Od specijalnog izveštača „Vremena“
„Nadal je najdominantniji igrač na šljaci u celoj istoriji tenisa.“ (Novak Đoković)
„Da smo igrali u Beogradu, na brzoj podlozi, verujem da bismo pobedili.“ (Nikola Pilić)
„Srbiju niko ne može da pobedi 3:0 u jednom danu.“ (Nenad Zimonjić)
„Ovo je najgori teren na kome sam igrao u profi karijeri.“ (Janko Tipsarević)
„Šta sam naučio? Da je Rafa Nadal nepobediv na šljaci.“ (Viktor Troicki)
„Ovo je najbolji hotel u kome sam bio.“ (Filip Krajinović)
„Mi kao Srbija još uvek krčimo sebi put ka svetskom vrhu, još plaćamo ceh rezultatima Jugoslavije jer je sistem bodovanja daleko od savršenog.“ (Bogdan Obradović)
„Ovo je bio meč dostojan finala.“ (Albert Kosta, španski selektor)
„Teren me je favorizovao.“ (Rafa Nadal)
„Uvek je lepo pobediti kod kuće, pred familijom i prijateljima.“ (David Ferer)
Ovo nije „teniski konkurs“ za rubriku „Izjava nedelje“, već izbor rečenog tokom dvodnevnog meča Španija–Srbija u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa. Igralo se u Benidormu, 150 kilometara južno od Valensije, pedesetak od Alikantea, u uslovima koji su na kraju bili odlični, ali su zato u danima koji su prethodili bili očajni. Olujni vetar, koji je u noći između četvrtka i petka odneo deo montažnih tribina, onemogućio je uobičajeni početak u petak pa je sve zbijeno u dva dana.
ONI SU BOLJI: Rezultatski, prošli smo kao bosi po trnju. U četiri singl meča – četiri glatka poraza, bez osvojenog seta. Tih 11:0 (poslednji duel Ferer–Troicki igran je u dva seta) deluje prilično turobno, ali možda ipak i nije sve tako crno. Vredi još jednom citirati Nikolu Pilića: „Objektivno, oni su bolja momčad od nas.“
To je suština. Sve ostalo su objašnjenja koja, u zavisnosti od vašeg stepena „teniske tolerancije“, hoćete ili nećete da prihvatite. Dve citirane izjave Nikole Pilića nisu kontradiktorne jer samo apsolutne teniske neznalice mogu da negiraju značaj podloge na kojoj se igra. U analizi poraza Pilić nam je takođe rekao: „Nedostajalo je bar osam sati treninga na glavnom terenu. Zašto je Novak igrao bolje protiv Nadala nego protiv Ferera? Zato što je protiv Ferera ‘trenirao’ tri sata prethodnog dana, što je bilo nemoguće do subote… Kada loptica odskače onako visoko kako je odskakala ovde, mora se udarati dok je još u usponu a to traži osećaj, ritam, nešto što se stiče samo treningom. Ako se udari samo tren kasnije, postaje dugačka i odlazi u aut. Taj problem je još više imao Tipsarević prvog dana protiv Nadala. Priča o istim uslovima za sve ne stoji jer su Španci teniski rođeni na šljaci, ona je njihova omiljena podloga, i uvek će se brže i lakše privići od bilo kog rivala.“ Pilić, koga svi u našoj ekipi izuzetno poštuju i smatraju pravim šefom tima, ne očajava: „Kada sam uzeo Hrvatsku, bila je u četvrtoj ligi a posle pet godina osvojili smo Dejvis kup pobedivši Amerikance u gostima, njima je to bio prvi poraz kod kuće posle 106 godina. Dejvis kup je sjajno takmičenje, samo treba verovati u sebe.“
Pilić veruje u Srbiju i kaže da je jedan od motiva što je prihvatio posao savetnika taj da sa Srbijom uradi ono što je uspeo dva puta sa Nemačkom i jednom sa Hrvatskom: da osvoji Dejvis kup. „To nije nemoguće, ali treba biti strpljiv. Prvi cilj je bio ulazak u Svetsku grupu, što smo ostvarili, ali sada treba da se stabilizujemo u njoj. Imali smo dva očajna žreba, kod prvog smo protiv Rusa u Moskvi igrali s tri bolesna igrača i izgubili 2:3. Sledeći će valjda biti bolji. Bićemo nosioci. Jedini protivnik koga ne bih želeo je Francuska“, kaže Pilić.
Iskusni majstor, koji ove godine puni 70 godina, ali još na terenu pokazuje deo širokog repertoara udaraca svojom famoznom levicom, nema neko posebno objašnjenje za uspeh hrvatskih i srpskih tenisera koji dolaze iz dve male zemlje: „Talenat pre svega, ne samo za tenis nego za sve igre s loptom. To je ključno. Posle je sve stvar nadgradnje. Tenis plus rad plus uslovi mora da donese rezultat, ali ako je redosled obrnut, ako je talenat na kraju ili ako ga nema uopšte, ne vrede ni uslovi ni rad. Pogledajte Engleze. Ako iko ima uslove, imaju ih oni pa ih godinama nigde nema u vrhunskom tenisu. A Janko i Ana trenirali u bazenu…“
ŠEF I U FED KUPU: Od mladih igrača s naših prostora Nikola Pilić vidi najveću perspektivu u Filipu Krajinoviću. U svojoj (čuvenoj) Teniskoj akademiji u Minhenu trenutno ima 36 polaznika, kaže da ima nekoliko vrlo talentovanih mladih Ruskinja, a lepu karijeru proriče Slovenki Maši Zec. Negira da je ikada rekao da je „od svih Đokovića najtalentovaniji najmlađi Đorđe“, ali priznaje da „u malom ima štofa“.
Otkrio nam je da ima ponudu TS Srbije da bude i šef ženskog tima.
„Živojinović i Orlandić mi nude to, ali nekako mi se ne da… Nisam još rekao definitivno ‘ne’, ali trenutno više naginjem negativnom odgovoru uprkos činjenici da su Jelena Janković i Ana Ivanović vrhunske igračice.“
Kaže, nije siguran da bi za kratko vreme uspeo da „zavede red“, a na pitanje da li ga brinu tate i, naročito, mame, kaže: „Kod mene nema mama i tata. Roditeljima hvala što su decu doveli dotle gde jesu, ali kad se uđe u reprezentaciju, tu počinju druga pravila. Roditelji mogu samo da navijaju sa tribina.“
U retke dobre stvari koje smo doživeli u Benidormu svakako spada pobeda dubla Zimonjić–Troicki nad Felicijanom Lopezom i Tomijem Robredom. Iako su igrali tek drugi put zajedno, delovali su vrlo sigurno. Nijednom nisu izgubili servis, dobili su dva taj-brejka. Da li je na pomolu dubl koji će potrajati, ne samo u reprezentaciji? Zimonjićev stalni partner na ATP turnirima Danijel Nestor već ima 36 godina… „Ubedite Nenada da me uzme za partnera“, šalio se Troicki. „Ja sam, ipak, singl igrač, mada verujem da bih imao dobre rezultate u dublu kada bih više igrao.“ Nikola Pilić kaže da su Zimonjić i Troicki igrali veoma dobro, ali i dalje misli da je kombinacija Zimonjić–Đoković „za nijansu jača“. Ostaje nam da sačekamo 13. maj i žreb koji će nam dodeliti jednog od sedam mogućih rivala. To su Holandija, Francuska, Čile, Švajcarska (verovatno bez Federera), Švedska, Rumunija i Austrija. Objektivno, niko nije nepobediv ali bi, recimo, gostovanje u Francuskoj bila krajnje nepoželjna varijanta. Neće valjda.
