Termin „ekonomija zasnovana na znanju“ koristi se sve češće u međunarodnim krugovima, nacionalnim razvojnim strategijama i u obraćanjima svetskih političara. Evropska unija je odredila „pametan rast“ kao jedan od tri stuba razvoja do 2020. godine i usvojila dokument „Inovaciona Unija“, koji definiše način sprovođenja ovog plana. Mnoge zemlje u momentu krize povećavaju izdvajanja za nauku, a neretko se govori i o direktnoj vezi naučne razvijenosti zemlje i njenog ekonomskog razvoja.
Ne treba izgubiti iz vida da su značajne investicije u naučna istraživanja potreban, ali ne i dovoljan preduslov kreiranja ekonomije koja se zasniva na tehnologijama i proizvodima više dodate vrednosti. Put od ideje do tržišta je dug i težak. Iz tog razloga, Evropska unija najavljuje spajanje resora nauke i inovacija u sledećoj finansijskoj perspektivi, kao i insistiranje na većem učešću malih i srednjih preduzeća u procesu istraživanja i razvoja.
U Srbiji veze između nauke i privrede, koje nekada zaista jesu bile jake, u ovom trenutku se mogu naći samo u retkim svetlim primerima ličnih inicijativa. Potencijal naučne zajednice samim tim ostaje neiskorišćen kao pokretač ekonomskog razvoja.
Iz tog razloga, država je osnovala Fond za inovacionu delatnost, koji ima za cilj da finansira proces istraživanja i razvoja u privatnom sektoru i da sa kompanijama podeli inicijalni rizik razvoja nove tehnologije. Fond treba i da obezbedi sredstava za finansiranje inovacione delatnosti, prvenstveno kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, organizacijama, donatorima i privatnim sektorom.
Kroz „Projekat podrške inovacijama u Srbiji“, koji se finansira od strane Evropske unije kroz IPA fondove, a sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, Fond za inovacionu delatnost pokrenuo je u decembru 2011. godine prve instrumente za finansiranje inovativnih kompanija u Srbiji. Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija u različitim fazama omogućavaju inovativnim preduzetnicima u Srbiji da zaštite intelektualnu svojinu, razviju prototip svoje ideje i da pripreme svoju tehnologiju za nastup na tržištu.
Početkom aprila ove godine dodeljeno je finansiranje prvim kompanijama kroz Program ranog razvoja. Nezavisna ekspertska komisija, koju čine svetski priznati stručnjaci iz domena nauke, tehnologije i finansija, odabrala je projekte koji će se sprovoditi u narednih 12 meseci. Ukupno 820.000 evra dodeljeno je za 11 kompanija koje dolaze iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Starih Banovaca, Topole, Kragujevca i Trstenika. Ove kompanije pokrivaju i različit spektar tehnologija. Od građevinskih materijala, preko aplikacija za mobilne telefone i novih softverskih rešenja, pa sve do medicinskih uređaja, u ovom prvom pozivu za finansiranje pokazalo se da u Srbiji postoje inovacije sa značajnim potencijalom.
Ipak, izazov na duže staze biće da se konstantno pojavljuju nove tehnološke kompanije, sa dobrim idejama i velikom energijom i znanjem potrebnim da se te ideje razviju. U ovom procesu ključna je saradnja sa naučnoistraživačkim organizacijama. Fakulteti i instituti su svuda u svetu izvorišta novih tehnologija koji se u vidu spin–off kompanija ili licenci razvijaju i na kraju valorizuju na tržištu. U ovoj inicijalnoj rizičnoj fazi razvoja tehnologije potrebno je obezbediti nekoliko vidova podrške.
Jedan od najvažnijih koraka jeste identifikovati ideju sa potencijalom na tržištu dok je ona još u fazi naučnih istraživanja. Ovo je posao centara za transfer tehnologija, a Univerzitet u Beogradu je krajem 2011. godine osnovao prvi ovakav centar u Srbiji. Uloga Centra za transfer tehnologije, pored prepoznavanja inovacija na Univerzitetu, jeste i da pripremi dobru početnu strategiju za razvoj te inovacije i zaštitu intelektualne svojine. Centar treba da stimuliše transfer tehnologija iz akademske sredine u privatnu kompaniju, štiteći pri tome interese Univerziteta i njegovih istraživača.
Kada je nova start–up ili spin–off tehnološka kompanija osnovana, izazovi na samom početku su veliki. U pomoć zatim dolaze tehnološki inkubatori i naučnotehnološki parkovi koji pružaju administrativnu ili infrastrukturnu podršku. Inkubatori omogućavaju inovativnim preduzetnicima da se fokusiraju na razvoj tehnologije tako što im pružaju administrativnu, pravnu i drugu pomoć. Na kraju, potrebno je obezbediti finansiranje. U tom momentu ključnu ulogu igraju finansijski instrumenti Fonda za inovacionu delatnost koji obezbeđuju početni kapital.
Oba programa finansiranja Fonda otvorena su trenutno za prijavu. Sledeći rok je 31. avgust kada ćemo ponovo imati prilike da vidimo šta to inovativno Srbija ima da ponudi.
Autorka je menadžerka programa za međunarodnu saradnju i finansiranje,
Fond za inovacionu delatnost
