini koji su napravili kompromis, filigranski izbalansirali odnos težine i snage bolida bili su u ekipi Red Bula. Paradoks je bio u tome što je slično pokušao i tim Reno koji ima isti motor kao i pobednik, ali je Alonsova nevesela trka pokazala da uspeh ponekad zavisi od malih, ali važnih detalja. Da, umalo da zaboravim, kvalifikacije su vožene na suvoj stazi.

E pred trku se „namrčilo ko da će…“, što reče Radovan III onomad, a onda je počelo da lije kao iz kabla i staza je ponegde ličila na brzake za šampionat u kajaku na divljim vodama. Mnogima se strategija srušila kao kula od karata jer su mudri organizatori rešili da vozači krenu iza automobila za usporavanje pa onda, ako pljusak mine, leteći start(uju). Pomenuti Alonso je odmah znao da je pečen jer je drugu startnu poziciju osvojio samo zato što je bio ekstremno lak i znao je da svaki krug spore vožnje znači ceđenje goriva iz gotovo praznog rezervoara. Tako je i bilo, posle je glavinjao po stazi i potom odustao. Toliko o njemu. Felipe Masa (Ferari) i Kimi Raikonen (Ferari) uspeli su tokom sporih krugova da se izvrte na stazi, što i nije bilo mnogo važno jer tim i inače nije bogzna šta očekivao od trke, možda koji bodić, ali se sve završilo neslavno jer su obojica odustali. O velikanima ću reći još ponešto niže u tekstu.

Već u prvih šest krugova koji su voženi u „sporom režimu“ nekoliko timova se odlučilo na promenu strategije pa su šefovi ekipa grozničavo pozivali vozače u boks na dolivanje goriva i već tada je raspored bolida na stazi bio daleko od onoga koji je bio posle kvalifikacija. Kada je u devetom krugu trkanje počelo, Fetel i Mark Veber (Red Bul) odmah su počeli da prave razliku u odnosu na Barikela (Bron GP), Batona (Bron GP), Trulija (Tojota), Raikonena (Ferari), Hamiltona (Meklaren) i Buemija (Toro Roso). Luis je negde na polovini tog kruga napao Kimija i sjajno ga obišao što je odmah pokazalo da Kimi neće moći da se nosi ni sa ostalima. U napad na Kimija krenuo je i debitant Buemi, drčno, bez pardona, ali to ga je umalo koštalo izletanja sa staze, mada je posle još tri kruga jurnjave ipak uspeo da ga pretekne. Za to vreme se iza vodećih okrenulo nekoliko vozača na klizavoj stazi, uglavnom bez većih posledica, ali kad je u dvanaestom krugu izleteo sa staze Hamilton koji je do tada sjajno obišao nekoliko vozača i dokopao se petog mesta, to ga je koštalo pada na dvanaestu poziciju. Šteta za njega, ali dobro za publiku i TV gledaoce jer se moglo pretpostaviti da će Luis ponovo krenuti u borbu za poziciju, čitaj – obilaženja. Inače je ovu trku obeležilo mnoštvo atraktivnih duela i majstorskih poteza vozača i trebalo bi mi mnogo prostora da svaki od njih opišem. Po onoj narodnoj, da „kraj mnogo kazuje“, sva ta silna obilaženja i trkanje ipak su dovela do epiloga koji je – uz pomenutu dvostruku pobedu vozača tima Rad Bul Fetela i Vebera – bio za početak ove sezone relativno očekivan. Treće i četvrto mesto osvojili su Bronovi Baton i Barikelo, peto i šesto Meklarenovi Kovalainen i Hamilton, sedmi je bio Glok (Tojota), a prvi bod u karijeri, i to na debitantskoj trci, osvojio je Sebastijan Buemi (Toro Roso).

S obzirom na to da je na ovoj trci većina timova vozila „klasični paket“, jasno je ne samo da su neki timovi napredovali već i to da su „veliki“ nazadovali. Na stranu njihovo vađenje na aerodinamička rešenja drugih koja su neuspešno pokušali da ospore jer je Tehnička komisija FIA prošlog četvrtka donela odluku da u tome nema ništa sporno pa su sada svi rezultati važeći, ostaje činjenica da je Ferari prvi put u više od dvadeset godina bez ijednog boda posle prve tri trke sezone, a Meklaren čak dvadeset i osam bodova iza vodećeg tima! Prosto je zapanjujuće da su veliki timovi protraćili vreme koje su imali posle objavljivanja promene pravila i standarda u Formuli 1. Pokazalo se i to da je uloga pojedinca i te kako važna za tim, ponajviše u slučaju Rosa Brona, za koga se sada otvoreno govori da bi Šumi bio kudikamo manje uspešan da ga nije imao iza sebe (morao sam, dragi čitaoče, ovo je jače od mene). S druge strane, davanje šanse mladim, darovitim i nadasve hrabrim vozačima, kako su to poslednjih godina činile ekipe Red Bula i Toro Rosa, uz upornost u usavršavanju aerodinamike i motora izbacilo ih je u sam vrh. Okolnosti, provale oblaka i bljuzgave staze u prve tri trke, ne samo da nisu opravdanje za „favorite“ već su kompliment više za „autsajdere“ koji gomilaju navijače zadovoljne uzbudljivim početkom sezone.

Na sledećoj trci, Velikoj nagradi Bahreina, koja je već u nedelju, ne očekuje se kiša, mada… Staza Šakir je potpuno drugačija od Sepanga, pa pretpostavljam da će se timovi odlučiti da koriste andromolje za budženje motora što će biti i te kako zanimljivo za gledanje. Preporučujem da je ne propustite, a i inače.